Amazonske prašume su 2023. godine doživele najgoru do sada zabeleženu sušu.
Mnoga sela su postala nedostupna rečnim putem, šumski požari su divljali, a divlje životinje stradale.
Neki naučnici se brinu da događaji poput ovog pomažu da se najveća šuma na sveta dovede u tačku bez povratka.
Dok se ispucala i spržena rečna obala izdiže sa obe naše strane, Oliveira Tikuna počinje da sumnja u uspeh ovog putovanja.
On pokušava da stigne do svog sela, u metalnom kanuu napravljenom tako da se izbori sa najmanjim potocima Amazonije.
- U fotografijama: Šumski požari opustošili najveću svetsku močvaru
- U požarima u Brazilu stradalo 17 miliona životinja - pokazala studija
- „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
- Naučnici: Ovakvu sušu Evropa nije doživela u poslednjih 500 godina, presušio i kineski Jangce
Bom Hesus De Igapo Grande je zajednica od 40 porodica usred šume i teško je pogođena najgorom sušom zabeleženom u regionu.
Nije bilo vode za tuširanje.
Banane, kasave, kestenje i usevi akaija su se pokvarili zato što ne mogu da stignu do grada dovoljno brzo.
I šef sela, Oliveirin otac, upozorio je svakoga starijeg ili bolesnog da se preseli bliže gradu, zato što su opasno daleko od bolnice.
Pogledajte video iz Amazonije:
Oliveira je želeo da nam pokaže šta se dešava.
Upozorio nas je da će to biti dugo putovanje.
Ali dok zavrćemo iz široke reke Solimoes u potočić koji krivuda ka selu, čak je i on zatečen onim što vidi.
U delovima se potok smanjio na mlaz koji nije širi od jednog metra.
Vrlo brzo čamac ostaje nasukan u rečnom dnu.
Vreme je da se izađe i vuče.
„Imam 49 godina i nikad nisam video ništa slično", kaže Oliveira.
„Nisam čak ni čuo za ovoliko gadnu sušu."
„Ako se reka bude još više isušila, moja porodica će ostati tamo odsečena", kaže Oliveira.
Da bi se stiglo do njih ili otišlo iz sela moraće da hodaju preko jezerskog dna sa druge strane sela.
Ali to je opasno - tamo ima zmija i aligatora.
Kišna sezona u Amazoniji trebalo je da započne u oktobru, ali je bilo još suvo i vrelo sve do kraja novembra.
To je posledica cikličnog vremenskog obrasca El Ninjo, pojačanog klimatskim promenama.
El Ninjo zagreva vodu u Pacifičkom okeanu, koji gura zagrejani vazduh iznad američkog kontinenta.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Šumski požari, toplotni talasi i bujične poplave - šta se to dešava
Ove godine je voda u Severnom Atlantiku takođe bila neobično topla, a vreo, suv vazduh obavio je čitavu Amazoniju.
„Kad sam doživela prvu sušu, pomislila sam: 'Auh, pa ovo je grozno. Kako ovo može da se dešava prašumi?'", kaže Flavija Kosta, biološkinja za Nacionalnog instituta za istraživanje Amazonije, koja živi i radi u prašumi 26 godina.
„A onda, godinu za godinom, svaka je bila rekordna. Svaka suša je bila gora od prethodne."
Ona kaže da je prerano da se proceni koliko štete je načinila suša ove godine, ali njene kolege su otkrile da mnoge biljke „pokazuju znake smrti".
A prošle sušne sezone ukazuju na štetu koja bi mogla da nastane ove.
Prema nekim procenama, u „Godzilinoj suši" iz 2015. godine umrlo je 2,5 milijardi drveća i biljaka u samo jednom malom delu šume.
A čak je ta suša bila manja od ove.
„U proseku, Amazonija je prestala da funkcioniše kao akumulator ugljenika", kaže doktorka Kosta.
„I uglavnom očekujemo isto sada, što je tužno."
Pogledajte video: Pluća sveta - prašuma Amazonije i njen značaj
Pored toga što je dom zapanjujućeg biodiverziteta, Amazonija pohranjuje oko 150 milijardi tona ugljenika, prema raznim procenama.
Mnogi naučnici strahuju da se šuma kreće ka teoretskoj prekretnici - tački u kojoj će se osušiti, raspasti i postati savana.
Kako stvari trenutno stoje, Amazonija stvara vlastiti vremenski sistem.
U beskrajnoj prašumi, voda isparava sa drveća i stvara kišne oblake koji putuju iznad krošnji drveća, reciklirajući ovu vlagu pet ili šest puta.
To održava šumu hladnom i hidriranom, šalje joj vodu koja joj je potrebna da bi održala život.
Ali ako delovi šume odumru, taj mehanizam može da se prekine.
A jednom kad dođe do te prekretnice, više nema povratka.
Brazilski klimatolog Karlos Nobre je prvi put izneo ovu teoriju 2018. godine.
Studija čiji je on koautor kaže da ako Amazonija ostane bez šuma za 25 odsto, a globalna temperatura dostigne 2-2,5 stepena Celzijus iznad predindustrijskog nivoa, doći će do prekretnice.
„Još sam više zabrinut danas nego što sam bio 2018. godine", kaže on.
„Upravo sam se vratio sa COP28 i nisam optimističan da će gasovi efekta staklene bašte biti smanjeni tako da se postignu ciljevi iz sporazuma.
„Ako premašimo 2,5 stepena, rizici po Amazoniju biće užasni."
Ali on pronalazi neku nadu u činjenici da je ove godine krčenje šuma opalo u svim zemljama Amazonije i da su sve posvećene da ga spuste na nulu do 2030. godine.
On veruje da Brazil može to da postigne još i ranije.
Nisu svi naučnici saglasni da će šuma biti potpuno preobražena.
Istraživanje doktorke Flavije Koste ukazuje na to da će delovi šume opstati - posebno oni sa dobrim pristupom podzemnim vodama, kao što su doline.
Ali postoje zabrinjavajući znaci propadanja svuda.
U Koariju, gradu u srcu Amazonije, vazduh je zasićen dimom dok se upućujemo ka Oliveirinom selu.
Kad je šuma suva, mali požari izazvani da bi se raščistila zemlja za sađenje useva otrgnu se kontroli.
Oni obično gore u već propalim ili raskrčenim delovima Amazonije, ali ove godine je došlo do više požara u netaknutoj ili primarnoj šumi.
A ima i drugih znakova da je ekosistem u krizi.
U dva jezera pronađene su stotine mrtvih delfina.
„Bilo je poražavajuće", kaže doktorka Mirijam Marmontel, sa Instituta Mamiraua za održivi razvoj.
„Imali smo posla sa živim životinjama, prelepim primercima, i onda, pet dana kasnije, imali smo 70 lešina."
Za svega nekoliko nedelja, pronašli su 276 mrtvih delfina u dva jezera.
Doktorka Marmontel veruje da ih ubija temperatura vode.
Ona je na mestima dostigla 40,9 stepeni Celzijusa, tri stepena iznad telesne temperature delfina - baš kao i ljudi.
„Možete da zamislite, životinja čije je čitavo telo pod vodom tolike sate", kaže doktorka Marmontel.
„Šta da radite? Tu živite i odjednom se nađete usred sve ove frke i ne možete da pobegnete."
Za 30 godina koliko živi u Amazoniji, doktorka Marmontel nije mogla ni da zamisli da će doživeti da je vidi isušenu.
Ona je šokirana brzinom kojom se menja klima.
„Bilo je to kao šamar. Zato što je ovo prvi put da vidim i osetim šta se dešava u Amazoniji", kaže ona.
„Uvek govorimo da su ove životinje čuvari zato što prve osete šta nam dolazi. Ako se dešava njima, desiće se i nama."
Za Olivieru je takođe ova godina predstavljala buđenje.
„Mi znamo da smo u ogromnoj meri odgovorni za ovo, nismo obraćali pažnju, nismo branili našu majku Zemlju. Ona vrišti upomoć", kaže on.
„Vreme je da je odbranimo."
Pogledajte i ovaj video: Sušna budućnost Evrope
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
