Rusija i Belorusija ponovo su pozvane na dodelu Nobelove nagrade u Stokholmu nakon što su prošle godine izostavljene zbog rata u Ukrajini, saopštila je Nobelova fondacija.
Iran je takođe pozvan da ponovo učestvuje u događaju u glavnom gradu Švedske nakon što mu prošle godine to nije bilo omogućeno.
Fondacija je saopštila da pokušava da uključi čak i one koji ne dele vrednosti Nobelove nagrade.
Švedska poslanica u Evropskom parlamentu nazvala je pozive tim zemljama „izuzetno neprikladnim".
Lider antiimigracione stranke Švedskih demokrata, Džimi Akeson, takođe je pozvan prvi put ove godine, ali je rekao da je previše zauzet da bi prisustvovao.
- Sve što treba da znate o Nobelovoj nagradi
- Nobelovu nagradu za mir dobili Belorus i dve organizacije iz Rusije i Ukrajine
- Dobitnik Nobelove nagrade za mir osuđen na 10 godina zatvora u Belorusiji
- Ko je nobelovac Ales Bjaljacki
- Šta je ruska grupa Memorijal, dobitnik Nobelove nagrade za mir
- Ruski novinar prodaje Nobelovu nagradu za 103 miliona dolara da pomogne Ukrajincima
Pet od šest ceremonija dodele Nobelove nagrade održava se u Stokholmu svake godine, dok se Nobelova nagrada za mir dodeljuje u Oslu.
Prošle godine Nobelova fondacija je saopštila da ambasadori Rusije i Belorusije neće biti pozvani „zbog ruske invazije na Ukrajinu".
Belorusija je ključni saveznik Rusije, a njen lider Aleksandar Lukašenko je podržao rusku „Specijalnu vojnu operaciju", kako Moskva naziva rat koji je pokrenula protiv Ukrajine u februaru prošle godine.
Iran takođe nije pozvan prošle godine.
Teheran se dugo suočava sa kritikama zbog kršenja ljudskih prava.
Ujedinjene nacije su saopštile da postoje sumnje da su iranska vlasti moguće počinile zločine protiv čovečnosti u gušenju protesta prošle godine.
„Jasno je da se svet sve više deli i da sve manje dijaloga među zemljama sa sa različitim stavovima.
„Da bismo se suprotstavili ovoj tendenciji, sada proširujemo naš poziv da proslavimo i razumemo Nobelovu nagradu i važnost slobodne nauke, slobodne kulture i slobodnih, mirnih društava", izjavio je Vidar Helgesen, izvršni direktor Nobelove fondacije, obrazlažući odluku.
Švedska liberalna poslanica Karin Karlsbro optužila je Fondaciju da je postavila „opasan presedan dajući zeleno svetlo za pozivanje Rusije na glamuroznu zabavu dok projektili padaju na ukrajinske kulturne centre i ubijaju decu".
Govoreći za švedski javni radio, ona je Rusiju, Belorusiju i Iran nazvala „odmetničkim državama" koje „ugnjetavaju svoje građane, vode rat i teror protiv sopstvenog naroda i susednih zemalja".
„To su zemlje koje se ni na koji način ne pridržavaju demokratskih vrednosti", rekla je ona.
Lideri švedskih političkih partija tradicionalno su pozvani na banket, ali je lider Švedskih demokrata Akeson u prošlosti bio kritikovan.
Njegovu stranku su osnovali nacistički simpatizeri, a na prošlogodišnjim opštim izborima osvojio je oko petinu glasova.
Akeson je, međutim, saopštio da neće prisustvovati.
„Nažalost, zauzet sam tog dana", napisao je on na Fejsbuku.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
