Zajedničke vojne vežbe NATO i Srbije, napetosti i sukobi na sjeveru Kosova, Zajednica srpskih opština (ZSO) - sve su to bile teme sastanka generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Dan pošto je boravio u Prištini, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg došao je u Beograd gde je od Vučića čuo da je Beograd uvek za što čvršću saradnju sa KFOR-om, misijom zapadne alijanse na Kosovu, „ako treba i da ih bude i više kako bi se zaštitili Srbiji koji su tamo jedini ugroženi".
Stoltenberg je rekao da je suština misije NATO da štiti vladavinu prava, da je nedopustivo svako nasilje i osudio napade na pripadnike KFOR-a tokom nereda na severu Kosova u maju ove godine.
Poručio je i da je NATO za stvaranje zajednice opština koja bi Srbima na severu Kosova dala veći stepen autonomije, na šta se Vučić nadovezao: „Da budem sasvim otvoren prema Vama, gospodine Stoltenberg, nema ništa od ZSO i neće je oni formirati sve dok je Aljbin Kurti (kosovski premijer) na vlasti".
„Oni će samo će da traže izgovore, jednom će da kaže potreban mu je potpis, jednom će da kaže potrebno mu je ne znam šta, iako je sve potpisano dva puta - 2013. i 2015. godine", dodao je predsednik Srbije.
Stoltenberg je poručio: „Dijalog je jedini put ka miru i stabilnosti, a uspostavljanje Zajednice srpskih opština ključ za normalizaciju odnosa".
- Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Šta piše u evropskom predlogu sporazuma Srbije i Kosova, ali i šta nedostaje da bi bio potpisan
- Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
Poseta Stoltenberga regionu zapadnog Balkana organizovana je na 29. godišnjicu Dejtonskog sporazuma kojim je uspostavljen mir sredinom 1990-ih posle krvavog rata u bivšoj Jugoslaviji i utvrđena država Bosna i Hercegovina (BiH), sastavljena od dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske.
U Beograd je došao iz Prištine, gde se sastao sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem.
Poseta šefa NATO-a Prištini i Beogradu usledila je posle još jedne neuspele runde pregovora u Briselu, a navodno je na stolu dorađena verzija plana o načinu formiranja Zajednice, odnosno Udruženja srpskih opština, kako su preneli pojedini mediji.
Međutim, iz sedišta EU kažu da ne žele da govore o dokumentima dok se o njima pregovara.
KFOR, Zvečan i Banjska
Bila je ovo prva poseta Stoltenberga Beogradu od dva krupna incidenta ranije ove godine na severu Kosova, najpre u Zvečanu, potom i u obližnjem selu Banjska.
Šef NATO-a je rekao da nema nikakve tolerancije za bilo kakvo nasilje.
„Neki pripadnici NATO-a bili su na udaru napada u maju, u septembru smo videli još jedno izbijanje nasilja na Kosovu. To je nedopustivo, oni koji su to učinili moraju biti izvedeni pred lice pravde", naveo je Stoltenberg.
U maju 2023. na severu Kosova došlo je do sukoba između lokalnih Srba i pripadnika KFOR-a, kada su novoizabrani predsednici lokalnih samouprava u većinski naseljene tri srpske opštine došli do zgrada opština uz asistenciju Kosovske policije.
Novi, teži incident dogodio se u septembru, kada je u vatrenom obračunu u blizini manastira Banjska ubijen pripadnik Kosovske policije, kao i trojica Srba.
„Posle tog nasilja, NATO je rasporedio dodatnih 1.000 vojnika na Kosovu, što je najveće povećanje u poslednjoj deceniji", kaže Stoltenberg.
„To pokazuje da je NATO spreman da očuva mir za sve zajednice", dodao je.
Pogledajte video o sukobima Srba i KFOR-a u Zvečanu:
Vučić je na to uzvratio da nije potrebno da NATO na Kosovu osigurava bilo koga, osim Srbe.
„Samo su Srbi ugroženi i isključivo su Srbi napadani od 2001. godine, a naročito od kada je na vlasti Aljbin Kurti", rekao je.
Dodao je da je šefu NATO-a preneo da je 13 odsto Srba napustilo sever Kosova u poslednjih godinu dana zbog ugroženosti i pritisaka prištinskih vlasti.
„Znam da Zapad zanimaju samo Banjska i Zvečan", rekao je Vučić i posle kratke pauze rekao da će odgovorni za dešavanja na severu Kosova odgovarati u skladu sa domaćim pravom i zakonodavstvom.
Naveo je i da će Srbija „čuvati mir i stabilnost", kao i da u okviru dijaloga radi sve što može da se dođe do kompromisnog rešenja.
Stoltenberg je dodao da je suština u „principu i vrednosti vladavine prava".
„Svaki put kada vidimo kršenje zakona, da su nevini ljudi ubijeni, poruke su iste - oni koji su odgovorni moraju da odgovaraju."
Nagovestio je i pojačano prisustvo KFOR-a na severu Kosova, ali nije izneo detalje.
Pogledajte video o dešavanjima u Banjskoj:
„Tražiću opet vežbe Vojske Srbije i NATO", kaže Vučić
Iako insistira na vojnoj neutralnosti, Srbija je od 2008. godine članica NATO programa „Partnerstvo za mir" i ranije je bilo vežbi pripadnika Vojske Srbije i zapadne alijanse.
Vučić kaže da želi da se te vežbe ponovo održavaju.
„Kao vrhovni komandant, uputiću zahtev Vladi Srbije da u narednom periodu razmotri odluku o tome da ponovo krenemo održavanje zajedničkih vežbi sa NATO-om koje smo imali ranije i sa drugim našim partnerima", rekao je on.
Neposredno posle septembarskih sukoba u blizini manastira Banjska, kosovski zvaničnici upozoravali su na kretanje i raspoređivanje srpske vojske i artiljerije u blizini Kosova.
Evropska unije, zvaničnici Sjedinjenih Država i Nemačke, odmah su pozvali Srbiju da prestane sa vojnim aktivnostima u tom području.
Vučić je tada izjavio da je njihova reakcija nesrazmerna, kao i da Srbija nema nameru da pošalje vojsku na Kosovo.
Šef NATO-a je Vučiću danas rekao da „gomilanje snaga vojske Srbije blizu granice (s Kosovom), ne bi doprinelo poboljšanju situacije".
Vučić je na to rekao da srpska vojska tada nije prekoračila prava i ovlašćenja.
„Gde ćemo u skladu sa ustavom Srbije, ne ugrožavajući nikoga, da raspoređujemo vojsku, to je naša stvar", naveo je Vučić.
„Da nam u Prištini izdaju naređenja gde će naše vojska da bude, na 10 ili 15 kilometara udaljenosti, ne pada nam na pamet."
On je tu dodao je da saradnja sa snagama NATO-a i KFOR-a važna kako bi se „koliko-toliko osigurala bezbednost za srpski narod na Kosovu i Metohiji".
Vučić je imao i posebne reči zahvalnosti za Stoltenberga.
„Hvala mu na na tome što sam uvek mogao da uzmem telefon u ruku da pozovem, da javim šta mislim, da zatražimo podršku, da tražimo pomoć.
„Moraćemo da unapređujemo naše odnose sa NATO-om, da pokušamo da povratimo izgubljeno poverenje, ali ćemo i dalje ljubomorno da čuvamo svoju vojnu neutralnost".
Šta su rekli Stoltenberg, Kurti i Osmani?
Šef NATO-a se prvo sastao sa Vjosom Osmani, koja je najviše pričala o sukobu u Banjskoj.
„Srbija stoji iza napada, kako u pogledu organizovanja, tako i u pogledu snabdevanja naoružanjem i opremom, tako i u pogledu finansiranja i obuke u vojnim bazama u Srbiji", kazala je Osmani, prenosi portal Kossev.
Jedan od učesnika tog sukoba bio je Milan Radoičić, donedavno visoki zvaničnik Srpske liste, najsnažnije stranke kosovskih Srba, koja blisko sarađuje sa Beogradom.
Radoičić je kasnije preuzeo odgovornost za napad.
Priveden je i saslušan u Beogradu, a potom pušten na slobodu.
„Umesto da izruči teroriste, Srbija nažalost nastavlja da ih podržava u planiranju novih napada, protiv Kosova, protiv regionalne stabilnosti", tvrdi Osmani.
Stoltenberg je na to odgovorio da su dešavanja u Banjskoj „probudila zabrinutost da bi rasprostranjeni sukobi mogli da se vrate na Zapadni Balkan".
„Takvi napadi (u Banjskoj i Zvečanu) su neprihvatljivi i oni koji stoje iza njih treba da odgovaraju.
„Uradićemo sve što je neophodno kako bismo održali sigurno okruženje i osigurali slobodu kretanja svim ljudima na Kosovu", naveo je.
Kurti je tokom sastanka sa Stoltenbergom za Srbiju je rekao da je „permanentna opasnost", navodeći kakvu sve vojnu opremu ima blizu Kosova, prenosi Kossev.
Stoltenbergu je pokazao i nalaze kosovskih organa za koje tvrdi da „potvrđuju direktnu umešanost države Srbije" u sukobe kod manastira Banjska.
Pogledajte video: Tuča u Skupštini Kosova, Kurti poliven vodom
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
