Drevno zemljoradničko selo u portugalskim planinama bori se protiv planova za otvaranje površinskih kopova litijuma na vlastitom pragu.
Litijum se koristi za baterije električnih automobila, a rudarska kompanija ga opisuje kao odlučujući za prelazak Evrope na zelenu energiju.
Portugalske rezerve litijuma smatraju se ključnim za sve veću evropsku potražnju za električnim automobilima, ali stanovnici sela kažu da to ne opravdava narušavanje njihovog načina života.
„Uništiće sve", kaže Aida Fernandes, dok gleda dolinu u kojoj će se četiri površinska kopa graničiti sa selom Kovas do Barozo u severnom Portugalu.
- Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
- Vlada Srbije stopirala projekat Jadar, ima li Rio Tinto osnov da traži odštetu
- Kakva će biti sudbina rudnika kompanije Rio Tinto i hoće li se u Srbiji kopati litijum
U međuvremenu je portugalski premijer Antonio Kosta podneo ostavku nakon što su nadležni organi pretresli njegovu službenu rezidenciju u istrazi o navodnoj korupciji u vezi sa konesijama dodeljenim za rudnike litijuma.
Kosta je izjavio da nije imenovan kao osumnjičeni, ali da zbog istrage ne može da ostane na funkciji.
NE PROPUSTITE
Tužioci kažu da su nalozi za pritvor određeni za pet ljudi, između ostalih i Vitorija Eskariju, šefa kabineta premijera Koste.
Aida, kao i čitave generacije pre nje, gaji stoku u ovoj bogatoj, neiskvarenoj oblasti koja ima status svetske baštine Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija zbog krajolika i zemljoradničke tradicije.
Ona vešto upravlja traktorom sa natovarenim suvim granjem koje je sekla čitavo posle podne na zajedničkom zemljištu u vlasništvu zajednice.
Potom raspoređuje gipke grane po podu ambara da bi na njima spavala njena stoka.
Zajedničko zemljište ključno je za spor nastao oko planova za otvaranje novog površinskog kopa - Projekat Barozo - koji će proizvoditi litijum za 500.000 baterija za električne automobile godišnje tokom četrnaestogodišnjeg operativnog života.
Ali tri četvrtine rudnika zavisi od pristupa sedimentima litijuma koji se nalaze u stenama na zajedničkom zemljištu u ovoj oblasti, sa selom kao njenim većinskim vlasnikom.
Aida je predsednica Baldiosa ili udruženja za zajedničko zemljište koje je odbilo finansijsku ponudu međunarodne rudarske kompanije Savana risors da iznajmi zemlju koja se trenutno koristi za šumarstvo i kao pašnjak.
Evropska unija želi da smanji zavisnost od rudnika u Kini, Africi i Južnoj Americi za litijum i druge sirovine neophodne za prelazak na zelenu energiju.
Rudnik Barozo bi mogao da bude jedan od prvih masovnih rudnika koji bi namirivao Evropu litijumom za baterije i u maju je portugalska Agencija za životnu sredinu dala Savana risorsu, sa sedištem u Londonu, uslovno zeleno svetlo.
Ponovo su pretresli prvobitni predlog i složili se oko izmena kao što su onaj da se voda ne uzima iz lokalne reke.
Takođe mora da se izgradi novi put kako bi se zaobišla sela i da se zatrpaju površinski kopovi kad iskopavanje ruda u njima bude bilo završeno.
Ali otpor je i dalje snažan i Aida kaže da na sastancima koje su održali „niko nije bio za".
Ona kaže da uprkos izmenama, „ovo nije dobro za nas niti za životnu sredinu" i da će se oni boriti.
Ako se ne postigne dogovor, portugalska vlada bi mogla da izvrši eksproprijaciju zemlje.
Savana takođe želi da otkupi privatno zemljište od ljudi kao što je Marija Lureiro, koja obrađuje zemlju na drugom kraju sela.
Ona uzgaja maslinjake i ima krave koje se gegaju pored nas dok im se zvonca klate oko vrata.
„Nismo na prodaju, ne želimo da se prodamo", kaže mi ona.
Ona se gnuša ponude za odštetu i naknade za korišćenje prava na zemljište.
„Kad bih prodala zemlju, šta bih radila?", pita se ona.
Ako bi rudnik počeo sa radom, ona bi takođe izgubila pristup pašnjacima na zajedničkom zemljištu.
- Pobuna akcionara Rio Tinta zbog velike isplate odlazećem šefu
- U fotografijama: Znate li odakle dolaze baterije u vašim mobilnim telefonima
- Kompanija Rio Tinto se izvinila zbog izgubljene radioaktivne kapsule
- Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji - sve što treba da znate
Sa tim je saglasan i Fernando Kveiroga, gradonačelnik opštine Botikas, u koju spada i selo Kovas do Barozo.
On kaže da čak i ako ljudi dobiju odštetu dok radi rudnik, „nikad neće moći ponovo da se vrate proizvodnji poljoprivrednih proizvoda zato što će u međuvremenu otići ili odustati od zemljoradnje".
On dovršava sastavljanje sudske žalbe na uslovno odobrenje projekta.
„Ako nacionalni sudovi ne budu presudili u našu korist, žalićemo se Evropskom sudu", kaže on.
Parohijska vlast Kovas do Barozo i udruženje za zajedničko zemljište takođe su podneli žalbe u pokušaju da zaustave projekat.
Dejl Ferguson, australijski privremeni izvršni direktor Savana risorsa, kaže da su oni „saslušali zajednicu" i da su napravili izmene, ali priznaje da „uvek postoji određeni stepen posledica po okolinu".
On tvrdi da je ovaj rudnik „od ključne važnosti za energetsku tranziciju u Evropi".
On, međutim, priznaje da će, uz ove žalbe, „sudovi biti ti koji će izreći konačan sud, ali mi poštujemo svačija prava i svačije mišljenje".
Ana Fontura Guveija, portugalska državna sekretarka za energiju i klimu, podržava rudnik Barozo i dalju eksploataciju litijuma u Portugalu.
Ona kaže da će rudnik doneti nova radna mesta i sredstva putem naknada za korišćenje prava na zemljište u ovoj oblasti.
Sudska tužba, tvrdi ona, prosto je deo demokratskog procesa.
Ali da li ona to vidi kao probni slučaj za ostatak Portugala i Evrope?
„Vidim to kao slučaj najbolje prakse i mi želimo da vam pokažemo da možete da se bavite rudarstvom u Evropi u 21. veku sa najvišim standardima i u korist lokalnog stanovništva", kaže ona.
Ostatak Evrope će pažljivo pratiti ishod, budući da pritisak raste širom kontinenta za otvaranje novih rudnika za sirovine neophodne za zeleni saobraćaj i energetiku budućnosti.
Pogledajte: Ekološki protesti u Srbiji zbog planiranog iskopavanja litijuma:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
