Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u poslednjem trenutku je otkazao obraćanje američkim zakonodavcima zbog zastoja u vezi sa budućim američkim finansiranjem Ukrajine.
Onlajn obraćanja Zelenskog predstavnicima oba doma američkog Kongresa bila su zakazana za utorak i trebalo je da ih ubedi da nastave da pružaju podršku Ukrajini i njenom ratu protiv Rusije.
Ali je obraćanje iznenada otkazano, a tome je prethodila izjava visoki ukrajinskog zvaničnika da postoji opasnost da Ukrajina izgubi rat od Rusije ako SAD uskrate veću vojna pomoć
Čak Šumer, šef Demokratske stranke u Senatu, nije objasnio zašto je Zelenski otkazao obraćanje.
Rekao je samo da je ukrajinski predsednik „zaokupljen stvarima koje su se dogodile u poslednjem trenutku", ne iznoseći detalje.
- Bajden obećava da će ostati uz Ukrajinu, uprkos fijasku oko budžeta
- Koliko Amerika troši na pomoć Ukrajini, a koliko šalje Evropa
- Zelenski kaže da sukob u Gazi „skreće pažnju“ sa borbi u Ukrajini
- Koje oružje zapadni saveznici šalju Ukrajini
Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, rekao je u utorak da postoji „velika opasnost" od ukrajinskog poraza ako ne bude stalne američke podrške.
„Biće teško da zadržimo pozicije i da ljudi zaista prežive", rekao je on u govoru u američkom Institutu za mir u Vašingtonu.
Jermak je izneo ovu ocenu samo nekoliko sati pre nego što je Zelenski otkazao onlajn obraćanje američkim zakonodavcima.
Ukrajinska ambasada u Vašingtonu za sada nije odgovorila na pitanje BBC-ja da pojasne razloge otkazivanja obraćanja.
Iako je američki predsednik Džozef Bajden ranije izjavio da se podrška SAD Ukrajini ne dovodi u pitanje, Kongres, međutim, još nije blizu dogovora o kompromisnom paketu koji bi pomogao u finansiranju ukrajinske vojske.
„Nemamo novca - i vreme je gotovo isteklo", napisala je Šalanda Jang, direktorka budžeta Bele kuće, u pismu republikanskim i demokratskim liderima objavljenom u ponedeljak.
Ona je upozorila da bi odluka Kongresa da odbije veću vojnu pomoć pre kraja godine oslabio Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije i da više nema „čarobnog lonca finansiranja" iz kojeg bi se crpio novac.
Istog dana, Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma iz Republikanske stranke, odbacio najnovije zahteve da se obezbede još desetine milijardi dolara finansiranja.
„Bajdenova administracija nije uspela da se suštinski pozabavi nijednom od legitimnih zabrinutosti... o nedostatku jasne strategije u Ukrajini, puta ka rešavanju sukoba ili plana za adekvatno obezbeđivanje odgovornosti za pomoć koju pružaju američki poreski obveznici", napisao je on na društvenim mrežama.
Zastoj u finansiranju dolazi kada se čini da su borbe na prvoj liniji fronta došle do praktičnog ćorsokaka.
Ukrajinska dugoočekivana kontraofanziva na jugu je značajno usporena, a uporedo grčevito pokušavaju da održe uporište na istočnoj obali ogromne reke Dnjepar.
Od početka rata u februaru 2022. godine, američki Kongres je odobrio više od 110 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći Ukrajini.
Bajdenova administracija je mesecima upozoravala, međutim, da je većina tog novca već potrošena.
Prema Frederiku Kejganu, direktoru Projekta kritičnih pretnji američkog instituta Enterprajz, kašnjenja u finansiranju već imaju veoma stvarne posledice na ukrajinskom ratištu.
Obim ukrajinske kontraofanziva je značajno smanjen, a buduće operacije za vraćanje izgubljene teritorije su pod znakom pitanja.
„Ukrajinci moraju da naprave težak izbor. Ako nisu uvereni da će dobiti još nešto od Sjedinjenih Država, onda moraju da sačuvaju ono što imaju", rekao je ovaj bivši profesor na Vojnoj akademiji SAD.
Ono što ukrajinskoj vojsci treba, rekao je, jesu tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni, bespilotne letelice i oružje dugog dometa, a SAD su jedina zemlja koja može da im to obezbedi brzo i u potrebnim količinama u narednoj godini.
- Brutalna bitka na obali reke Dnjepar: Ukrajinski vojnik za BBC o „paklu" na prvoj liniji fronta
- „Gubimo ljude, nisam zadovoljan, ali ne odustajemo“, kaže ukrajinski predsednik
- Beg od mobilizacije u Ukrajini: Preplivavanje opasnih reka ili lažna lekarska izuzeća
I dalje postoji većina u oba doma Kongresa za dodatnu američku pomoć Ukrajini, čak i ako ona ne dostigne nivo od 61,4 milijarde dolara koji je tražila Bela kuća.
Pretvaranje te podrške Kongresa u zakon koji predsednik potpisuje, međutim, pokazao se kao veliki izazov.
Republikanci i demokrate u američkom Senatu trenutno pregovaraju o još većem paketu potrošnje od 106 milijardi dolara koji uključuje pomoć Ukrajini, zajedno sa vojnom podrškom Izraelu i Tajvanu i povećano finansiranje bezbednosti na granici sa Meksikom.
Međutim, upravo je ova poslednja komponenta paketa izazvala najviše sporova.
Demokrate se protive predloženim promenama imigracione politike, između ostalog i promene načina na koji se obrađuju zahtevi tražilaca azila na granici sa Meksikom i pooštravanje uslova neophodnih da bi se kvalifikovali za ulazak u SAD.
„U zamenu za obezbeđivanje dodatnih sredstava za Ukrajinu, moramo da sprovedemo značajne i suštinske reforme naše granične politike", rekao je republikanski senator Tom Koton iz Arkanzasa u televizijskom intervjuu u nedelju.
Čak Šumer kaže da će predlog zakona o vojnoj pomoći izneti na glasanje u Senatu ove nedelje, ali je nejasno da li će imati dovoljnu podršku republikanaca bez sporazuma o imigracionim merama.
Prema pisanju američkih medija, u utorak popodne izbio je žestok sukob na poverljivom brifingu o paketu pomoći koji su obezbedili zvaničnici Bajdenove administracije, pošto su republikanci u Senatu optužili demokrate da ignorišu njihov poziv za finansiranje bezbednosti granica.
Čak i ako pomoć Ukrajini prođe u Senatu, njeni izgledi u Predstavničkom domu su u magli.
Dok prededavajući donjeg doma Džonson kaže da podržava dodatna sredstva za Ukrajinu, on je bio jedan od 117 republikanaca koji su 28. septembra glasali za blokadu 300 miliona dolara dodatne pomoći toj zemlji.
Ako iznese ogroman paket pomoći koji podržava Senat na glasanje u Domu, oslanjajući se na podršku demokrata, mogao bi da izazove oštre podele među republikancima i ugrozi sopstveni položaj pre nove runde žestokih pregovora o budžetu početkom sledeće godine.
„Sjedinjene Države će ove godine imati deficit od 2,5 biliona dolara", rekao je republikanski kongresmen Met Rozendejl iz Montane za BBC u utorak.
„Pa zašto bi narod Sjedinjenih Država trebalo da pozajmi novac od Kine da bi ga dao Ukrajini? To nije u našem interesu", dodao je.
U mogućem pokušaju da ojača podršku Kongresa, Bela kuća je pružala dodatnu pomoć Ukrajini u ekonomskom i nacionalnom bezbednosnom smislu.
U pismu Kongresu, Jang je napomenula da će tražena sredstva biti iskorišćena za proizvodnju naoružanja u fabrikama koje se nalaze širom zemlje.
„Modernizovaćemo municiju i opremu kao što su 'džavelini' koji se prave u Alabami, raketni sistemi koji se proizvode u Zapadnoj Virdžiniji, Arkanzasu i Teksasu... i artiljerijske granate u Pensilvaniji, Arkanzasu i Ajovi i mnogim drugim državama", piše ona.
Kako se bliži izborna godina, Bela kuća se možda nada da članovi Kongresa traže načine da pokažu kako njihove akcije pomažu lokalnim ekonomijama u američkim državama.
Kagan je rekao da nije iznenađen što je finansiranje Ukrajine postalo kontroverznija tema političke debate u SAD kako se sukob približava trećoj godini.
„Američki narod zaslužuje da njegovi predstavnici iznesu tačno što su američki interesi i da imaju pravu debatu o raspodeli onoga što je ipak velika količina novca", kaže on.
Na kraju je, međutim, rekao da su ulozi jasni.
„Ishod ovog rata će biti određen prvenstveno onim što Ukrajinci mogu da urade, ali i onim šta Sjedinjene Države izaberu da urade".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
