„Nama deci otac nikada nije pričao o ratu, tako da smo shvatili koliko je važan bio njegov rad tek kad je umro."
Vilijam Kros nije bio ni rođen kada se njegov otac, kapetan Viktor Kros, našao među višim britanskim vojnicima zaslužnim za hvatanje Rudolfa Hesa, bivšeg komandanta koncentracionog logora Aušvic, koji se krajem Drugog svetskog rata dao u bekstvo.
Hes je bio jedan od ključnih ljudi za smrt miliona Jevreja.
Ali kako je trgovac kožom iz Northemptona uspeo da ga pronađe i koju je ulogu odigrao u njegovom hvatanju?
- Preživeo Holokaust i kaže: „Ja sam najsrećniji čovek na svetu”
- Odbila je da umre u Aušvicu, preživela Mengelea i oprostila nacistima
- Čovek koji je preživeo pet nacističkih logora smrti
Viktor Kros je pre rata radio u porodičnoj firmi, Britanskoj kompaniji za štavljenje hromom, u Northemptonu.
Mnogo je putovao, kupujući kožu za visokokvalitetne ženske cipele koje je pravila kompanija.
Njegov otac ga je poslao u Nemačku da nauči više o ovom poslu, a Viktor je tečno ovladao jezikom dok je bio tamo.
Kad je Drugi svetski rat izbio 1939. godine, pridružio se Britanskoj vojnoj obaveštajnoj službi, koja je želela da regrutuje poznavaoce nemačkog jezika.
Kapetan Kros je na kraju rata poslat u Nemačku da komanduje 92. i 95. terenskom bezbednosnom sekcijom i, zajedno sa drugima je dobio zadatak da hvata odbegle naciste.
Među hiljadama imena na spisku koji su dobili nalazilo se ime Rudolfa Hesa.
Rudolf Franc Ferdinand Hes pridružio se nacističkoj stranci početkom dvadesetih godina prošlog veka i kasnije postao oficir SS-a.
Radio je u koncentracionom logoru u Dahauu, pre nego što je prebačen u Aušvic, koji je vodio do 1943. godine.
Kasnije je postao inspektor drugih logora i ocenjivač njihovih metoda.
Oko šest miliona Jevreja je poginulo u Holokaustu, nacističkoj kampanji za istrebljenje evropske jevrejske populacije, a Aušvic se nalazio u središtu tog genocida.
Ali Hes se i sam našao u bekstvu pred kraj rata.
U zvaničnom vojnom izveštaju datiranom 15. marta 1946. godine, kapetan Kros je detaljno naveo kako su njegov tim i ostali uspeli da pronađu Hesa.
„Posle pet meseci neprestanih istraga, saslušavanja i temeljnih pretraga, ova sekcija uspela je da uhapsi Rudolfa Franca Ferdinanda Hesa, oberštumbanfirera SS-a, koji je upravljao ozloglašenim koncentracionim logorom Aušvic, izgrađenim pod njegovom komandom", napisao je on.
Ispričao je kako su Hesova supruga Hedvig i njihova deca pronađeni u fabrici šećera u kojoj je radila u Sankt Mihaelisdonu.
Ona je rekla da je poslednji put videla muža u aprilu 1945. i da je tada umro.
Ubeđen da laže, tim kapetana Krosa saslušao ju je više puta.
Posle šest dana, „konačno se slomila" i izdiktirala adresu gde se nalazi njen muž, napisao je u izveštaju kapetan.
U saradnji sa drugom jedinicom, tim kapetana Krosa opkolio je kuću na farmi kod Flensberga u severnoj Nemačkoj, blizu granice sa Danskom, kasno uveče 11. marta 1946. i „Hes je bio zatečen u pidžami".
Bivši komandant je živeo i radio na farmi pod imenom Franc Lang, „ali je priznao njegov pravi identitet 10 minuta posle hapšenja", napisao je kapetan Kros.
Hes je dao iskaz „veoma trezveno i čini se da je bio voljan da nam pruži informacije", rekao je on.
U zaključku izveštaja, kapetan Kros je napisao da „Hes mora da se smatra jednim od najvećih ratnih zločinaca, kome je Himler poverio zadatak istrebljenja evropskih Jevreja".
„Najšokantnije od svega je njegova hladna procena da je samo u Aušvicu u gasnim komorama završilo dva i po miliona ljudi", navodi se.
Kapetan Kros je dodao da je veliki broj ljudi pomagao Hesu da ostane u bekstvu, među kojima su bili njegova žena i šesnaestogodišnji sin Klaus.
„Prema Hesovim rečima, njih dvoje su bili savršeno svesni šta se dešavalo u logoru Aušvic u kom su živeli, jer, kako on navodi, 'miris spaljenih tela nije ostavljao nikakvu sumnju'", piše u izveštaju.
Hes je predat Hansu Aleksandru, oficiru Britanske vojske zaduženom za tim koji je istraživao ratne zločine, a bio je umešan i u ispitivanje Hesove žene i njegovo hapšenje.
Iz njegove ćelije, 16. marta 1946. godine, Hes je napisao: „Lično sam ugovorio, po naređenju dobijenom od Himlera u maju 1941. godine, ubijanje gasom dva miliona ljudi u periodu između juna i jula 1941. i kraja 1943. godine, tokom kog sam bio komandant Aušvica."
Dok je iščekivao suđenje, napisao je memoare u kojima je ispričao da je gledao kako se žena i deca odvode u rane improvizovane gasne komore u kolibama u logoru.
„Jedna žena mi je prišla dok je prolazila i pokazala na njenih četvoro dece, koja su hrabro pomagala najmanjima dok su hodala preko neravnog terena, i prošaptala: 'Kako možete da se naterate da ubijete tako prelepu, dragu decu? Zar vi nemate dušu?'", piše u memoarima.
On je napisao da bi išao da jaše konja kako bi razbistrio glavu posle takvih događaja.
Hes je svedočio tokom Nirnberškom procesu 15. aprila 1946. godine.
Pod zakletvom, on je rekao da mu je tokom leta 1941. naloženo da dođe u Berlin da lično primi naređenje od rajhsfirera SS-a Himlera.
„On mi je rekao nešto poput toga da je Firer naredio konačno rešenje jevrejskog problema.
„Mi, SS, dobili smo zadatak da izvršimo to naređenje.
„Odabrao je Aušvic iz logističkih razloga", izjavio je Hes tada.
Dodao je da su blizina logora železničkoj pruzi i izolovana pozicija bili među razlozima za njegov odabir.
Hesovo svedočanstvo tokom Nirnberškog procesa je bilo značajno, jer, dok su drugi viši oficiri negirali krivična dela i branili postupke Trećeg rajha, a on je zvanično navodio sva dela nacista i masovno istrebljenje jevrejskog naroda.
Hes je kasnije izručen Poljskoj, gde je 11. marta 1947. počelo njegovo suđenje u Varšavi.
Osuđen je na smrt 2. aprila 1947. godine.
Hes je obešen 16. aprila 1947. godine na mestu bivšeg logora Aušvic.
Vešala su stajala kraj ostataka zgrade Gestapoa u logoru, pored prvog krematorijuma u Aušvicu i na 100 metara od vile u kojoj je živeo sa porodicom.
Kapetan Kros se vratio civilnom životu i nastavio da radi u porodičnoj kožari sve do penzije.
Umro je od raka u 75. godini, 15. juna 1988.
Njegov sin Vilijam, koji danas ima 71 godinu i farmer je u Oukamu, u Ratlendu, priseća se kako je njegov otac imao mnogo suvenira iz rata, među kojima je bila zastava sa kukastim krstom, „ali ga nikad nismo pitali za to", kaže on.
„Čak ni kada smo se igrali pištoljem nije rekao odakle mu ili od koga ga je dobio.
„Tek kad je moj stariji polubrat prolazio kroz očeve stvari mnogo toga je izašlo na videlo o tome šta je radio", navodi.
Vilijamov polubrat, iz prvog braka kapetana Krosa, danas živi u Lajmingtonu u Hempširu.
Iako je Piter Kros rođen pre nego što je njegov otac pošao u inostranstvo da radi za obaveštajnu službu, kapetan Kros ni njemu nije pričao o iskustvima iz rata.
„Nikad mi nije pričao o tome, ali kad je preminuo, prošao sam kroz sve njegove stvari", priseća se ovaj osamdesetdvogodišnjak.
Ni jedan ni drugi sin sve do tada nisu znali kakvu je ulogu njihov otac imao u hvatanju jednog od najozloglašenijih ubica jevrejskog naroda.
Pisac Ivan Ivanji o Aušvicu:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
