U prostoriji sa raznobojnim slikama na zidovima, pored Svetozara, Jelene i Dunje veselo trčkaraju dva psa.
Lara, crna dugodlaka labradorka, prilazi da se pozdravi, veselo mašući repom.
Zatim prilazi i mlađa Olani: ima tri godine, svetlo krzno i pre nekog vremena je došla iz Zagreba da pomogne Lari u poslu koji obavlja.
Lara i Olani su terapijski psi i zajedno sa Svetozarom Stevinom, fizioterapeutom, Jelenom Blagojev Stevin, defektološkinjom i Dunjom Kovač, veterinarkom, pomažu deci sa različitim smetnjama u razvoju.
Kada mali pacijent uđe u prostoriju, on dobija zadatke u kojima mu pomažu psi poput pravljenja kule od čaša, a ove životinje im mogu biti i oslonac pri hodanju.
Terapija uz pomoć životinja (pet assisted therapy) odnosi se na terapije u kojima životinje pomažu ljudima i deci sa fizičkim ili mentalnim zdravstvenim problemima, kao što su motoričke poteškoće ili autistični poremećaji.
- Vežbe za jačanje mišića i osmeha: Kako deca sa smetnjama u razvoju treniraju u Beogradu
- Pet saveta kako da odgajate dete sa autizmom u Srbiji
- Kako terapeutski psi pomažu u učenju
'Prvo sam bila pomalo skeptična'
Filip ima pet godina.
Zbog poteškoća u hodanju, pre godinu dana krenuo je na terapiju uz pomoć životinja.
Kada je Filipova mama Vesna Zagorčić pre nekoliko godina čula za terapiju psima, priznaje da je bila pomalo skeptična.
„Prošle godine, ponuđena mi je terapija uz pomoć životinja pored uobičajene fizikalne terapije.
„Pomislila sam da svakako ne bi moglo da škodi", objašnjava.
Dodaje da ovo nije Filipov prvi kontakt sa psima, jer oni kod kuće već imaju jednog.
„Moj sin je lepo prihvatio Laru, tada je tu samo bila Lara, pošto je Olani došla kasnije."
Filip lakše i bolje hoda držeći se za psa, objašnjava ona.
„Vidim da ne razmišlja o pokretima kada treba da ustane ili čučne i doda psu granule, kao što je pre to činio.
„Jednostavno, kada treba da zakorači korak ili dva, opušteniji je nego u nekim drugim situacijama, pa su samim tim i pokreti prirodniji", govori Vesna za BBC na srpskom.
U unapređenju govora, ali i drugih motoričkih sposobnosti, psi pomažu tako što na vrlo spontan način izazivaju reakciju.
Dete će se pre obratiti psu, jer će automatski dobiti njegovu reakciju i zbog toga je ova metoda mnogo efikasnija, objašnjava Jelena Blagojev Stevin, defektološkinja.
„Terapija uz pomoć životinja uključuje kinezi terapiju, koja primenjuje pokrete u terapeutske svrhe i stručni pedagoški rad.
„Ovaj tretman ima tri terapeuta: terapijskog psa vodiča, defektologa i fizioterapeuta", dodaje ona za BBC na srpskom.
Aktivnosti i terapija u kojima učestvuju životinje se razlikuju.
Terapije se rade individualno sa decom koja imaju smetnje u razvoju, a aktivnosti u grupi sa decom koja ih nemaju, objašnjava Svetozar Stevin, fizioterapeut.
Šta je to terapija uz pomoć životinja?
Svetozar kaže da je, dok je studirao, poželeo da spoji dve ljubavi: rad sa psima i rad sa decom.
Otkrio je da se u svetu od pedesete godine prošlog veka aktivno koriste psi, kako u staračkim domovima, tako i u zatvorima.
Onda je, kaže, upoznao veterinarku Dunju Kovač koja je stručnjakinja za ponašanja životinja.
Počeli su da sarađuju, a zatim su pronašli Laru.
Tako je nastao centar za pet terapiju ,,Prijateljska šapa".
„Lara je imala tri meseca kada sam došao do nje.
„Dunja je, zatim, uradila sve procene koje su bile potrebne kako bih bio siguran da je Lara pogodna za terapijskog psa", dodaje Stevin.
Za razliku od psa Lare, koja je zajedno sa Svetozarom prolazila obuke, Olani je došla iz zagrebačkog centra za rehabilitaciju „Silver".
„Ona je došla kao istreniran pas. Ja sam, kao vodič, morao da prođem obuke da bi se upoznali i da bih ja napravio prvi kontakt koji je najbitniji.
„Mi radimo sa decom iz autističnog spektra kod kojih se trudimo da razvijemo empatiju, da radimo na stimulaciji čulnih doživljaja koji kod njih često mogu da budu ili preterano ili nedovoljno razvijeni", kaže defektološkinja Blagojev Stevin.
Pogledajte: Konji pomažu deci u lečenju i druženju
'Da bi psi pomagali ljudima, moraju da se obučavaju'
Jedan od dečaka koji dolazi na terapiju čeka roditelje da dođu po njega.
Za to vreme, trčkara po sobi, dok mu Lara i Olani prave društvo.
Dunja Kovač, doktorka veterine, bavi se proučavanjem ponašanja životinja.
Radi sa psima i ostalim kućnim ljubimcima.
„Nijedan pas se ne rađa kao terapijski, a da bi pomogli ljudima, moraju da se školuju i treniraju", kaže ona za BBC na srpskom.
Bilo da se govori o terapijskom ili psu pomagaču, odabir životinje se vrši u leglu, objašnjava Kovač.
Pas pomagač je istrenirani pas koji osobama oštećenog vida olakšava kretanje u prostoru, navodi se na sajtu Centra za rehabilitaciju ,,Silver" u Zagrebu.
„Terapijski pas je odabran iz posebnog legla koje se pokazalo da daje pse koji su dobra podrška ljudima i deci", dodaje Kovač.
Kada se pas izabere iz legla, treba da živi u određenoj sredini koja imitira uslove okruženja u kom će kasnije živeti.
„To znači da, ukoliko pas treba da bude pomoć detetu sa posebnim potrebama, on mora da odrasta u sredini u kojoj ima dece", smatra ona.
Osim toga, potrebno je da psi prođu niz obuka i procena, što je dug i nimalo jednostavan proces.
„Ukoliko želimo da nam pas bude vrsta emotivne podrške, on mora da bude istreniran i pripremljen na te nadražaje."
Terapijski psi su veoma empatični.
Umeju da prepoznaju emociju, trenutak kada treba da priđu osobi ili detetu i da daju neku vrstu podrške, objašnjava Kovač.
Ipak, i među njima ima razlike.
„Ukoliko imamo dete koje nije raspoloženo, Lara će se truditi da ga oraspoloži, dok je Olani zadužena da uteši dete, ona nudi mirniji tretman", objašnjava njihov vodič Svetozar Stevin.
Školovanje u Hrvatskoj
Iz centru za rehabilitaciju „Silver" u Zagrebu kažu da su se labradori pokazali kao idealni terapijski psi.
„Probali smo da radimo sa nemačkim ovčarima, velikim pudlama i zlatnim retriverima, ali labradori su se pokazali kao najprilagodljiviji", navodi direktor Marijan Alfonso Sesar za BBC na srpskom.
„Silver" uvozi pse iz Amerike, Izraela, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i drugih zemalja.
„Labradori su stabilni psi. Osim toga, oni lako uče i, za razliku od drugih velikih pasa, žive dugo", dodaje Alfonso Sesar.
Osim pet terapije, u hrvatskom centru za rehabilitaciju obavljaju se i druge vrste terapija koje pomažu deci i odraslima sa smetnjama u razvoju, oštećenim vidom ili bilo kakvim vrstama invaliditeta.
Pet terapija donosi fizičko poboljšanje kod dece koja imaju autizam, cerebralnu paralizu ili bilo kakve druge smetnje u razvoju, objašnjava direktor centra.
Osim fizičkog, bitno je i psihičko poboljšanje, ali i razvijanje socijalnih veština.
„Deca sa određenim odstupanjima u razvoju su navikla da se neko uvek brine o njima.
„Uz pomoć psa, oni stvaraju određenu dozu odgovornosti, jer dete počinje da se brine o drugom živom biću", dodaje.
'Bitno je da se i deca i psi osećaju dobro'
Ispred prostorije u kojoj se odvija terapija uz pomoć životinja stoji kartica sa natpisom 'motorička soba' i ona je posebno prilagođena i deci i psima, objašnjava Svetozar Stevin.
U pitanju je sala sa oslikanim zidovima i mekanim podom u kojoj se nalaze lopte, knjige, igračke i ljuljaška.
„Trudimo se da prostor bude prilagođen i za dete i za psa. Ako imamo ljuljaške, da i dete i pas mogu da se popnu na ljuljašku", kaže on.
Osim toga, objašnjava da treba brinuti da oprema i igračke sa kojima se radi budu dovoljno velike da pas ne može da ih proguta.
„Ako se desi da dete hoće da počupa psa ili uradi bilo šta što psu neće prijati, prostor treba da bude prilagođen da pas može da se skloni u deo sobe u kom može da bude opušten", dodaje on.
Psi ne mogu da rade osam sati, kaže defektološkinja Jelena Blagojev Stevin.
Ona dodaje da pas može imati četiri ili pet tretmana u toku dana, sa velikim pauzama.
„Mi kao vodiči moramo da znamo da čitamo govor tela psa i da, ukoliko uvidimo da se životinja ne oseća prijatno i nije spremna za rad, možemo da je isključimo iz tretmana i automatski izvedemo iz sobe.
„S obzirom na to da u terapiji učestvuju i defektolog i fizioterapeut, mi možemo da sprovedemo terapiju do kraja", kaže Svetozar Stevin.
Sa psima do dečijeg strpljenja
Osim napretka u Filipovim hodu, Vesna kaže da primećuje i pozitivne promene u ponašanju deteta.
„Nekada se nervirao kada ne može nešto da uradi, ali je uz rad sa psom naučio da bude strpljiviji.
„Naučio je da sačeka Laru da joj doda neku igračku ili da joj da granule", kaže ova mama.
Pet terapija može mnogo pre da pruži podršku u odnosu na klasičnu terapiju, objašnjava defektološkinja Blagojev Stevin.
„Deci je mnogo zanimljivije kada im kažete da sakriju granule u čašu i da ređaju čaše i na kraju dođe pas koji sruši kulu od čaša.
„Dete iščekuje dolazak psa, samim tim je motivisanije, ali i strpljivije", dodaje.
Kada dođe sa terapije, Filip je pun utisaka.
„Oduševljeno priča šta su radili i kako se pas ponašao", kaže Vesna Zagorčić.
Poglejdate i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
