„Kad sam pre tri godine pronašao hladno telo mlađeg brata bio je maj, ali u moje srce se uvukla zima."
Tako glasi tužna priča jednog starijeg brata.
Džang Džun Ha bio je posebno zatečen svime, jer je njegov mlađi brat imao samo 35 godina.
Džang je pozvao policiju nakon što danima nije uspevao da dobije brata preko mobilnog telefona.
- Kako razgovarati s nekim ko razmišlja o samoubistvu
- „Nemam snage da podignem čašu vode“: Šta je sindrom hroničnog umora za koji lek ne postoji
- Izlaz iz problema ne sme da bude beg u smrt
Kad su razvalili bratovljeva vrata, Džang je pronašao Džun-Ana kako leži beživotno na krevetu.
„U to vreme sam išao na kurs prevencije suicida bih posao instruktor", kaže Džang.
„Posećivao sam škole da bih edukovao decu o čestim znacima da osoba razmišlja o samoubistvu i šta može da se uradi da bi joj se pomoglo.
Pokušavao sam da spasem živote drugih ljudi, ali nikad nisam ni pomislio da bi moj brat mogao da oduzme svoj."
Džangu (45) je i dalje veoma teško da govori o tome kroz šta je prošla njegova porodica jer je to jako osetljiva tema u južnokorejskom društvu.
Ali on čini sve što može da ukaže na problem govoreći o vlastitom životnom putovanju.
Najviša stopa samoubistava među razvijenim zemljama
Južna Koreja je slavna po K-popu i globalnim kompanijama kao što je Samsung.
Ali u spolja gledano uspešnom društvu, svakoga dana sebi oduzme život 36 ljudi.
Zemlja ima najvišu stopu samoubistava u tridesetosmočlanom ekonomskom telu bogatih zemalja Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Prema statističkom zavodu Južne Koreje, tokom 2021. godine 13.352 ljudi je sebi oduzelo život.
Samoubistvo je vodeći uzrok smrti među Južnokorejcima uzrasta između 10 i 39 godina.
Više od dvoje na svakih pest smrti među tinejdžerima (43,7 odsto) uzrokovano je samoubistvom.
Taj broj skače na 56,8 odsto za ljude u dvadesetim, a potom pada na 40,6 odsto za ljude u tridesetim.
Džangov brat je deo ove generacije koja ima problema sa preživljavanjem.
Seul beleži stopu od 23,6 smrti na 100.000 ljudi, što je više nego dvostruko više od proseka od 11,1 smrti u zemljama OECD-a.
Vlada je nedavno najavila petogodišnji plan za sprečavanje samoubistva sa ciljem smanjenja ove tope za 30 odsto.
Cilj od 30 odsto značajan je zato što ako vlada bude bila uspešna, više ne može biti označena kao „zemlja sa najvišom stopom samoubistava među OECD zemljama".
Ali da li je ovo samo propagandni trik ili će se stvarno pozabaviti duboko ukorenjenim problemima koji se krije iza ovih brojki?
- Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- Psihoterapije u Srbiji: Kako odabrati pravu i ko ima dozvolu da ih pruža
Društvo pod visokim pritiskom
Stopa samoubistava u Južnoj Koreji je rezultat mešavine ekonomskih, društvenih i kulturoloških faktora.
Zemlja je postala globalna ekonomska sila nakon što je podeljena u Korejskom ratu, okončanom 1953. godine.
Ali ovaj brzi ekonomski rast nije doveo do pravilnog razvoja državnih službi već je samo doprineo sve većoj neravnopravnosti.
To je dovelo do nastanka društva izgrađenog na intenzivnom nadmetanju i postizanju uspeha, što je na kraju navelo mnoge građane da pate od psiholoških problema.
Tek je nakon smrti brata Džang saznao da je ovaj išao na terapiju svake nedelje poslednjih 10 godina.
„Moj brat je diplomirao teoriju filma i pripremao se za studije u inostranstvu. Kao i u slučaju mnogih drugih korejskih porodica, osećao je veliki pritisak da uspe. Ali finansijska sredstva bila su ograničena i život mu je bio težak", kaže Džang.
„Moj brat se očajnički borio protiv depresije. Srce mi se slama što to toliko dugo nisam primećivao."
Stručnjaci odavno ističu opasnost u društvu koje se previše usredsređuje na lični uspeh pojedinca, obično u pogledu novca ili društvenog statusa.
„Iza visoke stope samoubistava u Južnoj Koreji krije se tužna priča o društvu sa slabim socijalnim sistemom, ali društvu izuzetno usredsređenom na uspeh, koji se obično ogleda u bogatstvu koje pojedinac može da stekne", kaže Sung Nang Džang, dekan koledža za ukazivanje nege na Univerzitetu Čung Ang.
„I kako tradicionalne veze između članova porodica i komšija slabe, izgleda da svi vode ovu bitku za uspeh sami."
Pogledajte video:
„Razgovarajmo"
Ova kultura se polako menja, ali ima još mnogo toga da se uradi.
„Južnokorejci su naviknuti da moraju da se istaknu u ovom hiperkompetitivnom društvu, a Koreja nije baš mesto na kojem lako možete da izrazite sopstvena osećanja", kaže Jeon Su Kim, direktorka Lajflajn Seosoula, dobrotvorne organizacije koja oruža 24-časovnu pomoć u prevenciji suicida.
„Ljudima je potrebno više prostora da slobodno i bezbedno izraze probleme i osećanja.
„Moramo neprestano da podsećamo ljude da postoje različiti načini za uspeh i da oni to istinski prihvate."
Džang sada radi kao klinički psiholog u mentalnom zdravstvenom centru u Seulu, pomažući porodicama pogođenim samoubistvom ili ljudima koje more suicidalne misli.
On vodi i grupe za podršku porodicama koje su izgubile najbliže u samoubistvu.
„To je težak posao. Članovi porodice su obično prvi koji otkriju telo.
„Oni se veoma živo prisećaju te scene i veoma eksplicitno opisuju šta se desilo."
Džang je svestan emocionalne cene koju plaća u tim razgovorima.
„Ali ovaj posao je toga vredan kad vidite da im na kraju bude bolje."
Osećaj prihvatanja i razumevanja vlada i u njegovoj porodici.
Džang napominje da je njegov brat ostavio oproštajnu poruku sa izvinjenjem roditeljima i njemu što ih napušta.
Ali kad je porodica jednog dana posetila njegov grob, Džang je poručio mlađem bratu da je „sve u redu".
„Ne moraš da se izvinjavaš. Dobro smo, brinemo jedni o drugima", kaže Džang.
„I zato ne treba da ti bude žao, povratićemo se".
Pogledajte video - Šta je ljubav: Eminina i Mustafina priča sa psihijatrije
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
