Basam Aramin, palestinski musliman, i Rami Elhanan, izraelski Jevrejin, izgubili su ćerke u sukobima na Bliskom istoku.
Obojica žive u Izraelu.
Mnogi bi očekivali da će se ponašati kao neprijatelji posle ličnih tragedija.
Ali umesto da traže osvetu, Basam i Rami su izabrali drugačiji put: mir i prijateljstvo.
Izraelski policajac pucao je u desetogodišnju Basamovu ćerku Abir, smrtno je ranivši.
Ramijeva ćerka Smadar ubijena je u samoubilačkom napadu Hamasa. Imala je 14 godina.
Kažu da ih je „nepodnošljiv bol" podstakao da izgrade prijateljstvo.
Jedan drugog zovu „brate".
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- Dečje žrtve sukoba Izraelaca i Palestinaca
- Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
„Nismo životinje, umemo sami da koristimo glavu. I počnete da sami sebi postavljate pitanje - da li će ubistvo bilo koga vratiti moju ćerku?", kaže Rami.
„Čak i ako pobijete ostatak Jevreja na Zemlji, ne samo Izraelce, nikada više neću videti moju ćerku", rekao je Basam.
Roditeljski krug
Nakon što su im ćerke ubijene, oba oca su se pridružila organizaciji roditelja The Parents Circle Families Forum, grupi za mir i pomirenje za ljude koji su izgubili decu u bliskoistočnom sukobu, najvećem poslednjih decenija.
Rami, koji je bio vojnik u izraelskoj vojsci, vidi Basama kao vođu.
„On mi je najbliža osoba na Zemlji... Nisu nam potrebne reči da bismo se razumeli... Pokušavam da se ugledam se na njega. On mi daje snagu", kaže Rami za BBC.
Basam, koji je u mladosti bio u zatvoru jer je bacio ručnu bombu na Izraelce, sada se prema Ramiju ponaša kao prema sopstvenom bratu.
„Mi smo braća. Naš odnos je iznad sukoba jer delimo iste vrednosti.
„Brinemo o ljudskim bićima, brinemo o civilima, brinemo o demokratiji i slobodi", rekao je Basam za BBC.
Spirala nasilja
Izrael bombarduje Pojas Gazu od Hamasovih napada 7. oktobra u kojima je poginulo 1.400 ljudi u Izraelu, a najmanje 239 je uzeto kao taoce.
Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa saopštilo je da je više od 10.000 Palestinaca ubijeno od početka izraelske odmazde.
To je nastavak višedecenijskog „kruga nasilja", kako Basam i Rami govore o tekućem sukobu.
Smrt Smadar
Bio je 4. septembar 1997.
Smadar je sa drugaricama bila u kupovini u Jerusalimu kada je bomba eksplodirala.
Rami i njegova žena Nurit satima su je očajnički tražili.
„Išli smo od bolnice do bolnice, od policijske stanice do policijske stanice", priseća se Rami.
„Dok se na kraju, kasnije te noći, ne nađete u mrtvačnici i to je to. Gledate prizor koji nikada, nikada nećete moći da zaboravite do kraja života."
„Ljutnja je nepodnošljiva. A glavna stvar u vezi sa ovim bolom je da nikada ne nestaje. Prati vas 59 sekundi svakog minuta".
Hamasova bomba i izraelski metak
Rami i Basam su se prvi put sreli 2005. godine na sastanku Boraca za mir (Combatants for Peace), organizacije bivših boraca sa obe strane.
Svi oni traže mir.
Basamova desetogodišnja ćerka Abir bila je teško ranjena 6. januara 2007. kada ju je gumeni metak koji je ispalio izraelski granični službenik pogodio ispred njene škole na Zapadnoj obali.
Umrla je dva dana kasnije u bolnici.
„Osećam bes, i još sam ljut do danas, jer smo svi mi ljudska bića i prirodno je da osećamo bes", rekao je Basam.
„Osveta nam neće umanjiti patnju"
„Ali ja sam vernik i znam da osveta nije rešenje. Neće mi vratiti ćerku."
Rami i njegova žena stajali su pored Basama i njegove porodice u bolnici, u ime organizacije Roditeljski krug.
„Za mene je to bilo kao da sam izgubio ćerku po drugi put", rekao je Rami.
Dva dana kasnije, Basam se takođe pridružio Roditeljskom krugu.
Razbijanje 'kruga nasilja'
Basam i Rami su sada tim i zajedno govore na skupovima i konferencijama.
„Da nije bilo okupacije, mi [ne bismo] morali da se ubijamo. Ne moramo da se borimo jedni protiv drugih i to je talas za talasom. To je more krvi. Dosta je toga", rekao je Basam u vezi sa formiranjem države Izrael 1948. godine na zemlji koja je do tada bila zemlja Palestina.
Neuobičajeno za izraelskog Jevrejina, Rami takođe govori o „okupaciji" kada ga pitaju o ulozi Roditeljskog kruga u ublažavanju sukoba i neprijateljstava.
„Nije normalno da jedan narod dominira nad drugim. Izraelska okupacija je nenormalna situacija. Izgubili smo našu decu zbog te situacije i moramo da je promenimo."
Njih dvojica se obraćaju mladim ljudima, uključujući srednjoškolce sa obe strane.
Kao što Rami opisuje, to je kao „zakoračiti u otvorena usta aktivnog vulkana... Postoji more krvi u ta dva naroda, mnogo je emocija."
„I odziv je neverovatan. Ponekad može biti veoma, veoma teško, znate, optužbe, ponekad [psovke], ponekad agresivnost.
„Ali do kraja časa, [čak i ako] bude samo jedno dete koje će klimati glavom u znak prihvatanja ove poruke, to je čudo. Spasili smo jednu kap krvi. Znate, u judaizmu je jedna kap krvi ceo svet."
Oproštaj
Posle napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra ove godine i izraelske odmazde, Rami kaže da je razgovor o miru posebno izazovan.
„Atmosfera je veoma teška".
On je za BBC rekao da dobija mnogo poruka mržnje.
„Hamas ne može ubiti kao muvu ili kao komarca. Hamas je ideja. Morate da isušite močvaru umesto da ubijate komarce", rekao je Rami.
Trajni mir
Oba oca se nadaju da će za njihovog života biti postignut trajni mir.
„Upoznao sam ubicu moje ćerke na sudu. Ja ga zovem žrtvom. Rekao sam mu: 'Nisi ubio neprijatelja ili teroriste, samo si ubio desetogodišnju nevinu devojčicu," rekao je Basam.
„On je žrtva svog obrazovanja, svoje priče, svoje istorije."
Njegova poruka nije samo za Izraelce i Palestince, već i za sve uključene u sukobe i ratove širom sveta.
„Kada se oslobodiš mržnje, osvete, postaješ slobodan čovek. Niko ne može da te okupira i nemaš neprijatelja kojeg treba da pobediš.
„Inače, ja nisam kukavica. Osvetiću se bez ikakve milosti. Ali šta ćeš time da promeniš? Ništa."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
