Fragment asteroida koji je američka svemirska agencija NASA opisala kao najopasniji kamen u Sunčevom sistemu stigao je u Veliku Britaniju na proučavanje.
Sitni komadi stene i prašine sa objekta poznatog kao Benu biće izloženi nizu testova u Prirodnjačkom muzeju i na Otvorenom, Mančesterskom i Oksfordskom univerzitetu.
To je mali, ali sasvim dovoljan uzorak, kaže profesorka Sara Rasel iz Prirodnjačkog muzeja.
„Sto miligrama divote", rekla je ona, opisujući ga za BBC.
- Uzorci „najopasnije stene u Sunčevom sistemu" stigli na Zemlju
- Asteroid koji je zbrisao dinosauruse zmijama je značio život
- Misija izvršena: Nasina letelica udarila u asteroid i uništila ga
Uzorak je sa površine 500 metara širokog asteroida Benua 2020. godine pokupila Nasina svemirska letelica Oziris-Reks, a on je potom, pre dva meseca, poslat u kapsuli u pustinju Jute.
Američka agencija želi da sazna nešto više o ovom brdovitom objektu, između ostalog i zato što ima izvesnu šansu da udari u našu planetu u narednih 300 godina.
Ali, više od toga, uzorak će najverovatnije pružiti sveže uvide u formiranje Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.
Ovo novo saznanje biće pronađeno u hemijskom sastavu materijala sa Benua, koji je vremenom uglavnom ostao nepromenjen.
U istrazi učestvuju stotine naučnika iz čitavog sveta.
Tim Prirodnjačkog muzeja, na primer, ima konkretnu ekspertizu u tehnikama rendgenske difrakcije.
One će otkriti tipove prisutnih minerala i njihovu količinu.
„Mi smo neobični po tome što imamo opremu za rendgensku difrakciju koja nam omogućuje da obavljamo eksperimente koje drugi možda ne mogu da obave", objašnjava doktor Ešli King iz Muzeja.
„Imamo neverovatnu kolekciju minerala, što znači da imamo sve standarde i možemo da radimo upoređivanja koja će nam pomoći u našim proračunima."
Doktor King ima veliki broj instrumenata na raspolaganju u ovoj instituciji iz zapadnog Londona, ali on će takođe upotrebiti najveću mašinu za rendgensku difrakciju u zemlji - Dijamantski izvor svetla u Harvelu, u Oksfordširu.
Veličine fudbalskog stadiona, sinhotron Dijamant proizvodi jarke rendgenske zrake koji predstavljaju novi nivo osetljivosti i rezolucije.
Rana analiza sprovedena u Nasi, kojoj je asistirao doktor King, pokazala je da je crni, vanzemaljski materijal sa Benua prepun ugljenika i minerala bogatih vodom.
To je dobar znak.
Postoji teorija da su asteroidi bogati (organskim) ugljenikom i vodom slični Benuu doneli ključne komponente na mladi zemaljski sistem.
To je potencijalno način na koji smo dobili vodu u okeanima i neka od jedinjenja neophodnih za rađanje života.
Sto miligrama koje je dobila Velika Britanija ne zvuči kao mnogo.
Najveći fragmenti su prečnika manjeg od 2 milimetra; neki od najmanjih su jedva vidljivi golim okom.
„To je samo jedna kafena kašičica, ali ako zamislite kašičicu šećera i koliko mnogo pojedinačnih zrnaca ima u njoj - znajte da ćemo proučavati taj materijal zrno po zrno", rekao je profesor Rasel, koji predvodi grupu za planetarne materijale u muzeju.
„Pred nama bi mogao da bude rad za jedan čitav životni vek."
NASA ima još mnogo toga u rezervi.
Koliko tačno, ona nije sigurna.
Još nije uspela do kraja da otvori kontejner za uzorke sa Oziris-Reksa.
Ploča koja služi kao poklopac ne može da se skine sa njega.
Kustoski tim agencije u Svemirskom centru Džonson u Teksasu mora da naruči nove alate za taj posao.
Britanskih 100 miligrama uzeto je iz 70 grama koje je ispalo iz kontejnera dok je bio postavljan u kapsulu za povratak na Zemlju.
Sedamdeset grama je zapravo deset grama više od minimuma neophodnog za misiju kad je pokrenuta, tako da im se ne žuri da oslobode ostatak koji bi mogao da doda još 200 grama na ukupnu količinu.
Naučnici u Velikoj Britaniji i širom sveta nadaju se da će moći da izveste o ranim nalazima na Mesečevoj i planetarnoj naučnoj konferenciji u martu.
Očekuje se i da će u to vreme biti objavljene dve velike naučne studije ili ubrzo posle toga u časopisu Meteoriti i planetarna nauka.
NASA planira da položi većinu uzorka sa Benua u arhivu kako bi ostao sačuvan za buduće generacije - za naučnike koji možda još nisu rođeni, da bi mogli da rade na njima u laboratorijama koje ne postoje danas, uz pomoć instrumenata koji još čekaju da budu izumljeni.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
