Posle napada od 7. oktobra, u kom su Hamasovi militanti ubili više od 1.400 ljudi, izraelski građani su podneli više od 120.000 novih zahteva za dozvolu za vatreno oružje.
Navala da se legalnim putem nabavi oružje primećena je u čitavoj zemlji.
Strelišta su prepuna rekordnog broja Izraelaca koji žele da usavrše streljačku veštinu.
Ispred prodavnica oružja, ogromni redovi ljudi strpljivo čekaju da kupe svoje prvo naoružanje.
Posle najave izraelske vlada da će popustiti zakone o oružju, oni koji imaju pravo na njega - osobe bez krivičnog dosijea ili zdravstvenih komplikacija - sada mogu da dobiju dozvole za oružje u roku od nedelju dana.
Pojedincima će takođe biti dozvoljeno da drže više od 100 metaka, što je porast u odnosu na prethodno ograničenje od 50.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- BBC u izraelskom selu u kome je Hamas ubijao porodice u njihovim domovima
- Ko su izraelski Arapi
„Zato što su ukinuli sva ograničenja, sada je lakše doći do oružja", kaže Omri Šnajder, četrdesetjednogodišnji advokat iz kibuca nadomak Jerusalima.
Ali daleko od toga da je Šnajder zadovoljan ovom odlukom.
Njega brinu implikacije dodeljivanja desetina hiljada primeraka oružja civilima.
„Postoje prednosti, ali, naravno, postoje i loše strane. Vidimo šta se dešava u SAD. To nije laka odluka. Ali smatram da to moram da uradim, da bi se ljudi Izraela osećali bezbednije."
Ultradesničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, dugogodišnji zagovornik privatnog vlasništva nad oružjem, trenutno je na turneji po zemlji deleći hiljade primeraka oružja.
On je izjavio da su nova oružja konkretno namenjena onima koji žive blizu granice sa Gazom ili u mešanim jevrejsko-arapskim gradovima, i pozvao je sve te jevrejske zajednice da formiraju timove civilne odbrane.
Šnajder živi u velikom kibucu koji je dom za 200 porodica.
On podržava ovu ideju „civilne akcije".
„Zbog čitave situacije, u mom kibucu smo odlučili da nabavimo oružje i da formiramo narodne patrole.
„Ovaj tim za hitne reakcije će intervenisati ako, ne daj Bože, dođe do nove pucnjave ili infiltracije terorista."
Ali dok većina jevrejske populacije traži načine da se oseća bezbednije, izraelski Arapi, koji čine više od 20 odsto stanovništva, kažu da nikad nisu bili uplašeniji.
Izraelski arapski građani iz čitave zemlje prijavili su BBC-ju incidente diskriminacije, verbalnog uznemiravanja i onlajn trolovanja.
Grad Lod u centralnom Izraelu ima bolni istorijat rasnog nasilja između jevrejskog i arapskog stanovništva.
Suhair Hamduni, specijalna nastavnica za decu sa invaliditetom, živi u Lodu čitav svoj život.
Na jednoj strani njene ulice su jevrejske kuće, na drugoj arapske.
Ona kaže da od napada više ne odlazi da kupuje namirnice u jevrejsku četvrt, već hoda zaobilaznim putem do arapskih radnji, čisto iz straha da će biti napadnuta.
„Već smo bili napadani u vlastitim domovima ranije i moramo da se nosimo sa tom traumom."
Arapski građani Izraela, od kojih se mnogi identifikuju kao Palestinci, uglavnom su izuzeti od služenja obaveznog vojnog roka.
Bez te obuke, njima je mnogo teže da dođu do dozvole za naoružanje.
„Brinem se da dok Izraelci budu koristili pravo da se brane, ja bih mogla da završim mrtva. Ja i moji sinovi. Ne zato što sam uradila bilo šta loše, već zato što sam Arapkinja.
„Ako Jevreji u mom kraju imaju pravo da nabave oružje, onda bi trebalo i ja da ga imam ili nijedna strana da ne dobije oružje."
Od napada Hamasa, mešani gradovi u Izraelu, koji su nekada cvetali od lokalnog turizma, sada deluju napušteno.
Radnje su zatvorene i nijedan restoran ne radi.
„Više od 60 odsto mojih mušterija su bili Jevreji", kaže vlasnik restorana u Lodu Abu Amir.
„Ali oni sada ne dolaze. Niko ne dolazi. Niko ne zove.
„Arapi se plaše da idu u jevrejska naselja, a Jevreji se plaše da idu u arapske gradove."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
