Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegov politički protivnik Beni Ganc ušli su zajedno u malu konferencijsku salu i seli jedan kraj drugog.
Bilo je to četiri dana pošto je Hamas pokrenuo do tada neviđen napad na Izrael ubivši više od 1.400 ljudi i povevši najmanje 239 talaca sa sobom u Pojas Gaze.
Ali bilo je to pre nego što su potpuno shvaćene razmere zverstava.
Dva političara su upravo bila formirala ratni kabinet pod vanrednim stanjem i izašla pred naciju zajedno prvi put, rame uz rame.
Bio je to oblik jedinstva koji su zahtevali mnogi Izraelci, posle višemesečnih protesta i možda najpolarizovanije politike u istoriji ove zemlje.
- Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
- Veliki povratak Benjamina Netanjahua
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Lider najveće opozicione stranke Jair Lapid odbio je da se pridruži pošto je Netanjahu odbacio poziv da raskine saradnju sa dve ultradesničarske stranke u svojoj koaliciji.
Od tada, u izraelskom bombardovanju iz odmazde stradalo je više od 9.000 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja u Gazi koje vodi Hamas.
Udruženim snagama
Potpukovnik Ron Šarf bio je na aerodromu u Dubaiju gde je sa ženom i troje dece čekao na presedanje kad je Hamas upao u izraelske kibuce i gradove.
Bio je to poslednji dan jevrejske praznične sezone i porodični odmor se privodio kraju.
„Poruke na Vocapu su nahrupile oko 06.30", priseća se Šarf, penzionisani komandant jedne od najelitnijih komandoskih jedinica u izraelskoj vojsci.
Šarf, koji je suosnivač „Braće po oružju" - grupe izraelskih rezervista koji protestuju zbog vladinih kontroverznih reformi načina na koji funkcioniše pravosudni sistem, odmah se pridružio zajedničkom telefonskom pozivu.
„U 08:00, posle Zum konferencije sa drugim liderima Braće po oružju, izdali smo saopštenje pozivajući sve da se smesta i bez oklevanja jave na dužnost", rekao je on.
Vojni rok je obavezan za većinu Izraelaca kad napune 18 godina.
Muškarci moraju da služe 32 meseca, a žene 24.
Nakon toga, većina može da bude pozvana u rezervne jedinice do 40. godine, ili čak kao stariji, u slučaju nacionalnog vanrednog stanja.
Pokretanje vladinih reformi početkom godine podelilo je zemlju i izvelo stotine hiljada Izraelaca na ulice, koji su se plašili da će doći do narušavanje demokratije.
- Stotine hiljada Izraelaca na najvećim protestima u istoriji
- Desetine hiljada ljudi na ulicama Izraela protestuje protiv reforme pravosuđa
„Mnogi članovi Braće po oružju, u svim vojnim odsecima, prekinuli su dobrovoljni rad u rezervnoj službi zbog vladinih zakona", objašnjava Šarf, koji je ključni lider u ovom protestnom pokretu, objasnivši: „Narušen je ugovor između države i vojnika".
Ači za Šarfa ova situacija je bila nešto sasvim drugo.
„Kad sam video snimak terorista kako voze kamionet kroz granični grad Sderot, shvatio sam da se dešava nešto veoma neobično."
„Naši rezervisti su se odmah javili u svoje jedinice. Oni koji nisu bili pozvani priključili su se civilnom komandnom centru koji smo otvorili u Tel Avivu u roku od nekoliko sati."
Organizacija koja je nastala da bi protestovala protiv vlade sada je počela s akcijama prikupljanja pomoći.
„Izvlačili smo i spasavali preživele, prebacivali vojnike i opremu do jedinica, obezbeđivali tople obroke snagama.
„Oformili smo telo koje je pružalo utehu ožalošćenim porodicama. Pomagali smo da se nađe smeštaj za stanovnike koji su pobegli iz domova i vodili ratnu sobu, koja je pomogla porodicama nestalih da dobiju informacije o najmilijima. Ljudi su tumarali okolo sa rupom u duši."
Šarf priznaje da Izraelci dovode u pitanje premijerovo vođstvo, ali kaže da sada nije vreme za tu raspravu.
„Oni su besni zbog neuspeha u sprečavanju napada i željni su da urade sve što je u njihovoj moći da pomognu svojoj zemlji.
„Ne zaboravljamo šta se desilo. Postojaće pravi trenutak da se potraže odgovori, pravo vreme da se zatraži odgovornost. Ali sada ova zemlja mora da se ujedini i oporavi dok su snage bezbednosti usred rata."
Ali neki ljudi su manje strpljivi.
'Netanjahu je nesposoban'
Mnogi Izraelci zahtevaju odgovore odmah i dovode u pitanje sposobnost premijera Netanjahua da vodi zemlju kroz ova teška vremena.
Tri nedelje od početka sukoba između Izraela i Hamasa, Netanjahu je napisao na Iksu, nekada poznatom kao Tviter, da „nije primio upozorenje" na ratne namere Hamasa.
„Čak naprotiv", napisao je on, „svi bezbednosni zvaničnici, među njima i šef obaveštajne službe Izraelskih odbrambenih snaga i šef Izraelske bezbednosne agencije, procenili su da je Hamas odvraćen i da želi da postigne sporazum."
Odgovor je bio brz, oštar i iznad svih političkih tabora.
Netanjahu je doživljen kao neko ko okrivljuje snage bezbednosti dok je zemlja u ratu.
Premijer je obrisao objavu nekoliko sati kasnije i izvinio se, ali šteta je već bila načinjena.
Mnogi ljudi u Izraelu verovali su da Netanjahu pokušava da prebaci odgovornost i izbegne kasnije reperkusije.
Ejal Valdman je bio zgrožen premijerovom objavom i smatra da Netanjahu smesta mora da podnese ostavku.
„On okrivljuje sve sem sebe", izjavio je izraelski preduzetnik, dodavši da je Netanjahu naišao na kritiku i u vlastitoj stranci zbog te objave.
Valdman je osnovao Melanoks, jednu od najuspešnijih izraelskih tehnoloških kompanija, koja je upošljavala dvadesetak Palestinaca u razvojnom centru u Pojasu Gaze, pre nego što je prodao kompaniju.
On je bio na odmoru u Jugoistočnoj Aziji kad je primio vest da su njegova 24-godišnja ćerka Danijela i njen partner Noam Šai bili na muzičkom festivalu Supernova tokom napada Hamasa.
U roku od 48 sati, dok su se vodile ljute bitke u izraelskim zajednicama, Valdman je požurio na mesto održavanja festivala, naoružan i spreman da preduzme sve što je neophodno da bi našao Danijelu.
„Hamas je držao kontrolu nad više od 20 naših zajednica", objašnjava on.
„Naša vojska je bila preopterećena. Nisam mogao da se oslonim ni na koga. Želeo sam da spasem svoju ćerku.
„Pronašli smo automobil njihovih prijatelja. Bio je izrešetan. Još sam se nadao da je živa, da se krije negde. Bio sam spreman da prihvatim da je oteta, da je drže u Gazi."
Ali dva dana kasnije, pokucali su mu na vrata i saopštili da mu je ćerka poginula.
„Ubijali su, sakatili i mučili ljude. Pljačkali su i otimali. Moramo do kraja da uništimo Hamas i Palestinski islamski džihad. Ne smemo da stanemo dok ne budu iskorenjeni, baš kao što je Zapad uradio sa Islamskom državom."
Danijela i Noam su sahranjeni jedno pored drugoga.
U napadu na muzički festival poginulo je više od 270 ljudi.
„Upošljavao sam Palestince u Gazi, Hebronu i Ravabiju", priseća se Valdman.
„Donirao sam sredstva poljskoj bolnici u Gazi. Predvodio sam izraelsko-palestinsku mirovnu inicijativu. Uradio sam mnogo toga da bi se premostio jaz.
„Nema svrhe da nastavimo da se ubijamo. I Palestinci to moraju da shvate. Ostvarićemo mir, ali prvo, moramo da uništimo Hamas i dobijemo rat."
Ali on ne misli da je premijer Netanjahu pravi čovek za taj posao.
„Izraelci su ujedinjeni iza vojske, ali ne i iza premijera. Netanjahu je nesposoban", kaže on.
'Jedinstvo je uz Netanjahua'
Netanjahu, poznat kao „Kralj Bibi" među većinom najvatrenijih pobornika, najduže je na vlasti u Izraelu, služeći na tom položaju šest puta - više nego bilo koji drugi premijer u istoriji zemlje.
Kada je reizabran u novembru 2022. godine, njegova stranka Likud je formirala koaliciju sa ultradesničarskom partijom Religijski cionizam, što je njegovu vladu učinilo najdesničarskijom u istoriji Izraela.
Anšel Fefer, novinar lista Harec, rekao je da su izborni rezultati samo pokazali ono što je već bio očigledan trend.
„Postoji unutrašnji identitet ili kulturološki rat u Izraelu između onoga što ljudi vide kao liberalnije i otvorenije strane izraelskog društva, u odnosu na religioznije i ekstremnije strane izraelskog i jevrejskog društva" ističe on.
„To nije ništa novo, ali Netanjahu je to pojačao u vlastite političke svrhe."
Sara Hecni Koen, koja predvodi pokret Moj Izrael, pro-cionističku NVO, koja objašnjava izraelsku perspektivu svetu, veruje da Izraelci ne bi trebalo da se bave Netanjahuom u ovom trenutku.
„Svi će morati da plate cenu, svi. Šefovi političkog ešalona i šefovi bezbednosnih tela podjednako. Ali mi sada moramo da se usredsredimo na pobedu", kaže ona.
Hecni Koen kaže da podržava vladu narodnog jedinstva.
„Volela bih da joj se više njih pridruži. Vlada kojoj nedostaje najširi legitimitet javnosti, kao što je bila Netanjahuova prethodna vlada, ne može da predvodi ovaj rat", kaže ona.
Hecni Koen odbacuje mogućnost smene vlade.
Ona kaže da su više opozicione ličnosti kao što su Beni Ganc i Gadi Ajsenkot, koji su se pridružili ratnom kabinetu posle napada 7. oktobra, služile kao šefovi Izraelskih odbrambenih snaga u prethodnim vladama i stoga dele odgovornost za bilo kakav neuspeh njene politike.
„Oni su vodili isti koncept prema Gazi. Kad je Ganc bio ministar odbrane u Benetovoj vladi, on je dozvolio Palestincima iz Gaze da rade na izraelskim poljoprivrednim dobrima. Za neke od njih se sada zna da su sakupljali obaveštajne podatke za Hamas."
Ovo je za BBC potvrdila Izraelska služba bezbednosti Šin Bet.
„Netanjahu je odgovoran. On je omanuo i moraće da okonča političku karijeru", priznaje Hecni Koen.
„On drži ključnu ulogu u vladi narodnog jedinstva. Njegova smena bi značila gubitak podrške nekih Izraelaca. Vlada narodnog jedinstva je od ogromne važnosti u ovom trenutku, a jedinstvo je uz Netanjahua", dodaje.
Nacionalni dnevni list Mariv sproveo je anketu u kojoj čak 80 odsto Izraelaca smatra da premijer Benjamin Netanjahu mora da preuzme odgovornost za bezbednosne propuste koje je razotkrio napad Hamasa.
I da se izbori održe danas, centristički savez opozicionih stranaka koji predvodi Beni Ganc osvojio bi većinu.
Takvi nalazi su u suprotnosti sa onim kako se većina lidera kotira u vreme rata - na primer, procenat podrške američkom predsedniku Džordžu V. Bušu skočio je u nedeljama posle napada od 11. septembra.
U drugoj anketi Mariva od 27. oktobra, upitani da li vojska treba momentalno da eskalira operacije na masovnu kopnenu ofanzivu, skoro polovina anketiranih rekla je da bi bilo bolje da se sačeka.
Izraelci, među njima porodice onih koje Hamas drži kao taoce, sada razmišljaju o tome da li je kopnena ofanziva u Gazi pravi potez.
Hadas Kalderon iz Nir Oza je preživela napad Hamasa od 7. oktobra na kibuc tako što se zabarikadirala u svojoj sigurnoj sobi.
Njen dvanaestogodišnji sin i šesnaestogodišnja ćerka bili su kod oca nekoliko kuća dalje kad je Hamas upao u njihovu kuću i oteo svo troje.
Na sastancima sa evropskim liderima i u intervjuima sa lokalnom i stranom štampom, Kalderon zahteva da taoci postanu glavni prioritet.
„Zaustavite sve vojne aktivnosti. To je jedini cilj koji imamo danas: da izvučemo i spasemo decu i taoce", tražile je ona od svoje vlade.
„Pregovarajte o njihovom puštanju na slobodu, bez obzira ko je sa druge strane. To je neprijatelj koga imamo."
Hamas drži 242 izraelskih i drugih talaca različitih nacionalnosti.
Premijer Netanjahu tvrdi da kopnena ofanziva otvara mogućnosti za puštanje talaca.
Ali Izraelci su i oko toga podeljeni.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
