Bilo je to početak njegove kampanje, a britanski veteran je ispalio salvu na francuske redove.
Što će reći, režiser Ridli Skot je promovisao najnoviji film, koji premijeru očekuje 22. novembra.
Napoleon obećava da će biti epski spektakl o usponu jednog cara, u tumačenju Hoakina Feniksa, sa naglaskom na buran odnos sa njegovom prvom ženom Žozefinom (Vanesa Kirbi).
I dok čekamo da vidimo konačan rezultat, rasprava o biografskom filmu se istinski zahuktala, pre svega zbog Skotovog komentara u intervjuu za časopis Empajer.
„Poredim Napoleona sa Aleksandrom Velikim, Adolfom Hitlerom, Staljinom.
„Znate, on je radio neke vrlo grozne stvari", izjavio je on, dok je objašnjavao vlastito viđenje lika.
- Kako Napoleon i dalje deli Francusku, 200 godina posle smrti
- Šta bi se desilo da Hitler nije poražen
- Tinejdžeri koji su se suprotstavili Staljinu - i ostali živi
Quoi? Arrête! (Šta?! Stanite!)
Francuzi nisu časili ni časa da bi uzvratili vatru i ispravili nesmotrenog Britanca.
„Hitler i Staljin nisu izgradili ništa i samo su donosili razaranje", rekao je za Telegraf Pjer Branda, akademski direktor Fondacije Napoleon.
„Napoleon je gradio stvari koje postoje i dan-danas."
Tijeri Lenc iz Fondacije Napoleon izjavio je u istom članku: „Napoleon nije uništio ni Francusku ni Evropu. Njegova zaostavština se naknadno slavila, prihvatala i širila."
Šta je, dakle, prava istina - i da li ima nečega u onome što tvrdi Skot?
Napoleon, briljantni vojni komandant, stekao je vlast 1799. godine, tokom perioda političke nestabilnosti u Francuskoj posle Francuske revolucije.
Poštovaoci kažu da je učinio Francusku meritokratskijom državom nego što je bila pod predrevolucionarnim starim režimom.
Centralizovao je vladu, reorganizovao bankarstvo, reformisao obrazovanje i institucionalizovao Napoleonov kodeks, koji je transformisao pravni sistem i poslužio kao model za mnoge druge zemlje.
Ali je i pokrenuo niz krvavih ratova širom Evrope, osnovavši carstvo koje se na svom vrhuncu protezalo od Pirinejskog poluostrva do Moskve.
Tokom 1812. godine, jedine oblasti u Evropi koje su bile van njegove kontrole, pod direktnom vlašću, marionetskom vlašću ili preko savezništava, bile su Velika Britanija, Portugal, Švedska i Otomansko carstvo.
Saveznici, predvođeni Velikom Britanijom, konačno su ga porazili 1815. godine u bici kod Vaterloa.
Napoleon i Napoleonski ratovi bili su velika stvar u glavama britanskog naroda toga perioda i kasnije.
Karikaturisti su bili opsednuti njime.
Može se naći i u pozadini romana Džejn Ostin; u Gordosti i predrasudi, objavljenoj 1813. godine, na primer, pojavljuje sa narodna vojska koja treba da odbije očekivanu Napoleonovu invaziju.
Šarlota Bronte je u vlasništvu imala fragment Napoleonovog originalnog kovčega, koji je dobila od učitelja u Briselu.
Veliki detektiv Artura Konana Dojla Šerlok Holms naziva negativca profesora Morijartija „Napoleonom zločina".
U Životinjskoj farmi Džordža Orvela, objavljenoj 1945. godine, svinja koja je postala diktator zove se Napoleon.
Ali da li je nazvati Napoleona diktatorom i izjednačavati sa ga drugim ozloglašenim diktatorima zapravo fer?
- Gladomor u Ukrajini: Deset činjenica o tragediji velike gladi koja je ubila milione ljudi
- Surovo doba Staljinovih čistki - Rus traži istinu o pogubljenom pradedi
- Pronađena masovna grobnica u Ukrajini iz Staljinove ere
Sučeljena viđenja
Filip Dvajer, profesor istorije na Univerzitetu u Njukaslu, u Australiji, i autor Napoleonove biografije u tri toma, ne misli tako.
„Možete da debatujete o tome da li je Napoleon bio tiranin ili ne - ja naginjem ka tome da jeste bio - ali svakako nije bio Hitler ili Staljin, dva autoritarna diktatora koji su brutalno tlačili vlastiti narod, što je za posledicu imalo milione smrti."
Neki čak tvrde da je Carstvo bilo „policijska država, zato što je postojao složeni sistem tajnih doušnika koji su pratili javno mnjenje", dodaje on.
„Ali Napoleon je naredio da se pogubi vrlo malo ljudi - veliki broj aristokrata koji su manje ili više učestvovali u zaveri da se svrgne vlast, nekoliko novinara - zbog njihove opozicije.
„Kad bih poredio Napoleona sa nekim, onda bih istorijski vratio do Luja Četrnaestog, monarha apsolutiste koji je pokretao nepotrebne ratove koji su koštali hiljade života.
„Tako je i Napoleon pokretao ratove - ponovo diskutabilno da li su bili potrebni ili ne - koji su koštali živote miliona ljudi, mada ne znamo koliko je tačno civila poginulo direktno ili indirektno kao rezultat njegovih ratova."
Francuska novinarka i kolumnistkinja Telegrafa En-Elizabet Mute saglasna je da Napoleon ne može da se poredi sa Hitlerom i Staljinom.
„Napoleon nije imao koncentracione logore", kaže ona za BBC Kulturu.
„Nije izdvajao manjine za masakr. Jeste, postojala je intruzivna politička policija, ali obični ljudi su mogli da žive kako su hteli i da govore šta su hteli."
Mute kaže da Francuzi Napoleona doživljavaju prvenstveno kao reformistu.
„Imao je briljantan um i bio je pokretač korpusa zakona i institucija prema kojima živimo i danas.
„Volimo da mislimo - i to nije do kraja pogrešno - da su mnogi ljudi bili srećniji pod vlašću Francuza nego pod feudalnim zakonima koje su tada imali."
- Psihobiografija najmoćnijeg srpskog srednjevekovnog vladara - kakav je u duši bio Dušan Silni
- Incest i Habzburzi - vilica otkrila tajnu najmoćnije dinastije u Evropi
- „Spalili su mi pretkinju kao vešticu - sada sam sprao ljagu s njenog imena“
- Istorija giljotine - od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
Međutim, Čarls Esdejl, profesor emeritus istorije na Univerzitetu u Liverpulu i autor nekoliko knjiga o Napoleonu, među kojima je i Napoleonovi ratovi: Međunarodna istorija 1803-15, ima drugačiji stav.
„Doživljavam Napoleona kao vojskovođu", kaže on.
„Kao čoveka motivisanog ličnom ambicijom koji je bio apsolutno nemilosrdan.
„Čovek koji je imao vrlo jasno viziju kakvu Francusku mora da izgradi i, ako ćemo pravo, kakvu Evropu mora da izgradi, da bi mogao da izdržava vlastitu ratnu mašineriju.
„Bilo kakva ideja da je on bio nekakav oslobodilac, neka vrsta čoveka budućnosti - to je praktično samo deo legende o njemu.
„Napoleonska propagandna mašina bila je veoma, veoma moćna alatka u Carstvu i štancala je verziju njegovih ratova u kojoj je veći deo krivice bio na perfidnom Albionu", dodaje on.
„Uopšte nije bilo do Francuske - svi su se urotili protiv Francuske. Ova moćna napoleonska legenda živi i dan-danas.
„Napoleon je živo prisustvo. On nastavlja da živi iz groba. On nastavlja da oblikuje način na koji ga doživljavamo."
Ali Esdejl takođe odbacuje poređenje sa Hitlerom i Staljinom.
„Napoleon je imao mnogo mana i bio je gnusna osoba, ali rasna ideologija koja je činila okosnica nacističkog režima prosto nije bila prisutna", kaže on.
„Napoleon nije kriv za genocid. Napoleon se nije upuštao u totalne čistke.
„Da budemo fer prema Napoleonu, broj političkih zatvorenika tokom njegove vladavine bio je relativno mali. Uporediti ga sa Hitlerom i Staljinom je istorijska besmislica."
Naravno, Ridli Skot, titan filmske industrije, režiser Blejd ranera, Gladijatora, Telme i Luiz i Osmog putnika, kao i mnogih drugih, radi u ovom poslu dovoljno dugo da zna kako treba promovisati film.
(Napoleon je povratak miljeu njegovog prvenca, Dvoboj do istrebljenja, objavljenom pre više od četiri decenije.)
Sasvim je moguće da je on znao da će njegove opaske o Hitleru i Staljinu steći publicitet i da ih je zato i izrekao.
Dakle, hoće li Esdejl ići da pogleda Napoleona kad se pojavi?
„Pretpostavljam da ću morati, ali znam da ne može biti dobar jer Rod Stajger ne igra Napoleona", našalio se on.
„Mnogo toga ne valja u filmu Vaterlo iz 1970. godine, ali Stajgerovo tumačenje Napoleona je naprosto spektakularno."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
