„Nebitno je da li imaju 12 ili 18 godina, vodimo momke i tih godina, nema potrebe da brinu o tome"
Krijumčar ljudi u Kveti, koji organizuje ilegalne rute iz Pakistana, objašnjava poslovni model BBC-jevom novinaru na tajnom zadatku. Za 2,5 miliona pakistanskih rupija (9.000 dolara), mlad čovek može da stigne u Evropu „živ i zdrav" za otprilike tri nedelje, kaže on, prelazeći granicu sa Iranom peške, a potom putujući drumom preko Turske do Italije.
Njegov ton je umirujući.
„Treba da ponese grickalice. Definitivno mora da ponese dobre, kvalitetne cipele, i dve-tre preobuke. I to je to. Može da kupi vodu u Kveti. Zvaće kad stigne u Kvetu i momak će doći da ga preuzme."
Krijumčar - Azam - tvrdi da svaki dan stotine migranata prelaze pakistansku granicu u Iran. On umanjuje rizike našem reporteru, koji se predstavlja kao čovek koji želi da dovede brata u Veliku Britaniju.
- Pakistan - Indija: Tenzije, oboreni avioni i zemlje na ivici sukoba
- Kako su izbeglice iz Bosne i Hercegovine pronašle utočište u dalekom Pakistanu
- Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
Sa inflacijom koja divlja u zemlji i dok pakistanskom rupiju vrtoglavo opada vrednost, mnogi ljudi žele da se odsele. Pakistanske vlasti su rekle za BBC da je u prvih šest meseci 2023. godine skoro 13.000 ljudi napustilo Pakistan da bi prešlo u Libiju ili Egipat, u poređenju sa oko 7.000 tokom čitave 2022. godine.
Putovanja na koja polaze često su opasna. U junu su stradale stotine migranata kad je pretrpani ribarski brodić potonuo uz grčku obalu. Veruje se da je na brodu bilo najmanje 350 Pakistanaca.
„Čak i ako ga usput uhvate, samo će završiti nazad kod kuće. Niko ga neće oteti i tražiti otkupninu", kaže Azam.
Ali migranti koji pokušaju da putuju preko Libije mogli bi da postanu žrtve paravojski i kriminalnih bandi. Jedan Pakistanac sa kojim smo razgovarali, koji je preko krijumčara stigao do Italije, kaže da je bio kidnapovan i da su ga držali u zarobljeništvu tri meseca u Libiji.
Sajid (nije mu pravo ime) kaže da je pušten tek kad je njegova porodica platila otkupninu od 2.500 dolara.
„DM za igru"
Mnogi krijumčari rade na očigled sviju na udarnim društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i TikTok - preko naloga koji imaju desetine hiljada pratilaca.
Od maja, BBC prati naloge na društvenim mrežama koji promovišu ilegalne migracione rute. Otkrili smo da su taktike krijumčara maskirane mrežom eufemizama koji im omogućuju da zaobiđu moderaciju sadržaja i snage reda i zakona. Oni organizuju putovanja i plaćanje privatno preko direktnih poruka i Vocapa.
Šifre kao što su „danki" i „igra" koriste se za promovisanje ilegalnih ruta do Evrope. „Danki" se odnosi na prelaske brodovima, a „igra" opisuje putovanja koja migranti moraju da prođu od početka do kraja.
Tri najuobičajenije rute iz Pakistana prolaze kroz Tursku, Iran ili Libiju pre nego što stignu do konačne destinacije u Evropi.
Posle katastrofe sa potapanjem broda u Grčkoj, krijumčari ljudi koje smo pratili sve više promovišu „taksi igre" - što je skraćenica za rute drumom kroz Istočnu Evropu - kao omiljeni metod krijumčarenja.
Nalozi krijumčara na društvenim mrežama objavljuju snimke sa grupama migranata koje se kriju u šumi i utrčavaju i mini-kombije, sa imenima agenata i telefonskim brojevima ispisanim na vrhu. Na Vocapu, mušterije i „agenti" razmenjuju poruke o sledećoj „igri" u grupnim četovima sa stotinama članova.
Azam je specijalizovan za „taksi igre", tvrdeći da su bezbednije od morskih ruta. Ali i te kopnene rute nose sa sobom određene rizike.
UNHCR kaže da su ledene temperature zimi, dok migranti pokušavaju da pređu granicu peške, kao i saobraćajne nesreće, već dovodile do smrti.
Pet drugih krijumčara sa kojima smo razgovarali takođe preporučuju „taksi rute". Jedan je rekao da može da prebaci nekoga u Veliku Britaniji iz Francuske za 1.228 dolara.
Predstavili smo svoje dokaze Meti, koja je vlasnik Fejsbuka i Vocapa, i TikToku, da se njihove platforme koriste za ilegalno krijumčarenje ljudi.
Meta je skinula sve linkove na Fejsbuk grupe i stranice na koje smo im ukazali, ali nije skinula profile vezane za njih. Nije uklonila Vocap grupe, zato što njena politika potpune enkripcije štiti privatnost i ne dozvoljava moderaciju.
TikTok je skinuo linkove na naloge na koje smo im skrenuli pažnju. On kaže da kompanija „ima nultu toleranciju na sadržaj koji omogućuje krijumčarenje ljudi" i da je „uklonio naloge i sadržaje koji krše njihovu politiku".
„Putovanje smrti"
Sajid je napustio svoj grad u delu Kašmira kojim upravlja Pakistan pre skoro godinu dana zbog nedostatka poslovnih prilika za mlade u toj oblasti - i sukoba duž granice sa delom Kašmira kojim upravlja Indija. Živeo je veoma blizu Linije kontrole - de fakto granice između Indije i Pakistana u spornoj oblasti - ali je sada u Italiji već 10 meseci.
Kaže da je bio inspirisan da doputuje u Evropu kombinacijom TikTok videa koje je video onlajn i prijatelja koji je napustio Pakistan nekoliko meseci pre njega.
„Čuo sam da je veoma jednostavno doći ovamo i da mi treba 15-20 dana. Ali to je sve bila laž. Trebalo mi je više od sedam meseci", kaže on.
Sajid čeka na ishod svog zahteva za azil u Italiji i kaže da sada žali što je pošao ilegalnom rutom, nazvavši je „putovanjem smrti". Ali on redovno postavlja video snimke na TikToku o svom novom životu u Italiji.
Nekoliko klipova beleži njegovu rutu iz Pakistana, uglavnom prikazujući uzbuđenog mladog čoveka na njegovom putovanju. Ovi optimistični snimci slede TikTok trend u kom učestvuju mnogi mladi Pakistanci poput njega koji stižu u Evropu.
Na jednom snimku potpisanom sa „Od Pakistana do Libije", prijatelj sa kojim je putovao snima ih obojicu, u stilu selfija, dok sede u avionu i smeškaju se.
On kaže da je „oblik umetnosti" objavljivati snimke kao što su ovi i tvrdi da oni „nisu pravi odraz društva".
Dve nedelje nakon što je naš novinar prvi put kontaktirao krijumčara, pozvali smo ga ponovo - ovaj put otkrivši da smo novinari BBC-ja.
Kad smo upitali Azama o opasnostima ilegalnih ruta koje promoviše, on je prekinuo vezu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
