Časopis koji je objavio studiju u kojoj se tvrdi da bi džinovska podzemna građevina u Indoneziji mogla da bude „najstarija piramida na svetu" pokrenuo je istragu o toj neverovatnoj tezi.
U Arheološkoj prospekciji (Archaeological Prospection) je 20. oktobra objavljen rad u kojem je izneta zapanjujuća tvrdnja da je praistorijska piramida u indonežansoj provinciji Zapadnoj Javi stara do 27.000 godina.
Ovu tvrdnju osporavaju brojni arheolozi.
- Pronađen skriveni prolaz kroz Veliku piramidu u Egiptu
- Otkriven najstariji pećinski crtež životinja
- Veliko otkriće: Egipatski „Zlatni grad" star 3.000 godina
Šta se tvrdi?
Nedavna analiza navela je naučnike da poveruju da je građevina poznata kao Gunung Padang, što znači 'planina prosvetljenja', sagrađena na vrhu ugašenog vulkana na Javi, najnaseljenijem indonežanskom ostrvu.
Naučnici indonežanske Nacionalne agencije za istraživanje i inovacije (BRIN) smatraju da bi građevina mogla da bude mnogo starija od Stounhendža u Engleskoj i piramida u Gizi u Egiptu, koji su stari oko 5.000 godina, i da je možda najstarija monolitna građevina (objekat ili skulptura izgrađena izjedna, od jednog bloka materijala, obično kamena) na svetu.
Zaključak su doneli posle istraživanja koja su na nalazištu sprovodili od 2011. do 2015. godine.
Koristili su razne tehnike, poput bušenja i snimanja georadarom (uređaj koji otkriva prisustvo objekata u zemlji emitovanjem radio-talasa).
Veruju da je vremenski redosled gradnje bio otprilike sledeći:
- Gradnja je počela tokom poslednjeg glacijala (ledeno razdoblje kada se atmosferska temperatura na Zemlji značajno smanjuje), bar pre 16.000 godina, a moguće čak i pre 27.000 godina;
- Osnovni deo građevine verovatno je sagrađen između 25.000 i 14.000 godina pre nove ere, radova nije bilo tokom narednih nekoliko hiljada godina;
- Gradnja je nastavljena između 7.900 i 6.100 godina pre nove ere, i u tom periodu neimari su verovatno namerno zakopali pojedine delove nalazišta;
- Piramida je završena između 2.000 i 1.100 godina pre nove ere, kada su dodate kamene terase koje su danas vidljive na spoljašnosti vulkana.
Stepenasta piramida
Profesor Dani Hilman Natavidžadža, geolog BRIN-a u indonežanskom gradu Bandungu, kaže da Gunung Padang nije prirodno brdo, već spratna piramidalna građevina.
On i njegov tim su uzeli uzorke zemlje duboko iz jezgra brda i uvereni su da su valjani, prvenstveno zbog visokog sadržaja organskih materija.
Značajno otkriće bilo je, kako istraživači kažu, velika, višespratna odaja u središnjem delu građevine.
Ovo otkriće ih je navelo da zaključe da je Gunung Padang zapravo piramida.
Na osnovu konstrukcije i rezbarija u kamenu, istraživački tim veruje da ovo nalazište postoji još od poslednjeg ledenog doba.
„Ovo otkriće dovodi u pitanje opšte prihvaćeno mišljenje da su početak ljudske civilizacije i razvoj naprednih građevinskih tehnika vezani za rani holocen ili rani neolit.
„Neimari koji su gradili drugi i treći nivo Gunung Padanga imali su izuzetne zidarske veštine koje nisu svojstvene tradicionalnim lovačko-sakupljačkim zajednicama tog vremena", rekao je profesor Natavidžadža za BBC.
- U staroegipatskoj mumiji pronađeni zlatno srce, jezik i desetine dragocenih amajlija
- Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
- U Egiptu pronađena mumija prekrivena zlatom
'Zaključak je maštovit'
Međutim, brojni arheolozi nisu saglasni sa zaključcima koje je na osnovu istraživanja doneo profesor Natavidžadža.
Jedan od njih je doktor Lutfi Jondri iz Zapadne Jave.
Tvrdnja da je Gunung Padang zakopana piramida je maštovita i „nagađanje bez valjanih podataka", smatra Jondri.
Dodaje da Indonezija nema kulturu gradnje piramida.
„Pitanje je - da li je iko ikada zakopao piramidu na planini na arhipelagu?
„Kada su to ljudi zakopavali piramide u planinama i koliko je materijala potrebno da se napravi planina?", pita se Jondri.
On smatra da je Gunung Padang pre primer tipične indonežanske građevine nego piramida.
„Da li je Indonezija bilo kada imala kulturu gradnje piramida?
„Neka ne izmišljaju, te građevine na arhipelagu imaju punden berundak (kamene terase)", rekao je za BBC.
Kamene terase su kamene građevine u obliku stola gde su se obavljali rituali obožavanja predaka.
Veruje se da su se ti rituali obavljali u Gunung Padangu, a Jondri smatra da je zbog toga ova građevina verovatno zaista skup kamenih terasa, a ne piramida.
On dovodi u pitanje i uzorke zemlje koji su korišćeni za istraživanje i upozorava da ne treba davati „predviđanja" o njihovom poreklu bez uzimanja u obzir kulturne istorije.
BBC je nekoliko puta pokušao da kontaktira časopis Arheološku prospekciju, ali nismo dobili nikakav odgovor.
Međutim, Ajlin Ernenvajn, arheološka geofizičarka na Univerzitetu Tenesi u Džonson Sitiju i koautorka časopisa Arheološke prospekcije, navela je u mejlu stručnom časopisu Priroda (Nature) da je u toku istraga rada u skladu sa pravilima Odbora za etiku u izdavačkoj delatnosti.
Profesor Natavidžadža kaže da je istraga nepotrebna, jer se njegov istraživački tim pridržavao svih etičkih standarda, i da su svi njihovi nalazi bili podvrgnuti temeljnoj devetomesečnoj proveri časopisa koji je objavio rad.
Pogledajte kako je nastao najstariji pećinski crtež životinje u Indoneziji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
