Dvosmislena najava kopnene invazije na Pojas Gaze, koju je izneo izraelski premijer Benjamin Netanjahu, pogoduje Americi, a gotovo izvesno je ta zemlja imala i uticaj na ovu odluku.
Netanjahu nije saopštio rok za sprovođenje ofanzive, ali televizija CBS, partner BBC-ja u Americi, saznala je da je ona odložena.
U Vašingtonu nisu mnogo govorili o njihovoj ulozi, ali su jasno isticali prednosti odlaganja.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je u sredu da je sugerisao izraelskom premijeru da sačeka dok Hamas ne oslobodi još talaca, „ali to nije zahtevao".
Njegov komentar sadrži suštinu američkog pristupa ratu Izraela i palestinske ekstremističke grupe - Vašington potpuno podržava odlučnost da se istrebi Hamas posle napada na civile u Izraelu 7. oktobra, ali je prisutna i zabrinutost zbog mogućih posledica takve akcije.
- BBC u izraelskom selu u kome je Hamas ubijao porodice u njihovim domovima
- Šta je granični prelaz Rafa i zašto je jedina slamka spasa za Gazu
- Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
Bajdenova administracija izvesno želi da iskoristi svaku priliku da oslobodi zarobljenike koje drži Hamas, a ta će mogućnost verovatno nestati kada izraelske kopnene snage uđu u Gazu.
Hamas je zarobio oko 200 talaca, među kojima ima i Amerikanac.
Oslobađanje četvoro njih tokom prethodnih dana podgrejalo je nade da bi moglo da ih bude još.
Ali u Pentagonu trenutno najviše brinu o slanju odbrambenih sistema na Bliski Istok pošto su prethodno američke trupe u Iraku i Siriji napadale vojne grupe koje podržava Iran.
To je povećalo zabrinutost zbog eskalacije situacije u regionu posle početka invazije na Gazu, a Sjedinjene Američke Države koriste odlaganje kako bi zaštitile sopstvene interese.
Stejt dipartment je već naredio povlačenje zaposlenih u ambasadama u Iraku i Libanu, zemlji koja je bila baza uticajnog pokreta Hezbolah, koji od početka sukoba ispaljuje rakete preko granice Izraela, a projektili stižu i sa izraelske strane.
U Vašingtonu prave planove za opsežniju evakuaciju američkih državljana iz ovog regiona, ukoliko to postane potrebno.
Američka administracija sprovodi i najintenzivnije diplomatske aktivnosti od kada je Bajden postao predsednik, a državni sekretar (pandan ministru spoljnih poslova) Entoni Blinken bio je na turneju po Bliskom Istoku u nastojanju da se spreče dalji sukobi.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Pozivi na primirje
Rezolucijom koju je Amerika predstavila u Ujedinjenim nacijama (UN) sumiran je pristup Bele kuće ovom sukobu.
Humanitarna katastrofa koju je izaziva opsada Gaze promenila je američku retoriku o „obavezi" Izraela da kazni Hamas.
„Tražili smo podatke", rekla je Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u UN.
„Slušali smo. Radimo sa svim članicama Saveta bezbednosti kako bismo uneli promene, među kojima su i obustave sukoba radi dostavljanja humanitarne pomoći i zaštita civila koji beže od rata", dodala je.
Ali, na rezoluciju su uložili veto Kina i Rusija, koje su istakle da se u njoj ne poziva na primirje.
Američki saveznici među arapskim zemljama, poput Egipta, Saudijske Arabije, Libana, Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i palestinskih vlasti u Zapadnoj obali, pozvali su na obustavu sukoba posle celodnevnog sastanka Saveta bezbednosti UN, na kojem je većina članica tražila primirje.
Mnoge od njih ne podržavaju Hamas, neki žele da ta grupa bude poražena, ali blokada i bombardovanje Gaze uticali su na njihov stav.
Ali, primirje trenutno „odgovara samo Hamasu", kaže Džon Kirbi, portparol Bele kuće.
Dok rezolucija sadrži dosta reči o potrebi da se poštuje međunarodno pravo, iz Stejt dipartmenta nisu se javno oglasili o tome da li Izrael to čini tokom intenzivne akcije bombardovanja Gaze za koju izraelske vlasti tvrde da je usmereno na infrastrukturu Hamasa.
Vazdušni napadi uništili su čitava naselja u gradu Gaza i poginulo je više od 7.000 civila, od čega su trećina deca, kažu iz ministarstva zdravlja u Gazi, koje kontroliše Hamas,
Bajden je kazao da „nema poverenja" u te brojke.
Izrael gađa „legitimne vojne mete koje su integrisane u civilnu infrastrukturu", a Amerika pokušava da ustanovi zone bezbednosti za civile u Gazi, saopštio je Metju Miler, portparol Stejt dipartmenta.
Kasnije nije bilo reči o napretku na tom polju.
Ali, Ameriknci su uspeli da otvore prolaz za humanitarnu pomoć do Gaze kroz granicu sa Egiptom i danonoćno rade na tome da se taj koridor proširi.
'Poput slagalice'
Bajden je taj posao poverio Dejvidu Saterfildu, iskusnom diplomati.
Saterfild takođe pokušava da organizuje evakuaciju Palestinaca sa američkim državljanstvom, kao i drugih stranaca iz Gaze.
„Možete da zamislite koliko je to komplikovano. Radimo sa Izraelom, Egiptom i Hamasom, ali ne razgovaramo direktno sa predstavnicima Hamasa", kazao je portparol Stejt dipartmenta.
„Ovo je kao slagalica, gde morate da rešavate sloj po sloj. A onda se pojavi nova prepreka, pa morate sa svim stranama da ustanovite kako da je preskočite", dodao je.
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Ko su najistaknutije vođe Hamasa
- Pomoć Gazi: Šta je potrebno
Još nije jasno šta će biti sa novoustanovljenim humanitarnim koridorom kada počne kopnena invazija.
Ali, Vašington vrši pritisak na Izrael u vezi strategije i taktike sprovođenja te akcije.
Upućeni su i američki vojni zvaničnici, koji su prošli kroz rat u urbanom okruženju u Iraku, da „postave neka teška pitanja, koja bi trebalo da razmotre u IDF-u (Izraelskim odbrambenim snagama) kada budu planirali različite ishode operacije", tvrdi general Partik Rajder iz Pentagona.
Oni su im dali i „savete o tome kako da vode računa o civilnim žrtvama", dodao je.
Uz veoma realne brige oko sve većeg sukoba, Amerika verovatno pokušava da promeni poziciju posle početnog „jednostranog odgovora" i podrške Izraelu koja je naišla na kritike, kaže Stiven Volt, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Harvard.
„Veoma je verovatno da su svesni da ovaj sukob ne stvara dobru sliku o Americi ili Izraelu u ostatku sveta.
„U većem delu velikih zemalja južne hemisfere smatraju da smo vrlo licemerni, jer se aktivno protivimo ruskoj invaziji na Ukrajinu iz ispravnih razloga, a činimo vrlo malo po pitanju izraelske okupacije tokom 50 ili 60 godina", objašnjava on.
Bajdenova administracija jasno je navela da je svesna razmera i brutalnosti Hamasovog napada, u kojem je poginulo 1.400 ljudi, što je drugačije od dosadašnjih sukoba Izraela i Palestinaca.
Ali, intenzivan angažman Amerike ukazuje na strah da će rat za Vašington biti izgubljen zbog javnog mnjenja i troškova koje će imati u tom regionu, čak iako Izrael dobije bitku protiv Hamasa.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
