Kao dete su me redovno prozivali zato što se ljuljam na stolici, odsutno grickam ružičaste gumice na olovkama i vrpoljim se dok razgovaram.
Nisam mogla ni udobno da se smestim na tepihu dok druga deca sede uredno prekrštenih nogu.
Kao rezultat toga, vremenom sam naučila da ignorišem nagon da se vrpoljim.
Danas mogu mirno da sedim satima, a da se ne pomerim.
Ispostavilo se, međutim, da mi je možda ranije bilo bolje.
Istraživanje otkriva da vrpoljenje može da nam pomogne u održavanju zdrave telesne težine, izlaženju na kraj sa stresom, a možda čak i da živimo duže.
„Ako često sedite, to nije dobro za vas.
„Ali ako često sedite i vrpoljite se, onda to na duge staze smanjuje rizik od lošeg zdravlja", otkriva Dženet Kejd, epidemiološkinja za ishranu sa Univerziteta u Lidsu.
Stoga, hajde da zaronimo u nauku i saznamo nešto više.
- Zašto je dobro vrpoljiti se
- Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma
- Upalio se alarm: Većina ljudi na svetu biće gojazno do 2035, pokazuje istraživanje
Vrpoljenje se u rečnicima obično navodi kao nervozno ili nemirno ponašanje, ali stručnjak za gojaznost Džejms Levin, profesor medicine na klinici Mejo i predsednik neprofitne fondacije za retke bolesti, Ipsen, kaže da ga je bolje definisati kao neurološki programirano ritmično pomeranje tela.
On kaže da je „faktor vrpoljenja" ispoljavanje urođenog nagona da se pomeramo.
Vrpoljenje protiv gojaznosti
Širom sveta, gojaznost se skoro utrostručila od 1975. godine.
Deo toga je posledica što se na sve više radnih mesta sedi.
Smatra se da dugo sedenje usporava metabolizam, što utiče na sposobnost tela da reguliše šećer u krvi i krvni pritisak, kao i da razlaže telesne masti.
Sve je više dokaza da poriv za vrpoljenjem može pomoći da nesvesno upravljamo telesnom težinom tako što nas podstiče da se krećemo.
Ako ispratimo porive za vrpoljenjem, ti sićušni pokreti mogu imati veliki uticaj, kaže Levin.
Na primer, Levin je otkrio da se vitkiji kancelarijski radnici češće vrpolje, ustaju i kreću dva sata više dnevno u odnosu na gojazne.
To može odražavati biološku predispoziciju za kretanje, kaže on.
Ali samo vrpoljenje - čak i lagano kao što je tapkanje nogom - takođe nam može pomoći u sagorevanju viška energije, koja bi se inače uskladištila kao salo.
Jedna manja studija koja je merila utrošak energije na aktivnosti slične vrpoljenju kod 24 osobe, otkrila je da pomeranje tokom sedenja može povećati količinu sagorenih kalorija za 29 odsto u poređenju sa sedenjem bez pomeranja ili ležanjem.
Vrpoljenje tokom stajanja, za koje Levin kaže da ima tendenciju ljuljanja ili pomeranja sa noge na nogu, povećava broj sagorelih kalorija za 38 odsto u poređenju sa sedenjem bez pomeranja.
Međutim, dok pokreti poput vrpoljenja doprinose energetskoj ravnoteži tela, oni nisu zamena za kretanje ili vežbanje.
„To je pomalo poput svećica u automobilima", kaže Levin.
Objašnjava da svećice rade kada je ključ u bravi, ali će se automobil pomeriti samo ako vozač pritisne papučicu gasa.
Po njegovoj analogiji, varnice su nemiri koje se javljaju bez obzira na sve, ali odabirom da odgovorite na njih - pritiskanjem gasa - otključavaju se prednosti.
U još jednoj manjoj studiji, Levin je ispitao uticaj vrpoljenja na ljudsku fiziologiju tako što je 16 mršavih dobrovoljaca unosilo 1.000 dodatnih kalorija dnevno tokom perioda od osam nedelja.
Eksperiment je otkrio da su neki učesnici bili „izuzetno otporni" na debljanje jer su „aktivirali faktore vrpoljenja".
- Tajna mršavosti je ipak zapisana u genima
- Pica, mafin, čips - koliko morate da vežbate kako biste sagoreli ove kalorije
Studija je otkrila da prekomeran unos hrane može da pokrene povećanu potrošnju energije kroz vrpoljenje i to čak do 700 kalorija dnevno, jer su se učesnici podsvesno više kretali, što obuhvata i energičnije hodanje.
Ove „aktivnosti bez vežbanja", kako Levin i njegov tim opisuju vrpoljenje, dovele su do desetostruke razlike u skladištenju sala.
Ovo otkriće potkrepljuje i ponašanje životinja.
Naučnici su primetili da se ptice pevačice, kao što su zebe, nikada ne ugoje, uprkos tome što jedu seme iz hranilica za ptice.
To je zato što nesvesno prilagođavaju koliko delotvorno koriste energiju iz hrane tako što menjaju frekvenciju krila ili obrasce pevanja, kaže Luis Halzi, biolog za životnu sredinu sa Univerziteta u Rohemptonu.
„Moramo da zapamtimo da 'unutrašnja energija' nije ono što se unese niz kljun, već ono što se unese kroz creva, a zatim ono što izvlače ćelije.
„Posmatrati to samo kao količinu hrane koja se konzumira je previše pojednostavljeno", kaže on.
Dodaje da to važi i za ljude i druge životinje, ne samo za ptice pevačice.
Dobra vest je da postoji rešenje i za ljude koji imaju manji poriv da se kreću ili se jednostavno odupiru nagonu da se vrpolje.
Oni mogu da se oslone na upozorenja uređaja koji prate zdravlje, poput pametnih satova, ili da jednostavno promene rutinu ili okruženje.
To može da ih podstakne da se vrpolje i kreću, čak i da barem stoje dok telefoniraju ili šetaju tokom sastanaka.
Sam Levin je proveo naš tridesetominutni onlajn intervju stojeći.
Međutim, vrpoljenje bi moglo imati i drugih prednosti koje prevazilaze kontrolu naše težine.
To bi takođe moglo pomoći našem mozgu.
Pojačana koncentracija
Postoji bliska veza između kretanja i kognitivnog učinka, navodi Maksvel Melin, neuronaučnik sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.
Ali ne pomaže svaka vrsta vrpoljenja boljoj koncentraciji.
Osobe koje se vrpolje imaju tendenciju da odlutaju u mislima, što im može odvratiti pažnju u školi i na poslu.
Ali vrpoljenje, poput škrabanja, takođe može pružiti fiziološku stimulaciju, što nekim ljudima pomaže da se usredsrede na zadatak.
U jednom eksperimentu, ljudi koji su škrabali tokom telefonskog poziva zapamtili su 29 odsto više detalja od onih koji nisu.
To sugeriše da aktivnost može pomoći kognitivnom učinku, iako je potrebno više istraživanja.
- Zdrave navike „donose još jednu deceniju bez bolesti“
- Tajna dugog i zdravog života leži u manjim porcijama
Istraživanje koje je sprovela Ketrin Isbister, profesorka na Univerzitetu Kalifornija u Santa Kruzu, pokazalo je da ljudi često biraju da se vrpolje i pritom koriste predmete kao što su spajalice ili presavijeni komadići papira.
U nekim slučajevima, vrsta kretanja takođe utiče na dobro obavljanje zadataka, dodaje Melin.
Navodi primer profesionalnih tenisera koji tapkaju lopticu pre serviranja.
„Ne moraju da tapkaju lopticu pre servisa, ali mnogi profesionalci smatraju da im rutina pre servisa pomaže da se usredsrede", kaže ona.
Međutim, udaranje muve pre izvođenja servisa bio bi primer nestereotipnog pokreta.
Drugim rečima, neke radnje mogu da izoštre našu koncentraciju, dok nam drugi pokreti, koji nisu povezani sa obavljanjem zadatka, odvlače pažnju.
„Ono što još ne znamo jeste kako ovaj odnos funkcioniše. Da li stereotipni pokreti zapravo uzrokuju bolje izvođenje zadatka ili su samo simptom čoveka koji je usredsređen na zadatak?", kaže Melin.
Melina zanima da li pokreti imaju uticaj na veštine razmišljanja, jer bi potencijalno mogli da se koriste za pomoć ljudima sa poremećajem pažnje, koji mogu biti skloni vrpoljenju i drugim stanjima koji utiču na ponašanje.
Duži život?
Uprkos tome što ne postoje čvrsti dokazi da vrpoljenje direktno utiče na duži životni vek, stručnjaci znaju da hronični stres može da ga skrati.
Dugo sedenje povećava skoro sve rizike od prevremene smrti, udvostručujući rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti, ali i doprinosi razvoju depresije i anksioznosti.
Vrpoljenje može pomoći u oba slučaja.
Kao prvo, vrpoljenje nam može pomoći da se nosimo sa stresom.
U jednoj studiji, 42 muškarca su dovedena u stresnu situaciju tako što su imali simulirani intervju za posao.
Tokom intervjua su imali zadatak koji su morali da reše pred dvoje ljudi.
Istraživači su otkrili da su oni koji su se vrpoljili i pokazivali „određeno ponašanje" poput češanja, grickanja usana ili dodirivanja lica smatrali da je to iskustvo manje stresno.
Takođe, vrpoljenje može pomoći u smanjenju nekih drugih rizika koji dolaze sa neprestanim sedenjem.
Istraživači su otkrili da tapkanje nogama dok sedite, na primer, može zaštititi arterije u nogama i potencijalno pomoći u sprečavanju povezanih bolesti.
Ovi nalazi pokreću pitanja o tome da li bi trebalo da se promeni način na koji doživljavamo ljude koji se vrpolje, kaže Kejd.
Vrpoljenje se često doživljava kao nepristojno ili kao pokazatelj da neko nije koncentrisan.
Ali ako su ti jednostavni pokreti korisni za naše zdravlje, možda bi im se trebalo prepustiti, kaže ona.
Rezultati, takođe, ukazuju na to da je najbolje izbegavati mirno sedenje tokom dužeg vremenskog perioda, a da vrpoljenje može ponuditi dovoljno predaha da bi se napravila razlika.
Levin veruje da je gušenje prirodnog nagona za vrpoljenjem „nesreća javnog zdravlja", ali društvo ima priliku da se bori protiv rutina koje zahtevaju dugo sedenje i okruženja.
„Ako dozvolite da se ispolji prirodni nagon tela za kretanjem, velika je verovatnoća da ćete zapravo biti zdraviji, srećniji i mršaviji i, iskreno, živeti duže", kaže on.
Kako da izbegnemo uvrede kad pričamo o tuđem izgledu:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
