Američki predsednik Džozef Bajden doživeo je poraz u Kongresu oko izglasavanja budžeta, ali je uprkos tome obećao nastavak pomoći Ukrajini.
U poslednjem trenutku, dodatno vojno finansiranje isključeno je iz budžeta u Kongresu.
Privremena mera, koja je uvedena da bi se sprečila blokada rada vlade, ne uključuje šest 6 milijardi dolara vojne pomoći Kijevu, što je bio prioritet Bele kuće.
Tvrdokorni republikanci se protive daljoj vojnoj pomoći, a mnogi se otvoreno protive Bajdenovom pristupu ratu.
Uprkos tome, Bajden je u nedelju izjavio da Ukrajina može da „računa" na nastavak američke podrške.
„Ni pod kojim okolnostima, ne možemo da dozvolimo da bude prekinuta podrška Ukrajini", rekao je Bajden.
„Pružam uveravanja [Ukrajini] da će tako i biti", rekao je on povodom nastavke finansiranja rata.
„Želim da uverim naše američke saveznike da možete da računate na našu podršku, mi nećemo otići", dodao je.
SAD su već dale najmanje 50 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022.
Bajden je od Kongresa zatražio još 24 milijarde dolara.
- Koliko Amerika troši na pomoć Ukrajini, a koliko šalje Evropa
- Nad poljskom politikom nadvija se senka „zamora Ukrajinom“
- Vašington kaže da Kijev već „efikasno" koristi američke kasetne bombe protiv Rusa
Poslednjih meseci, Vašington je poslao Kijevu najsavremenije oružje, između ostalog rakete dugog dometa i tenkove Abrams.
Dodatna vojna oprema poslata je Ukrajini kako bi nastavila kontraofanzivu pokrenutu pre više meseci, koja je spora i za sada nije dala nikakve posebne pomake.
Ali subotnji privremeni sporazum o budžetu u Kongresu, koji će finansirati američku federalnu vladu na 45 dana, za sada je lišio daljeg vojnog finansiranja Ukrajine.
Visoki lideri Senata obe stranke objavili su zajedničku izjavu u kojoj nagoveštavaju nameru da „osiguraju da američka vlada nastavi da pruža" podršku Ukrajini u narednim nedeljama.
Ali taj potez, koji je usledio samo devet dana nakon što je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski bio u Vašingtonu da zatraži za dalju podršku, odražava sve veće protivljenje dela republikanaca u Predstavničkom domu ratu poslednjih meseci.
Republikanci kontrolišu Predstavnički dom, a demokrate imaju tesnu većinu u Senatu.
Oba doma moraju da odobre zakone o budžetu pre nego što budu potpisani.
Kongresmen sa Floride Met Gec rekao je novinarima u subotu da je odobreni budžet „negde između više nego dovoljno i previše", a kongresmenka iz Džordžije Mardžori Tejlor-Grin rekla je da je Kijevu već dodeljeno previše pomoći, rekavši da „Ukrajina nije 51. država" SAD.
Njihov pristup izazvao je burnu reakciju senatora Demokratske stranke.
„Ne mogu da verujem da će ljudi u ovom trenutku okrenuti leđa Ukrajini", rekao je senator Mark Vorner.
- Poljska obustavlja isporuku oružja Ukrajini zbog spora oko uvoza žita
- Ukrajina tuži pojedine zemlje EU zbog embarga na uvoz hrane
Uprkos razmiricama, zvaničnici u Kijevu nastoje da ovaj novi, 45-dnevni sporazum o finansiranju u SAD, predstave kao „priliku" za njegove diplomate da obezbede dugoročnu podršku.
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova veruje da se „tok američke pomoći neće promeniti" sa tri milijarde dolara humanitarne i vojne podrške koja treba da stigne, ali priznaje da bi to moglo uticati na „tekuće programe".
Ali jedan ukrajinski poslanik, Aleksej Gončarenko, priznaje da obustavljeno finansiranje izaziva zabrinutost u Kijevu.
„Glasanje u američkom Kongresu je uznemirujuće. SAD su rekle da će biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno, a sada je podrška Ukrajine isključena iz budžeta.
„Ovo je znak za uzbunu, ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu", rekao je on za BBC.
Politička previranja u Americi su jedan od nekoliko simptoma zamora Zapada.
Sve veći skepticizam nekih republikanaca i izborna pobeda populističke, promoskovske stranke u Slovačkoj zabrinjavaju i Ukrajinu i Evropsku uniju.
U intervjuu za BBC u Kijevu, Žozep Borelj, evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost, rekao je da je „zabrinut" poslednjom odlukom američkog Kongresa o finansiranju Ukrajine.
„Ne znam šta će se dogoditi u budućnosti.
„Jedno je jasno: za nas Evropljane rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja egzistencijalnu pretnju i mi moramo da reagujemo u skladu sa tim", kaže on.
U jednom od svakodnevnih obraćanja, Zelenski je rekao da niko ne bi smeo da „potceni otpornost Ukrajine".
Jasno je da će Ukrajina nastaviti da se bori - sa ili bez pomoći Zapada.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
