Klimatske promene mogle bi da izazivaju sve više munja u šumama u severnim delovima sveta, čime će biti povećan rizik od požara, rezultat je nove studije.
Istraživači su otkrili da su munje glavni uzrok požara sličnih onima koji su ovog leta viđeni u delovima Kanade.
Ove šume utiču na ublažavanje klimatskih promena tako što zadržavaju ugljenik koji greje planetu.
Više munja bi moglo da izazove začarani krug, jer drveće i zapaljena zemlja oslobađaju ugljen-dioksid koji zagreva, stvarajući tako nove oluje i potencijalno više munja.
- Spektakularni snimci grmljavine koji bi mogli da promene meteorologiju
- Možemo li da „pripitomimo“ gromove laserom
- Otkud grom iz vedra neba usred paklene vrućine
Dok se ukupan broj požara širom sveta smanjio tokom poslednje dve decenije, oni su značajno porasli u gusto pošumljenim područjima izvan tropskih krajeva.
Kanada je ove godine doživela nezapamćenu sezonu požara - buknulo je više od 6.500 požara u kojima je vatra progutala oko 18 miliona hektara šume i zemlje.
Dim iz tih požara je dopirao do velikih gradova u Kanadi i SAD, čak je prešao Atlantik i dospeo u Španiju i Portugal.
Za razliku od drugih godina u kojima su požari bili ograničeni na zapadni deo zemlje, 2023. godinu obeležili su požari na celoj teritoriji, ali i u Kvebeku, na istoku Kanade.
Većina ovih požara u severnim delovima je, prema proceni stručnjaka, izazvana udarima groma.
Autori studije su otkrili da je 77 odsto izgorelih površina u ovim šumama povezano sa udarima groma.
To je različito od tropskih regiona gde su ljudi glavni uzrok.
U šumama zabačenih područja gde je munja glavni izazivač vatre, požari brzo mogu da se pretvore u megapožare.
„Kada dođe nevreme sa grmljavinom, desi se hiljade udara groma, a stotine njih izazivaju male požare", rekao je profesor Sander Veraverbeke sa amsterdamskog univerziteta, jedan od autora istraživačkog rada.
„I oni mogu zajedno da prerastu u megapožare jednaki veličini nekih manjih zemalja. Kada ovi požari postanu tako veliki, vrlo je teško obuzdati ih."
Koristeći klimatske modele, autori su otkrili da bi se učestalost munja nad netaknutim severnim šumama povećala za 11 do 31 odsto za svaki stepen globalnog zagrevanja.
Ovo predstavlja pretnju povećanim emisijama jer drveće sadrži velike količine ugljenika, kao i zemljište na kojem raste.
Ove „ekstratropske šume" se često nalaze u oblastima permafrosta i požar može da utiče na povećanje emisije gasova staklene bašte kako se ledeno tlo topi, do 30 odsto do kraja ovog veka pod umerenim nivoima zagrevanja.
„Naše istraživanje naglašava da su ekstratropske šume ranjive na kombinovane efekte toplije, sušnije klime i povećane verovatnoće paljenja usled udara groma", rekao je dr Metju Džons sa Univerziteta Istočne Anglije.
„Buduće povećanje udara groma preti da destabilizuje ogromna zaliha ugljenika u ekstratropskim šumama, posebno kada vremenski uslovi postaju topliji, suvlji i sveukupno skloniji požaru u ovim regionima.
Dok se na smanjivanje broja požari u tropskim šumama može uticati i edukativnim i interventnim programima kako bi se sprečilo da ih ljudi izazivaju, suzbijanje požara od groma je daleko teže.
Istraživači veruju da bi najefikasniji korak bilo veliko smanjenje emisija gasova koji se zagrevaju, što bi zauzvrat moglo da ograničiti porast udara gromova.
Stručnjaci kažu da bi mogućnost većeg broja požara kao ovogodišnjih u Kanadi trebalo da bude signal za uzbunu.
„Sezona požara bila je bez presedana i teško je tako nešto ignorisati", rekla je dr Katrina Mozer sa Univerziteta Zapadni Ontario, koja nije bila uključena u izradu studije.
„Ali moja poruka je da nije kasno da se napravi promena. Shvatite šumske požare kao upozorenje, ali ne i kao razlog da ništa ne činite."
Pogledajte video o šumskim požarima u Kanadi:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
