Za ljude koji nemaju problema sa vidom, nega očiju je verovatno poslednja stvar na koju obraćaju pažnju.
„Koristimo naše oči od trenutka kad ih otvorimo do trenutka kad su zatvorene. One prosto rade za nas kao naša srce", kaže Sara Maling, stručna saradnica Kraljevskog koledža oftalmologa.
„Ali kad trčimo, naše srce lupa brže i mi na kraju usporimo. Za razliku od srca, mi ne prestajemo da gledamo samo zato što su nam se oči umorile.
„I retko razmišljamo o tome da ih pregledamo."
- „Vidim stvari kojih nema - ali nisam luda"
- Odmorite oči dok zbog korone morate da radite od kuće
- Šetnja od 5.000 koraka dnevno dovoljna je da poboljšate zdravlje
To organizacija koja se bavi Svetskim danom vida želi da promeni.
„Želimo da obavestimo što više ljudi da je veoma važno starati se o svojim očima i znati gde da dođete do nege očiju", kaže Piter Holand, generalni direktor Međunarodne agencije za prevenciju slepila (IAPB).
Novinarka BBC-ja Lusi Oven nedavno je pisala o tome kako joj je vid spasao rutinski pregled.
Lusi nosi kontaktna sočiva od 16. godine.
Sada u pedesetim, u junu je primetila da je počela da ima povremene snažne bljeskove u desnom oku.
„Nije se dešavalo često, možda jednom ili dvaput dnevno i, iako mi je bilo malko neobično, nisam pohitala na pregled.
„Kad mi se približio 52. rođendan, samo sam prevrnula očima i pomislila da je to sigurno samo još jedna radost starenja."
Ona kaže da nije posećivala optičare onoliko redovno kao što je trebalo i često je zaboravljala na redovan godišnji pregled.
Ali kako su se bljeskovi nastavljali, konačno je otišla da pregleda oči i tad je optometrista otkrio da je mrežnjača u njenom desnom oku u procesu odvajanja i da su ti bljeskovi bili znak.
Lusi je podvrgnuta hitnoj operaciji na desnom oku.
Operacija je trajala oko 40 minuta i ona je ušla u bolnicu i izašla iz nje u roku od nekoliko sati.
„Morala sam da provedem narednu nedelju ležeći na boku i tad je samo trebalo biti strpljiv i sačekati da mi se vid vrati u normalu."
Njen vid se postepeno popravio narednih meseci.
I sad se ona vratila na redovan voditeljski posao.
„Stalno razmišljam o tome koliko sam sreće imala. Koliko sam sreće imala što sam otišla kod optičara baš tada kada sam to učinila i da je mogao da reaguje toliko brzo."
Ali pristup ekspertima za negu oka i kvalitetnim zdravstvenim očnim uslugama kao što je imala Lusi Oven možda nije dostupan ljudima u siromašnijim zemljama.
To je jedan od problema koji ove godine želi da istakne Svetski dan vida.
Piter Holand veruje da postoji potreba za nacionalnim planovima i politikom u vezi sa zdravljem i negom očiju, naročito u ekonomijama sa niskim i srednjim primanjima.
Holand dodaje: „Sve više želimo da budemo sigurni da je zdravlje oka zapravo uključeno u planove nacionalnog zdravstva, da nije tamo napolju samo za sebe, već da je odgovarajuće integrisano u sveukupnu zdravstvenu politiku i planiranje, pa da potom imate pristup resursima koji su vam potrebni."
- Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje
- Proteini u prahu: Da li su loši po zdravlje
- Oni koji čačkaju nos se češće zaražavaju korona virusom, pokazalo istraživanje
Oko 2,2 milijarde ljudi širom sveta imaju nekakvo oštećenje vida ili slepilo, a više od 1,1 milijardu pati od nelečenih ili nedaća koje su mogle biti izlečene, prema izveštaju iz 2023. godine Međunarodne organizacije rada (ILO).
„Ako ne bude bilo velikih ulaganja u preventivne akcije, ove brojke su projektovane da rastu, naročito u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, i u domorodačkim i zabitim zajednicama."
IAPB takođe želi da istakne ulogu koju svako može da odigra u pretvaranju nege oka u prioritet na radnim mestima, što je tema ovogodišnjeg Svetskog dana vida.
ILO je procenio da je 2020. godine otprilike 13 miliona radno sposobnih ljudi globalno živelo sa nekim oštećenjem vida koje je proisteklo iz njihovih profesija.
„Ova oštećenja vida proistekla sa radnog mesta su treći najčešći kauzalni faktor stanja vezanih za vid", kaže se.
Opasnosti po oči na radnom mestu uključuju, prema izveštaju, gledanje u vidljive i nevidljive spektre svetla kao što su ultraljubičasta ili infracrvena radijacija, „koji mogu da izazovu kataraktu" kod svih radnika na otvorenom kao što su oni u poljoprivredi, građevinarstvu ili ribarenju.
U izveštaju se takođe kaže: „Odgovarajuća oprema za zaštitu je potrebna za radnike koji su opasnosti od mehaničkih povreda, kao što su leteće čestice koje udaraju ili prodiru u oko velikom brzinom ili pod visokom temperaturom."
I na kraju, ali ništa manje važno, tu je i problem koji je prilično jedinstven za savremene radnike: naprezanje oka pred kompjuterskim ekranom.
„Ljudi često održavaju statičku razdaljinu između očiju i ekrana, što čini da muskulatura oka održi relativno nepromenjivu zakrivljenost", kaže se u izveštaju.
„Ove statičke navike upotrebe kompjutera mogu da dovedu do grupe problema u vezi sa očima i vidom."
Kako popraviti vid bez dodatnih troškova:
- Mislite na svoje oči na vaš rođendan i povodite računa o njima toga dana
- Uradite ovaj test da isprobate zdravlje očiju: pogledajte dobro poznatu scenu sa oba oka otvorena; pokrijete jedno oko i ponovo pogledajte scenu; zatim to uradite i sa drugim okom. Ako postoji bilo kakva značajna razlika, to bi mogao da bude znak da treba da potražite stručnu pomoć
- Ako imate decu mlađu od sedam godina i nemate pristup nezi očiju, samo im recite da se zagledaju u daljinu i proverite da li dobro vide na oba oka; mogli biste da prepoznate probleme kao što su ambliopija, što je smanjena vidljivost kod dece i da potražite pomoć za to
- Ne zaboravite da je za zdravlje očiju ključna prevencija
Saveti Sare Malin sa Kraljevskog koledža oftalmologa
Možda će vas zanimati i ova priča:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
