Ukoliko prvi put dolazite u Bansko, moguće je da ćete se osetiti kao da ste se transportovali u neka jednostavnija vremena.
Rode se gnezde na telefonskim banderama, grupe zabrađenih baka tračare ispod stabala jabuka na uličnim ćoškovima, dok Romi bičevima teraju konje koji vuku otvorene zaprege.
Iznad crvenih krovova, mramorni planinski vrhovi planine Pirin u jugozapadnoj Bugarskoj kao da marširaju borovima prekrivenim padinama, nadnoseći se nad gradom i skijaškim odmaralištem kao pritajeni zmaj raširenih krila.
Ali početkom leta, tokom jednog toplog dana, više od 700 preduzetnika i frilensera se sjati u kafiće ovog provincijskog grada sa desetak hiljada stanovnika u jugozapadnoj Bugarskoj, dok razni jezici, od hebrejskog do japanskog, počinju da se šire gradom.
- Digitalni nomadi u Srbiji samo u prolazu
- Zašto se ljudi u Srbiji sele iz grada u selo i šta rade u Vrmdži
- Kada ti je ceo svet kancelarija: „Radila sam od kuće u 78 zemalja"
- Malta - ostrvo na kom su digitalni nomadi dobrodošli
Usred zgrade na centralnom gradskom trgu, mladi Nemac krcatom auditorijumu veliča prednosti četvorosatne radne nedelje, dok u lokalnom parku na stotine digitalnih nomada sluša vršnjake koji se bave najrazličitijim temama, od veštačke inteligencije, pa sve do poslovnih strategija ili zdravstvenih preporuka.
Uveče se pokreće masa posetilaca festivala i prepušta pijanoj noći po otvorenim gradskim šankovima.
Festival nomada u Banskom je ovog leta održan četvrti put.
Izrastao je iz malog okupljanja u najveću svetsku godišnju proslavu digitalnog nomadskog života.
Tokom ove nedelju dana duge zabave, mogu se čuti desetine uživo strimovanih govora, organizuju se grupne večere i aktivnosti poput zabava pored logorske vatre i splavarenja.
Sve to organizuje manja grupa volontera.
Broj digitalnih nomada u Banskom je najvidljiviji tokom festivala, ali to je samo deo ove priče.
Prema onlajn izvoru, Nomadskoj listi, grad beleži „najkonzistentniji rast na svetu u poslednjih pet godina kao udaljeni radni hab".
Od 2018. godine je zabeležen rast od 231 odsto, više nego Varšava, Madrid i nomadima inače omiljeni Talin u Estoniji.
Ovo pomalo zvuči kao neka anomalija: ankete govore da nomadi uglavnom favorizuju gradove koji se nalaze na obalama (Lisabon, Barselona), ostrva ili destinacije sa plažama (Madeira, Kanarska ostrva, Bali).
Zašto onda sve više ljudi hrli u malo planinsko odmaralište u Bugarskoj?
Priča počinje sa Matijasom Cajtlerom, nemačkim preduzetnikom koji je u Bansko došao 2016. godine, dok je tragao za mestom u kojem je mogao da otvori zajednički radni prostor.
Njega je privukla prirodna lepota cele oblasti, ali i praktični benefiti - brz bežični internet, prihvatljivi troškovi života i niske lične i korporativne poreske obaveze koje su na nivou od 10 odsto i među najnižim su u Evropi.
„Došli smo ovde tokom leta, iznajmili kuću i odlučili da bi ovo moglo da bude dobro mesto za našu bazu", rekao je Cajtler.
On je 2016. godine otvorio prvi zajednički radni prostor u gradu - Coworking Bansko - koje je ekspresno procvetalo.
Četiri godine kasnije promovisao je i Banskov nomadski festival, za koji je ove godine prodao svih 729 raspoloživih karata.
Bansko je sada dom za više od 300 mobilnih nomada u bilo kom trenutku, dok populacija naglo raste tokom skijaške sezone.
Iako jutro na snežnim padinama, a zatim i odlazak na posao u vreme ručka sasvim sigurno predstavljaju privlačan radni dan, Bansko se dobro drži i u drugim kategorijama.
Kada se sneg istopi, šume, tirkizna jezera i vrhovi koji štrče iz obližnjeg Nacionalnog parka Pirin koji se nalazi i na UNESKO listi, takođe nude mnoštvo mogućnosti za rekreaciju, od planinarenja, pa sve do vožnje bickla i jahanja konja.
„Ono što zaista razlikuje Bansko od ostalih mesta je opuštena, prijateljska zajednica", kaže Kamij Poare, Francuskinja, menadžerka za marketing koja ovde dolazi sa partnerom od 2018. godine.
„Toga se setimo svaki put kada se posle raznih putovanja iznova vratimo društvenom životu Banskog".
Lepeza društvenih događaja je zbunjujuća, jer se ovde nude časovi salse, večere, igraju se različite igre, tu su putovanja do vrelih mineralnih izvora, kvizovi, večernji roštilji.
Ove ponude su otvorene za sve, ne samo za digitalne nomade.
„Kada prvi put dođu, ljudi obično kažu: 'Ovde je baš mirno. Nisam siguran da ovde ima stvari za mene', kaže Beki Botjer, koja upravlja zajedničkim radnim prostorom Altspace.
„Ali već posle dva, tri dana, isti ti ljudi umeju da kažu: 'Ne mogu više da izlazim, potreban mi je jednodnevni predah".
„Ljudi vole ovu međunarodnu atmosferu u Banskom", kaže gradonačelnica Saša Vučkova, koja objašnjava kako sve veći broj stranih i mešanih porodica, među kojima i ukrajinske izbeglice, stvara multikulturalnu atmosferu u školama.
„Imamo razred sa đacima iz osam zemalja. Svi oni pričaju bugarski, neki ne baš sjajno, ali pošto su deca, naučiće brzo".
Pojedini nomadi starosedeoci stvaraju veze sa lokalnom zajednicom.
Među njima je i holandsko-kolumbijski preduzetnik Hoze Fijalo, koji vodi BanskoLab, kafić i kulturni centar u kojem deca mogu da pohađaju kurseve jezika i druge edukativne radionice.
Zajednici stranaca u Banskom pripadaju i „kripto braća", lajf koučevi i velnes gurui zbog kojih se često i podsmevaju pokretu digitalnih nomada.
Ali tu su i programeri, videografi, stendap komičari, dizajneri, predavači engleskog jezika, umetnici, prevodioci, pa čak i naučnici - i svi oni predstavljaju na desetine raznih nacija.
Kako raste broj nomada, tako se razvija i širi i ekosistem.
Sada postoji devet prostora za zajednički rad i njih vode četiri kompanije - tu je svakako živopisna, društveno orijentisana Coworking Bansko, ali i industrijski prostori kojim upravlja Nestwork, ili prostori koji gaje atmosferu kao iz turističkih kampova kompanije Four Leaf CloverCoLive.
Nestwork je nedavno otvorio drugu prostraniu kancelariju i predstavlja najnoviji radni prostor u Banskom.
Bugarski IT stručnjaci Dimitar Durčov i Dimitar Vičev vratili su se iz inostranstva da bi započeli biznis pošto su ovde videli sjajan, korporativni prostor - „mesto prepuno dobrodošlice u kojem se osećate kao da ste kod kuće, ali ne skroz, taman da vas to ne bi ometalo u poslu", kaže Vičev.
Njih dvojica objašnjavaju da Bansko danas ne privlači samo digitalne nomade iz inostrastva, već da i Bugari koriste ovo mesto kada žele da se odmore od Sofije ili čak i kada požele da se presele ovde iz inostranstva.
„Živeo sam u Londonu sa porodicom od svoje 12. godine i mislio sam da više nikada neću ponovo živeti u Bugarskoj", kaže Vladimir Dimitrov, rođen u Bugarskoj.
U Bansko se preselio pre pet godina kada je shvatio da bi mogao da kombinuje onlajn posao sa snoubordingom i planinskim biciklizmom.
„Povrh svega, životni troškovi su mnogo niži, tako da se nisam mnogo premišljao".
Njegov slučaj je tipičan za ovaj sve aktuelniji trend: pojedini nomadi uživaju u relaksiranom životnom stilu koji nudi Bansko toliko da su ovde počeli i da puštaju korenje.
Posedi su za zapadnjačke standarde jeftini i iako cene rastu, one su i dalje prihvatljive - jednosoban stan košta između 40 i70 hiljada evra.
U Bugarskoj svako može da kupi stan, ali samo oni koji imaju državljanstvo mogu da kupe i zemljište.
Mesečna renta je takođe relativno jeftina - apartmani sa jednom spavaćom sobom koštaju između 300 i 500 evra.
Eli Coneva, koja se bavi nekretninama u agenciji Plus Properti, kaže da nomadi u prodaji nekretnina u Banskom učestvuju u nekih pet odsto transakcija, a da drugi strani investitori dominiraju tržištem.
„Trideset procenata kupaca u našoj agenciji su Bugari", kaže ona.
Što se tiče Cajtlera, on se vodi sopstvenim snom: transformisanjem ogromnog, napuštenog hotela iz vremena komunizma koji se nalazi u obližnjoj šumi u ultimativni komunalni rezidencijalni prostor za digitalne nomade.
On će imati oko 200 zasebnih jedinica, lobi će se prostirati ne više nivoa, imaće bazen i kongresnu salu, a pružaće i panoramski pogled na okolinu - Coliving Semkovo će biti „zajednica za zajednicu".
Coliving Semkovo će biti prostor samo za odrasle, ali Botjer već primećuje i trend preseljenja „digitalnih nomadskih porodica" u Bansko.
„Mislim da je ovo sledeća velika stvar, naročito u trenutku kada troškovi života rastu u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama", kaže ona.
Dodaje da je primetan i trend povratka ljudi koji jednom iskuse život u Banskom.
„Ima ovde neke magije", kaže ona.
„Ne znam tačno kakve, ali ljudi se ovde uporno vraćaju".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
