Dok broj žrtava razornih poplava u Libiji raste iz dana u dan, množe se pitanja o ljudskoj odgovornosti zbog rušenja brana.
Dve brane u gradu Derna urušile su se u nedelju pošto je oluja Danijel zahvatila ovo područje, a voda je nosila ljude, čitave zgrade i naselja u more.
Inostrani stručnjaci kažu da je ogroman broj žrtava, čija tela svakodnevno izbacuje more, posledica pucanja brana, koje je 1970-ih godina gradila nekadašnja jugoslovenska kompanija Hidrotehnika, koja i dalje posluje u Beogradu.
Srpski stručnjaci koji su radili na izgradnji brana u Libiji tih godina, međutim, veruju da kvalitet ne bi trebalo dovoditi u pitanje, i da je do rušenja pre došlo zbog neadekvatnog održavanja.
„Apsolutno tvrdim da svi mi koji smo radili u Libiji projektantski nadzor nad izgradnjom brana, bili smo odgovorni, znanjem potkovani, moralni ljudi.
„Nismo sebi dozvoljavali nikakvo 'muvanje'. Te brane su pale iz drugih razloga, a ne zato što nisu dobro urađene", kaže Predrag Buca Đorđević, koji je radio kao inženjer geolog na izgradnji brane Vadi kam u Libiji, za BBC na srpskom.
Do objavljivanja teksta, BBC nije uspeo da dobije komentar od sadašnjeg direktora kompanije Hidrotehnika Radovana Draškića.
Bio jednom jedan grad u Libiji... zvao se Derna
„More stalno izbacuje tela": Strahuje se da će broj poginulih u poplavama u Libiji biti do 20.000
Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
Dve brane u Derni, jedna na 12 kilometara od grada, a druga bliže, na tek nekoliko kilometra, popustile su pod ogromnom količinom padavina koju je donela oluja Danijel.
Prema rečima libijskih meteorologa i hidrostručnjaka, količina kiše koja se sručila na oblast oko Derne, na istoku zemlje za 24 sata jednaka je količini padavina za ceo mesec septembar.
Brana u čijoj je izgradnji učestvovao Đorđević, na oko 70 kilometara od Tripolija, građena je približno u isto vreme kao i one u Derni, u periodu kada su jugoslovenske kompanije bile međunarodno prepoznate.
„Jugoslovenske firme su bile poznate u svetu po visokom kvalitetu gradnje, od Energoprojekta i Hidrotehnike (Srbija), pa preko Energoinvesta (Sarajevo) i Elektroprojekt (Hrvatska).
„Standardi za izradu ovakvih brana u to doba su bili odlični", kaže profesor Dragan Savić, stručnjak za hidraulički inženjering u Velikoj Britaniji, koji predaje na Univerzitetu Ekseter, za BBC na srpskom.
Do objavljivanja teksta, BBC nije uspeo da dobije komentar od sadašnjeg direktora kompanije Hidrotehnika Radovana Draškića.
- Bio jednom jedan grad u Libiji... zvao se Derna
- „More stalno izbacuje tela": Strahuje se da će broj poginulih u poplavama u Libiji biti do 20.000
- Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
- Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
Dve brane u Derni, jedna na 12 kilometara od grada, a druga bliže, na tek nekoliko kilometra, popustile su pod ogromnom količinom padavina koju je donela oluja Danijel.
Prema rečima libijskih meteorologa i hidrostručnjaka, količina kiše koja se sručila na oblast oko Derne, na istoku zemlje za 24 sata jednaka je količini padavina za ceo mesec septembar.
Brana u čijoj je izgradnji učestvovao Đorđević, na oko 70 kilometara od Tripolija, građena je približno u isto vreme kao i one u Derni, u periodu kada su jugoslovenske kompanije bile međunarodno prepoznate.
„Jugoslovenske firme su bile poznate u svetu po visokom kvalitetu gradnje, od Energoprojekta i Hidrotehnike (Srbija), pa preko Energoinvesta (Sarajevo) i Elektroprojekt (Hrvatska).
„Standardi za izradu ovakvih brana u to doba su bili odlični", kaže profesor Dragan Savić, stručnjak za hidraulički inženjering u Velikoj Britaniji, koji predaje na Univerzitetu Ekseter, za BBC na srpskom.
Održavanje brana
Brane u Derni bile su zemljane brane.
Predrag Đorđević objašnjava da se u Libiji nisu gradile betonske brane zbog prirode samog terena.
„Zemljane brane se rade na terenima gde nema stenske mase sa strane ili je stenska masa slabog kvaliteta da bi primila beton", kaže Đorđević.
Dragan Savić dodaje da kada se zemljana brana dobro projektuje i kada se redovno održava, onda ne bi trebalo da bude problema.
„Ove brane su funkcionisale dobro, jer su 1986. i 2011. odradile posao i spasile grad od poplava.
„Ne zaboravite da su one obavljale posao oko 50 godina", kaže Savić.
Zemljane brane u Derni je pravila Hidrotehnika, na čijem se sajtu može pročitati da su dve brane imale akumulaciju 1.5 i 18 miliona metara kubnih.
Stručnjaci za vodoprivredu rekli su za BBC da je verovatno da je najpre urušena prva brana, oko 12 kilometara od grada, zbog čega je voda klizila niz dolinu reke prema drugoj brani, koja se nalazi bliže Derni - gde su čitava naselja bila poplavljena.
Lokalne vlasti procenjuju da bi konačan broj žrtava mogao da bude do 20.000.
Svetska zdravstvena organizacija apelovala je na libijske vlasti da ne sahranjuju stradale u masovnim grobnicama.
Više od 1.000 ljudi do sada je sahranjeno u masovnim grobnicama, procenio je UN.
Očevici su rekli da su jake kiše usled oluje Danijel prouzrokovale da poplavne vode teku ulicama Derne.
Ali oko 2.30 u nedelju, čuli su eksploziju na Velikoj brani i poplava se pretvorila u ogromnu bujicu za manje od sat vremena.
Dragan Savić podseća da su prosečne godišnje padavine u ovom području oko 270 mm, a neki izvori tvrde da je oluja Danijel donela 200 mm u veoma kratkom roku.
„To samo može da znači da je ono na šta je brana, naročito njen preliv, dimenzionisana bilo nedovoljno da se primi ova enormna količina vode.
„Ovakve brane ne smeju da se preliju preko tela brane, jer tako velika voda odnosi nizvodni sloj kamena i narušava nepropustnost cele brane i njenog glinenog jezgra, čime se urušava stabilnost", objašnjava profesor.
Predrag Đorđević navodi da na svakoj brani moraju da postoje timovi koji brinu o održavanju, i da je pitanje da li je to bio slučaj u Libiji.
U istraživačkom radu objavljenom prošle godine, hidrolog Abdelvanes A. R. Ašor sa libijskog univerziteta Omar Al-Muhtar, ukazao je da bi ponovljena poplava sezonskog rečnog korita, bila pretnja za Dernu.
On je naveo pet poplava od 1942. godine i pozvao na hitne korake kako bi se obezbedilo redovno održavanje brana.
„Ako se dogodi velika poplava, rezultat će biti katastrofalan za stanovnike grada", upozorio je.
Međutim, Ahmed al Masmari, portparol samozvane Libijske nacionalne armije (LNA) koja upravlja istočnom Libijom, u izjavi za BBC arapski servis iznosi drugačiji stav.
„Ono što se dogodilo bilo je iznad kapaciteta brana koje su napravljene da izdrže određene nivoe vode u regionu, uzimajući u obzir količinu kiše koja padne.
„Ne znamo sa sigurnošću da li je vršeno redovno održavanje brana. Ali pretpostavljam, iz onoga što sam lično video, da čak i da su brane novije ili dobro održavane, ne bi mogle da se nose sa takvom količinom padavina, posebno u Derni".
Pored dve brane, Hidrotehnika je u ovom području izgradila i više objekata za navodnjavanje poljoprivrednih površina i snabdevanje vodom grada i okolnih naselja, navodi se na sajtu preduzeća.
Hidrotehnika je izgradila i sistem brana Vadi Gatra, koji, kako se navodi, treba da zadrži poplavni talas koji se javlja u kišnom periodu i ugrožava grad Bengazi, i koji treba da služi za navodnjavanje zemljišta i smanjenje saliniteta podzemnih voda.
Jugosloveni u Libiji
Hidrotehnika je osnovana 1946. godine a njen prvi veliki posao bila je hidroelektrana Zvornik.
Tokom narednih godina izgradila je oko 60 brana i hidroelektrana u zemlji i svetu, među kojima su Đerdap i Bajina Bašta u Srbiji.
Kompanija je radila i na projektima širom Afrike.
„Hidrotehnika je bila najznačajnija izvođačka firma u Jugoslaviji", kaže Đorđević.
On objašnjava da su u Libiju odlazili i radnici i inženjeri iz Srbije.
Za razliku od radnika, inženjeri su se selili sa porodicama.
Priseća se da su tada inženjeri Energoprojekta dobili petospratnicu za sebe.
„Deca su se igrala po ceo dan zajedno. Mi radimo, a uveče kada se vratimo na terasi pravimo zabave, imali smo i izbore za mis i mistera.
„Bio je to veoma lep period naših života kada smo imali vreme da budemo zajedno kao porodica", kaže 85-godišnji Đorđević, koji je u Libiju otišao sa ženom i dvogodišnjim sinom 1972. godine.
On kaže da su veliki infrastrukturni projekti širom Libije bili Gadafijeva inicijativa.
„On je ljudima podelio ovce, zemlju, i mesečna garantovana primanja", dodaje Đorđević.
Pukovnik Muamer el Gadafi je ubijen 2011. godine posle čega je zemlja podeljena na dva dela kojima upravljaju međusobno suprostavljene vlade.
U Tripoliju je vlada koju priznaje međunarodna zajednica i koju vodi Abdulhamid al-Dbeiba dok je u Tobruku, na nekih 1.000 kilometara od Tripolija, na vlasti vlada Osama Hamada, koja upravlja delom zemlje najviše pogođen poplavama.
Ali odmah posle katastrofe, vlada u Tripoliju krenula je u pomoć ugroženim područjima.
Ipak, pojedini analitičari smatraju da je politički haos u kome se nekada najbogatija afrička država našla doveo do lošeg održavanja infrastrukture i da sada ometa spasilačke napore.
Pogledajte video o Libiji i smrti Gadafija:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
