„Osećala sam strah", kaže Klaudija Duarte Agostino dok se priseća ekstremnog toplotnog talasa i požara koji su 2017. prohujali Portugalom i u kojima je stradalo više od 100 ljudi.
„Šumski požari su me zaista učinili anksioznom u vezi sa budućnošću kakvu ću imati."
Klaudija (24), njen brat Martim (20) i njena sestra Marijana (11) su među šest mladih Portugalaca koji su podneli tužbu protiv vlada 32 zemlje, među kojima su sve zemlje članice Evropske unije, kao i protiv Velike Britanije, Norveške, Rusije, Švajcarske i Turske.
Optužuju ih za neaktivnost povodom klimatskih promena i neuspeh u smanjenju emisija gasova efekta staklene bašte u dovoljnoj meri da bi se ostvarili ciljevi iz Pariskog sporazuma koji ograničava globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.
- Obaraju se klimatski rekordi: Šta čeka Zemlju
- „Ubili smo dve muve jednim udarcem": Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Od ulice do sudnice: Greta Tunberg osuđena u Švedskoj za „neposlušnost" prema policiji
Slučaj je prvi takve vrste koji je podnet Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR) u Strazburu.
Ako bude bio uspešan, mogao bi da ima pravno obavezujuće posledice po tužene zemlje.
Prvo ročište u slučaju zakazano je za sredu.
Šest podnosilaca tužbe, uzrasta od 11 do 24 godine, tvrdi da su šumski požari, kojih je u Portugalu od 2017. bilo svake godine, direktna posledica globalnog zagrevanja.
Oni tvrde da su zbog oklevanja vlada u borbi protiv klimatskih promena ugrožena njihova fundamentalna ljudska prava, kao što su pravo na život, privatnost, porodični život i sloboda od diskriminacije,
Kažu da su već iskusili značajne posledice toga, naročito zbog ekstremnih temperatura u Portugalu, koje ih prisiljavaju da provode više vremena u zatvorenom i ograničavaju njihovu sposobnost spavanja, koncentracije i vežbanja.
Neki od njih pate i od ekoanksioznosti, alergija i respiratornih tegoba, poput astme.
Niko od mladih podnosilaca tužbe ne traži finansijsku odštetu.
„Želim zeleni svet bez zagađenja, želim da budem zdrava", kaže jedanaestogodišnja Marijana.
„U ovom sam slučaju zato što se zaista brinem za vlastitu budućnost. Plašim se kako će izgledati mesto na kojem živimo."
Klaudija kaže da se Marijana i dalje uplaši kad čuje helikoptere kako nadleću, zato što je podseti na vatrogasce iz 2017. godine, kad je više od 50.000 jutara šume bilo uništeno, a pepeo od šumskih požara padao po njihovim kućama.
„Mislim da je fantastično što se Marijana uključila u ovaj slučaj, da ima takvu svest u njenim godinama", kaže Klaudija.
„Ali je i veoma zabrinjavajuće - zašto bi ona morala da razmišlja o tim stvarima? Ona bi umesto toga trebalo da se igra sa drugaricama i da pleše uz spotove sa TikToka."
- Od ulice do sudnice: Greta Tunberg osuđena u Švedskoj za „neposlušnost" prema policiji
- Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
- Hoće li toplotni talasi promeniti način na koji radimo
- Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
Očekuje se da će advokati koji zastupaju šestoro mladih tvrditi na sudu da aktuelna politika 32 vlade gura svet ka globalnom zagrevanju od tri stepena Celzijusa do kraja veka.
„To je katastrofalno zagrevanje", kaže Džerod O'Kvin, direktor Globalne mreže za pravnu pomoć (GLAN) koja podržava podnosioce tužbe.
„Bez hitnog delovanja vlada, mladi podnosioci tužbe koji učestvuju u ovom slučaju suočavaju se sa neizdrživim ekstremnim vrelinama koje će naškoditi njihovom zdravlju i blagostanju.
„Mi znamo da je u moći ovih vlada da urade mnogo više da to zaustave, ali one odlučuju da to ne rade", kaže on.
Studija iz 2021. godine, objavljena u medicinskom časopisu Lanset, pokazala je da su anksioznost zbog klime i nezadovoljstvo vladinim reakcijama na klimatske promene široko rasprostranjeni kod dece i mladih iz čitavog sveta i da utiču na njihovo svakodnevno funkcionisanje.
Na osnovu ankete sprovedene na 10.000 dece i mladih, uzrasta između 16 i 25 godina u 10 zemalja iz čitavog sveta, studija je pokazala da je neaktivnost vlada u reakciji na klimatsku krizu povezana sa njihovim povećanim tegobama.
U odvojenim i zajedničkim reakcijama na slučaj, vlade su tvrdile da podnosioci tužbe nisu dovoljno utvrdili da je njihova patnja direktna posledica klimatskih promena ili portugalskih šumskih požara.
One tvrde da nema dovoljno dokaza kojim bi pokazali da klimatske promene predstavljaju neposrednu opasnost po ljudski život ili zdravlje, tvrdeći i da se klimatska politika nalazi van ovlašćenja Evropskog suda za ljudska prava.
„Ovih šestoro mladih ljudi iz Portugala, koji su obični pojedinci zabrinuti za vlastitu budućnost, suočiće se sa 32 advokatska tima, sa stotine advokata koji zastupaju vlade čije im nedelanje već škodi", kaže Džerod O'Kvin.
„Ovo je, dakle, pravi slučaj Davida protiv Golijata, koji želi da dovede do strukturalne promene koja će nas usmeriti u mnogo boljem pravcu kad je u pitanju naša budućnost."
Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović, koja je intervenisala u slučaju kao treća strana, kaže da ovaj slučaj ima potencijal da odredi kako će se države ophoditi prema klimatskim pitanjima i ljudskim pravima.
„Ovo je zapravo poziv na uzbunu za mnoge zemlje članice, za međunarodne organizacije, za sve nas koji imamo posebno priliku da pokažemo da nam je stalo, i da to nije samo slovo na papiru.
„Nije samo štikliranje još jednog kvadratića i tvrdnja da smo deklarativno za ovo ili ono rešenje. Suština je u tome da se promeni naša politika", kaže ona za BBC.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava bi momentalno obavezala 32 vlade da pojačaju klimatska delovanja smanjenjem emisije gasova efekta staklene bašte i postepenim izbacivanjem fosilnih goriva iz upotrebe.
Ona bi takođe uticala na domaće sudove da traže smernice od tog suda u slučajevima povezanim sa klimatskim promenama.
Presuda se očekuje za devet do 18 meseci.
Klaudija kaže da često razmišlja o tome da li da ima decu u budućnosti, dovodeći u pitanje stanje sveta u kom bi ona živela.
„Ali dobijanje ovog slučaja značilo bi da konačno postoji nekakva nada", kaže ona.
„To bi značilo da nas ljudi stvarno slušaju i da su zabrinuti jednako kao što smo i mi, i da bi vlade konačno morale da preduzmu neke mere povodom toga.
„Bilo bi fantastično za sve - za našu anksioznost, za našu budućnost. Mnogo toga može da usledi posle toga."
Pogledajte video: „Ovi dimnjaci su u mojim plućima" - život pored izvora zagađenja u Bosni
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
