Pronalazak žene u njenom domu, godinama pošto je umrla, inspirisalo je nacionalnu kampanju u Holandiji za borbu protiv usamljenosti.
Deceniju kasnije postoji ogroman broj programa inspirisanih istom idejom - da svako treba da ima sopstveno mesto u društvu.
Telo sedamdesetčetvorogodišnje žene pronađeno je u njenom domu u Roterdamu 21. novembra 2013. godine.
Bila je mrtva 10 godina.
Zvala se Bep de Bruin.
Rođena je u nekadašnjoj Holandskoj Indiji, a kao tinejdžerka se preselila u Holandiju.
Postala je izolovana iskusivši ranu traumu, raskinuvši sve kontakte sa jedinim detetom.
- Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva
- „Okružena sam ljudima, ali osećam se tako usamljeno“
- Ejdžizam: Koliko su stariji ljudi u Srbiji diskriminisani
I zato kad je Bep umrla 2003. godine, niko toga nije bio svestan.
Njena državna penzija automatski je bila uplaćivana na njen bankovni račun, dok je njena stanarina skidana sa njega.
Bepino telo je otkriveno tek pošto su radnici gasovoda bili primorani da uđu u njen stan.
Policija se probila kroz planinu pošte, koja im je kasnije pomogla da izračunaju kad je umrla.
Ovaj događaj je pokrenuo grad na delovanje.
Lokalni političar, Hugo de Jonge, rekao je za lokalnu televizijsku stanicu da je to bila „potresna slika o ogromnoj usamljenosti u tako velikom gradu".
On je pokrenuo program u kojem su volonteri nudili socijalne posete svim stanovnicima Roterdama starijim od 75 godina, pomažući onima koji moraju ponovo da se povežu sa ljudima.
Kad je De Jonge imenovan za ministra zdravlja, socijalnih pitanja i sporta, nastavio je tu borbu, pokrenuvši 2018. godine nacionalnu inicijativu za borbu protiv usamljenosti među starijima.
A skorašnja statistika pokazuje da bi to moglo da daje rezultate.
Teško je pronaći pouzdane globalne cifre, ali prošle godine je prvo istraživanje na nivou čitave EU pokazalo da se otprilike svaki osmi čovek najveći deo vremena oseća usamljeno, dok se trećina oseća usamljeno najmanje neki deo vremena.
Međutim, Holandija se pokazala kao zemlja sa jednim od najnižih stepena usamljenosti u Evropi.
Usamljenost je složen problem, sa uzrocima koji variraju od loših socijalnih veština do velikih životnih promena i izolacije.
Takođe postoji snažna veza između usamljenosti i lošeg fizičkog i mentalnog zdravlja.
- Odabir psihoterapeuta u Srbiji: „Uzmi motiku pa kopaj, da vidiš šta je terapija"
- Psihoterapije u Srbiji: Kako odabrati pravu i ko ima dozvolu da ih pruža
- Četkicom i bojom do snažnijeg mentalnog zdravlja
Nacionalna inicijativa se zove Een tegen eenzaamheid, odnosno „Čovek protiv usamljenosti".
Savetnici posećuju lokalne opštine da bi im pomogli da izrade akcione planove.
Oni i ohrabruju opštine da formiraju antiusamljeničke mreže koje obuhvataju zdravstvene radnike, volontere i kompanije.
To je potom preneseno na nacionalni nivo, stvaranjem Nacionalne koalicije protiv usamljenosti.
Članovi variraju od banaka preko supermarketa do dobrotvornih ustanova, sportskih klubova i kulturnih ustanova.
Oni se svi sastaju dvaput godišnje da bi razmenili ideje i pronašli načine da sarađuju.
„Mnogi ljudi žele da učine nešto.
„Može se reći da je stvoren predivan pokret, sa mnogo povezanih inicijativa", rekao je De Jonge za holandski televizijski panel, kad je prvi put pokrenut ovaj program.
„Brbljive kase"
Inspirisao je veliki broj inovativnih ideja sa neočekivanih mesta.
Na primer, lanac supermarketa Džambo u desetinama prodavnica sada ima specijalne kletskassa - „brbljive kase".
Mušterije koje žele malo da ubiju vreme tokom dana sa kasirkom, a da ih niko ne požuruje, mogu da stanu u specijalni žuti red da kupe namirnice.
To je sasvim suprotno od hladnih mašina sa samouslužnim kasama.
Za to vreme, nacionalna pošta, Post NL, razvila je volonterski program u kojem radnici pošte mogu da prijave stanovnika za kog misle da ima problema.
„Možete da smatrate naše isporuke dodatnim parom ušiju i očiju u komšiluku", kaže Tijs Kerčkofs, direktor socijalnog uticaja.
Radniku se ukazuje na šta da obrati pažnju, poput zavesa navučenih duže nego što je uobičajeno ili nagomilana pošta.
On potom ispuni formular sa podacima stanovnika koji se prosleđuje socijalnoj ustanovi.
„Poštanskom radniku se ne govori ishod slučaja iz razloga zaštite privatnosti, ali makar ima mir da je uradio što je mogao i nekom prosledio svoju zabrinutost", kaže Kerčkofs.
Program se trenutno vodi u 19 opština.
U Roterdamu, gde je pronađena Bep de Bruin, za tri godine oglašeno je 50 na uzbunu i skoro svaki put je bilo osnovano, prema lokalnim partnerima iz socijalne službe.
Širenje programa delom se desilo zbog nacionalne koalicije koja je povezala PostNL sa lokalnim socijalnim službama preko Socijalnog rada Holandije.
- Pet stvari o kojima muškarci ne govore
- Zašto je ovaj čovek postao pustinjak sa 20 godina
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
Četvoronožni prijatelji
Internet stranica „Čovek protiv usamljenosti" promoviše i socijalne organizacije koje mogu pokazati dokaze o efikasnosti, a ohrabruje i opštine da ih uključi u vlastite planove.
Jedna zvana Upeh sada dobija sredstva iz četiri velika grada iz Holandije.
Ona vodi internet stranicu za uparivanje starijih odraslih ljudi koji bi volele da se staraju o kućnom ljubimcu zauzetih vlasnika pasa.
Besplatno je za starije, a sa malom naplatom za vlasnike pasa.
„Neki od naših klijenata se brinu da bi pas mogao da ih nadživi ili nemaju novca da plaćaju veterinarske usluge.
„Ovo im omogućuje da imaju psa na određeno, što je dobro za njihovo fizičko i mentalno zdravlje i za upoznavanje ljudi u njihovom kraju", kaže direktorka Elen Groneman.
Upeh je do sada ostvario 4.500 uparivanja.
Teo Nienhujs (74) je uparen sa Dženet i njenim psom Bikelom.
„Kad dospete u srednje sedamdesete, možete da izgubite sve svoje veze", kaže mi on dok šetamo Bikela u lokalnom parku.
„Bikel je najslađi psić i on privlači mnoge ljude. Ljudi me sada prepoznaju i pozdravljaju, a i čvrsto sam se povezao sa Dženet.
„Kad bih imao neki problem, ona bi mi bila na vrhu liste ljudi koje bih zvao", dodaje.
Nezavisno istraživanje potkrepljuje Teovo iskustvo na širem planu.
Prema njemu, trećina korisnika Upeha reklo je da su se njihovo fizičko zdravlje i socijalni kontakti popravili.
Nacionalna inicijativa za borbu protiv usamljenosti se 2018. godine usmerila ka tome da pomogne starijim odraslima ljudima kao što je Teo.
Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da je problem mnogo šire prirode.
Oma's Soep, prodavnica supe koja pola zarade ulaže u kuvarske sesije koje uparuju starije stanovnike sa studentskim volonterima, shvatila je da studenti imaju jednake koristi kao i korisnici.
„Započeli smo projekat zbog usamljenosti među starijima, ali smo shvatili da takođe ima i mnogo usamljenih mladih, poput onih koji se presele u gradove da studiraju", kaže suvlasnik Martijn Kanters.
I tako je 2022. godine akcioni program „Čovek protiv usamljenosti" proširen da obuhvati čitavo društvo, a koalicija je narasla na 196 partnera.
„Naši akteri su nam rekli da je usredsređenost na starije suviše ograničena. Usamljenost može da se desi bilo kome", kaže Miša Stubenicki, portparol Ministarstva zdravlja.
Trenutno su u toku istraživački projekti koji proučavaju druge grupe visokog rizika, među njima neformalne staratelje, starije migrante i tinejdžere.
Bivša savetnica za mlade Jolanda Van Gerve kaže da je bila zadovoljna što je vlada prepoznala da se i tinejdžeri muče.
Pre nekoliko godina, organizovala je omladinski klub po imenu „Pridruži nam se", konkretno za mlade odrasle koji se muče da ostvare dublje veze.
„Pomažemo mladim odraslima da se izbore sa negativnim mislima o samima sebi i izgrade samostalnost i socijalne veštine", kaže ona.
Sesije vodi obučeni socijalni radnik za mlade, koji pomaže svakom članu da postavi vlastite ciljeve, koje mogu da vežbaju u omladinskom klubu.
„Imao sam problema da upoznajem ljude, da razgovaram sa njima. Izazivalo mi je ludačku anksioznost.
„Provodio sam mnoge noći kod kuće kada nisam imao koga da zovem niti sa kim da razgovaram", kaže dvadesettrogodišnji Luk.
On kaže da se osetio dobrodošlim u grupi.
„Lepo je imati mesto na kom mogu da se družim i to mi je pomoglo da imam bolje mišljenje o sebi."
Pogledajte kako su jarići postali lek za smirivanje živaca
Stigma usamljenosti
Grupe „Pridruži nam se" trenutno postoje u 77 opština.
Jolanda kaže da su ograničeni budžeti usporili njihovo širenje.
Međutim, nacionalna kampanja sad nudi subvencije oblastima koje bi želele da ih uključe.
Svi projekti se bave stigmom - još preovlađuje verovanje da je usamljenost neka vrsta ličnog nedostatka, umesto problem čitavog društva.
Različite grupe se sa tim nose na različite načine.
Omladinski lideri u „Pridruži nam se" podstiču se da dele vlastita iskustva o usamljenosti da bi pomogli da se ona normalizuje.
Međutim, neke organizacije kao što su Upeh i Oma's Soep jedva da pominju ovu temu, da ne bi zaplašili buduće mušterije.
„Niko ne voli da kaže da je usamljen", objašnjava Martijn Kanters iz Oma's Soep.
Svake godine, „Čovek protiv usamljenosti" pokušava da navede ljude da razgovaraju o ovom problemu tokom Nacionalne nedelje usamljenosti.
Stotine specijalnih događaja organizuje se širom zemlje, kada mnogi koalicioni partneri sarađuju među sobom.
Oma's Soep je dobila dobrodošao podstrek ove godine, kada im se holandska kraljica Maksima pridružila na sesiji kuvanja.
Iako je usamljenost i dalje goruća briga u Holandiji, Miša Stubenicki misli da su na pravom putu.
„Rešenje je u saradnji. Da bi se izborili sa njom, čitavo društvo može i mora da doprinese", kaže on.
Ove grupe se nadaju da će uspeti da osiguraju da se priča Bepe de Bruin ne ponovi.
„Živim sam i nekada sam se šalio sa komšijom iznad, evo ti ključ, dođi ako osetiš neprijatan miris", kaže Teo dok miluje Bikelovu meku glavu.
„Ali sada se osećam potrebno i željeno. Osećam se normalnije. Ponovo sam deo sistema."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
