Mnogi vrhunski britanski naučnici pozivaju da se trenutno ograničenje od 14 dana za istraživanje embriona udvostruči na 28 dana, kako bi mogli da prouče tajne ranog ljudskog razvoja.
Ukidanje zabrane moglo bi da dovede do velikih naučnih otkrića koja se odnose na neplodnost, pobačaj i defekte pri rođenju - i čini da se bi mogla da postoji podrška javnosti za to.
Nedavno objavljeni rezultati terenskog rada, sprovedenog na uzorku od 70 ljudi, čiji je cilj bio da se saslušaju različiti stavovi javnosti o izuzetno kontroverznim temama, pokazuju da je raspoloženje povoljno.
Projekat, koji je vredan 100.000 funti i koji je delom finansiralo vladino nezavisno telo Britansko istraživanje i inovacija, sproveden je od maja do jula ove godine, postavljajući etička i filozofska pitanja o ideji da se ova granica produži.
- „Postanete robot koji izvršava dužnost": Šta je reproduktivna kontrola i koliko je česta
- Kako DNK drevnih bakterija i virusa može da koristi današnjoj medicini
- Najveći napredak u lečenju raka grlića materice u poslednjih 20 godina, kažu naučnici
Grupa koja stoji iza ovog rada - Biološka inicijativa ljudskog razvoja (HDBI) - kaže da je to važan prvi korak u mnogo dužoj raspravi koja će neizbežno biti potrebna ako žele da se promene zakonska pravila oko eksperimenata na embrionima.
Organizacije kao što su Pravo na život Belika Britanija i neke verske grupe kategorički se protive medicinskim eksperimentima na ljudskim embrionima.
Portparolka Prava na život Velika Britanija Ketrin Robinson je rekla: „Na ljudskim embrionima ne bi smelo nikada da se eksperimentiše."
Ona je navela da je ovaj projekat blago prikriveni pokušaj lobiranja za ukidanje ograničenja od 14 dana - što HDBI negira.
Inicijativa kaže da je cilj da se bolje razumeju očekivanja i briga javnosti u pogledu regulative koja prati istraživanja koja obuhvataju ljudske embrione.
Nezaustavljiva nauka?
Profesor Robin Lovel-Bedž, kopredsednik grupe za nadzor HDBI-ja, stariji lider grupe i šef Laboratorije za biologiju matičnih ćelija i razvojne genetike na Institutu Frensis Krik, kaže: „Kad se zapitamo: 'Da li ćemo moći da promenimo zakon?', moramo da budemo veoma oprezni.
Ovaj dogovor između društva i istraživača postoji veoma dugo.
„Vlada neće uraditi ništa bez podrške javnosti… a ovo ispitivanje sugeriše da bi podrška mogla da postoji."
On je istakao da niko ne predlaže uzgoj embriona za pravljenje beba.
Umesto toga, radi se o istraživanju najranijih dana i razvojnih procesa novog života.
On kaže da je ograničenje od 14 dana u britanskom Zakonu o ljudskoj oplodnji i embriologiji, koje datira još od 1990. godine, bilo „uvek arbitrarna" ili prihvatljiva granica.
U to vreme desio se proboj u laboratorijskim istraživanjima oplodnje i ranog razvoja embriona.
Posmatranje onoga što se dešava u laboratoriji može da pomogne razumevanju svega što pođe po zlu.
Nauka je u značajnoj meri napredovala od tada, pomerajući granice koliko dugo embrion u razvoju može da se održava u životu u posudi radi istraživanja posle oplodnje, kad bi se to zakonski dozvolilo.
Etičke granice
Neki tvrde da pravilo o 14 dana nikad nije trebalo da predstavlja čvrstu moralnu granicu za istraživanje embriona, već je samo bilo praktično vremensko ograničenje.
Šta se tačno dešava posle 14 dana pomalo je i misterija, zato što istraživanje nije bilo dozvoljeno.
Predložio ga je Vornokov odbor 1984. godine, nedugo posle rođenja Luise Braun, prve bebe nastale vantelesnom oplodnjom 1978. godine.
Prag od 14 dana dostiže se kad se dostigne fizička granica i pojavi se nešto po imenu „primitivna crta" - kad embrion dug jedan milimetar preraste iz lopte ćelija u nešto više sa prepoznatljivim vrhom, dnom, prednjom i zadnjom stranom.
Nakon toga, počinju da se formiraju složenije strukture.
Na osnovu eksperimenata na životinjama i snimaka trudnih žena, stručnjaci znaju da se do četvrte nedelje ili 28. dana formira srce i ono počinje da kuca.
U tom trenutku, embrion je i dalje manji od zrna pirinča i nema funkcionalan nervni sistem da bi osećao bol, kažu oni.
Eksperti tvrde da bi produžavanje vremena za istraživanje embriona na 28 dana omogućilo naučnicima da bliže prouče vitalne razvojne procese koji se dešavaju tokom gastrulacija - kad se formira glavno gradivno tkivo.
Doktor Piter Rad Gan, glavni naučnik HDBI-ja, objašnjava: „Znamo vrlo malo o tome šta se dešava posle dve nedelje. Period od druge do pete nedelje je crna kutija."
On kaže da razumevanje ovog stadijumu može da dovede do veće stope uspeha vantelesne oplodnje i istraživanja spine bifide.
„Svaka četvrta vantelesna oplodnja je uspešna. Ona često ne uspe posle druge nedelje razvoja. Trenutno znamo vrlo malo o tome šta dovodi do tog neuspeha."
Važna rana struktura embriona, zvana nervna cev, koja će se pretvoriti u mozak i kičmu, zatvara se oko četvrte nedelje.
Kad taj proces ne uspe, bebe mogu da imaju nešto što se naziva defektom nervne cevi, u koji spada i spina bifida, kod koje je, u najtežim oblicima, kičma otvorena i može da se ošteti.
- Reproduktivno zdravlje u Srbiji: Rak ne mora da bude prepreka za roditeljstvo
- Vantelesna oplodnja - ko i kako može da se prijavi na sajtu eUprava
- Kako genetika određuje naše životne izbore
Posmatranje zatvaranja moglo bi da pokaže i koji se embrioni približavaju 28. danu u laboratoriji posle čega ih treba uništiti, ako bi došlo do slaganja oko nove granice, kažu naučnici.
Ljudi koji su učestvovali u terenskom radu HDBI-ja takođe su upitani za mišljenje o naučnicima koji razvijaju sintetičke embrione - nastale iz matičnih ćelija, a ne jajne ćelije ili sperme.
Neki su se protivili svim oblicima istraživanja ljudskih embriona.
Neki su tražili pojedinačne dozvole, od slučaja do slučaja.
Velika Britanija trenutno raspravlja o tome kako regulisati ovaj tip pionirskog rada.
Pravni i etički eksperti u Velikoj Britaniji osmišljavaju dobrovoljni set smernica za koje se kaže da će biti objavljene pre kraja godine.
U Velikoj Britaniji postoje zakoni koji sprečavaju da se sintetički embrioni koriste za pravljenje beba.
Druga istraživanja već testiraju različite modele ljudsko-hibridnog embriona na životinjama.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
