Dugonoga plavuša lepa kao lutka i nervozni naučnik koji pali cigaretu za cigaretom, opsednut idejom da stvori najmoćnije oružje na svetu, vratili su publiku u bioskope u 2023. godini.
Od početka pandemije korona virusa, striming platforme su beležile nezaustavljiv rast pa su čak i čuveni, nagradama ovenčani filmski autori počeli da snimaju filmove koji nisu imali bioskopske premijere.
Gledali smo ih kod kuće, uz skrolovanje po društvenim mrežama tokom dosadnih delova i pauze da bismo skuvali kafu ili otišli u toalet.
A onda su tokom leta 2023. premijerno prikazani filmovi Barbi rediteljke Grete Gervig, sa Margo Robi u naslovnoj ulozi i Openhajmer, Kristofera Nolana, u kome čuvenog oca atomske bombe igra Kilijan Marfi.
- Ko je bio pravi Robert Openhajmer
- Francuski triler osvojio Zlatnu palmu u Kanu
- Sve što treba da znate o novom filmu Barbi
Sudar favorita
Barbi je pobednica tog bioskopskog duela sa zaradom od 1,442 milijarde dolara, ali niko od novinara redakcije BBC na srpskom nije stavio ovaj film na listu najboljih, a ni najgorih.
Zato su o Openhajmeru podeljena mišljenja.
Grujica Andrić: Film je ni tamo ni vamo. Desetine minuta smo gledali događaje iz Openhajmerove mladosti i još nekoliko drugih delova filma, da bi bacanje bombe na Japan i ono što se posle toga dogodilo trajalo svega par minuta.
Slobodan Maričić: Prvi film koji mi padne na pamet kada pomislim na 2023. je Openhajmer i čitav haos kada se pojavio u isto vreme sa Barbi. I svideo mi se, treba da pogledati - moram sad tokom praznika da pogledam i Barbi, pa da odredim pobednika tog epskog duela.
Jelena Maksimović: Umesto komedije s ideološkim lekcijama (Barbi) i biografskog filma koji me je zastrašio savremenom pretnjom nuklearnog uništenja (Openhajmer) biram naučno-fantastičnu komediju They Cloned Tyrone o projektu kloniranja koji američka vlada sprovodi u getu u podrumu gospel crkve, a crnu populaciju kontroliše začinom u pohovanoj piletini i preparatu koji se koristi za pravljenje afro pletenica.
Čuvari formule
Nismo se složili ni oko nesuđenog srpskog kandidata za Oskara filmu Dragana Bjelogrlića Čuvari formule o akcidentu u Vinči, čija posledica je prvo presađivanje koštane srži.
Dejana Vukadinović: Ne mogu reći da je loš, ali mi je prosečan - super tematika, a nekako je sve bilo zbrzano, mada razumem da je reč o filmu, a ne seriji i da nema prostora da se priča širi.
Svetlana Paramentić: Ova godina me je vratila u bioskop. Ne samo zbog Barbi i Openhajmera, već i zbog, na primer, Čuvara formule, komedije Ukleta kuća, i horora Drakula: Buđenje zla (The Last Voyage of Demeter). Ukleta kuća je smešna, strašna, od svega pomalo, dok je razočarenje bio Drakula jer, prosto, nije bio strašan (a to piše osoba koja ne voli horore).
Jelena Maksimović: Stilizovana prošlost izaziva nostalgiju za vremenima i koja niste doživeli, priča gađa emocije gledalaca i srećan kraj uprkos brojnim preprekama - Čuvarima formule Bjelogrlić je ustoličio sebe kao srpskog Spilberga.
- Porodična posla: Pola veka filma Kum
- Miloš Forman: Češki film u američkom pakovanju
- Zbog čega jezik „Paklene pomorandže” i danas deluje šokantno
Restlovi iz prethodne godine
Često filmove gledamo kad prođe sezona glavnih nagrada, naslovi iz (pre)široke ponude su prošli sito i rešeto i izbor je mnogo lakši.
Zato su nekima od nas favoriti filmovi iz prethodne godine, koji su obeležili dodelu Oskara Duhovi ostrva Martina Mekdone ili Vavilon Demijana Šazela.
Grujica Andrić: Jako verna slika depresije na jednom malom ostrvu u Irskoj, gde čovek ima jednog prijatelja, iako sa njim ne deli ništa slično. Genijalna gluma svih glavnih likova, pre svega Kolina Farela i Brendana Glisona.
Milica Jeremić: Sa svim filmovima Martina Mekdone imam isti doživljaj - dovoljno je samo par kadrova da mi likovi toliko prirastu za srce da izgubim bilo kakvu kritičku distancu i da počnem da ih osećam kao svoje. Osećanje koje dominira je nežnost koja je ujedno i uteha u svetovima ogromne tuge koju nose njegovi likovi.
Slobodan Maričić: Vavilon je veoma intenzivan, mnogo toga se dešava na ekranu i dugo traje, ali je zabavan i volim filmove o filmovima.
Neki od nas su se dobro spremili i za predstojeće dodele glavnih filmskih nagrada.
Jakov Ponjavić: Iščekujući gledanje novog filma Jorgosa Lantimosa Jadna stvorenja za koji su se izgleda svi kritičari složili da je najinteresantnije ostvarenje u 2023. izdvojio bih fascinantnu francusku krimi-dramu Anatomija pada, kao i novi film Alis Rorvaher Himera, fantazmagoričnu komediju o izgubljenoj ljubavi.
Dokumentarci: Kad vesti iz novina dobiju zaslužen tretman
Istinita i intrigantna priča osnova je svakog dobrog dokumentarca, zato ne čudi što su neki od novinara BBC na srpskom favorite našli baš u ovom žanru.
Jovana Georgijevski: Bad Press je dokumentarac o novinarima koji su Indijanci, pa ima sve: i lokalnu zajednicu, i malog čoveka, i rasno-etničku problematiku u Americi i novinarstvo u velikom svetu.
Dokumentarac 20 Days of Mariupol je bio najavljen za prikazivanje u Srbiji, ali je gostoprimstvo na kraju otkazano. Jedna od najstrašnijih opsada dosadašnjeg rata, gde je foto-reporter ostao sa nekolicinom kolega.
Milica Jeremić: Zahvaljujući amaterskim snimcima sa mobilnih telefona nastalih u danu upada na Kapitol, koji su u velikoj meri korišćeni u filmu Četiri sata kod Kapitola Džejmija Robertsa, imala sam ne samo utisak da sam bila u središtu događaja nego sam mogla da osetim i bes, strah, euforiju, zbunjenost ljudi koji su se tog dana tamo.
Ostali favoriti: Filmovi koje smo prvi put gledali 2023. i oni kojima se stalno vraćamo
Dejana Vukadinović: Odavno evropska kinematografija kod mene preuzima primat u odnosu na američku, zato sam izabrala španski krimi triler El Cuerpo, u kom se prepliću prevara, izdaja, osveta, dileme i napetost koja ostaje do samog kraja.
Sandra Maksimović: Trilogija Ričarda Linklejtera (Pre svitanja, Pre sumraka i Pre ponoći) je nešto čemu se često vratim. Primer filma u kom je scenario, odnosno dijalog toliko dobar, da nikakvi efekti, akcione scene i neobična montaža nisu potrebni da bi držali pažnju gledalaca.
Nemanja Mitrović: Pao sam na ispitu za 2023, pa zato biram desetak godina stariji film - Lov (Jagten), Tomasa Vinterberga sa Madsom Mikelsonom. Nepravda, sumnja, licemerje, histerija i, gotovo preko noći, izopštavanje iz zajednice i okretanje leđa dojučerašnjih prijatelja.
Grujica Andrić: U filmu Čudo u ćeliji broj 7 (Yedinci Kogustaki Mucize, 2019) sve mi je bilo izuzetno - scenario, atmosfera malog turskog grada na početku ovog veka i, pre svega. gluma. Aras Bulut Iynemli igra glavnog lika Mema, oca šestogodišnje devojčice, koji ima mentalne smetnje i nepravedno ga osuđuju na smrt, ostvario je jednu od najbolje odigranih uloga poslednjih godina.
Svetlana Paramentić: Kratki filmovi Vesa Andersona, posebno The Wonderful Story of Henry Sugar jer je zanimljiv format, a u njemu igra jedan od mojih omiljenih glumaca, Benedikt Kamberbač. Neka mi fanovi Marvela oproste, ali ove godine sam prvi put gledala Spajdermena, i da, omiljen mi je Tom Holand.
- Zvezda Spajdermena otvoreno o problemu sa alkoholom
- Kako se domaća strip scena pozdravila sa Stenom Lijem
- Izmišljena zemlja iz stripova trgovinski partner Amerike
Razočaranja: Džulija Roberts na crnoj listi
Apokaliptični triler o propasti tehnologije bez koje danas ne možemo danas da zamislimo svet Ostavi svet za sobom (Leave the World Behind) s Džulijom Roberts u glavnoj ulozi nije oduševio ni kritiku, ni publiku, a ni novinare redakcije BBC na srpskom.
Jelena Subin: Izgubljenih sat i po vremena i jedan od najbesmislenijih filmova odgledanih.
Grujica Andrić: Početna ideja mi nije loša, ali realizacija izuzetno traljava. Sat vremena ničega, previše razvučene scene iz kojih ne saznajemo mnogo, a onda ceo rasplet dobijamo u 20-ak minuta uz rez na kraju - očekivao sam makar još 15-20 minuta filma u trenutku kada su ga završili.
Jakov Ponjavić: U mnoštvu prosečnih filmova ove godine Skorsezeov Ubistva pod cvetnim mesecom se posebno ističe, kao i dugoočekivani film apokalipse sa Džulijom Roberts Ostavi svet za sobom.
Milica Jeremić: Iz perspektive roditelja koga nikada ni najmanje nisu zanimali superheroji Spajdermen: Putovanje kroz Spajder svet (Spider-Man: Across the Spider-Verse) je dva i po sata nepotrebnog bombardovanja svih čula u priči koja se širi na milion strana tako da ni odrasloj osobi nije lako da isprati sve rukavce, a kamoli mlađima.
Najbolje serije: Porodične priče iz masne kuhinje restorana brze hrane i njujorških luksuznih potkrovlja
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a porodica Karmena Berzata, glavnog junaka serije The Bear, duboko je nesrećna.
U prvoj sezoni, publika je pratila kako se mladi i perspektivni kuvar posle samoubistva starijeg brata vraća u čikašku prčvarnicu od restorana da preuzme porodični posao na ivici opstanka, a u drugoj sezoni upoznajemo bolje članove Karmenove porodice, kao i šaroliku grupu zaposlenih.
Jelena Maksimović: U drugoj sezoni junaci ne jurcaju i urlaju u prenatrpanoj masnoj kuhinji, već ih upoznajemo njihove snove i nesigurnosti. Nekima se pruža druga šansa iako nisu u cvetu mladosti, a to je prikazano uverljivo i bez patetike. U najboljoj (sedmoj) epizodi, ključnu ulogu u transformaciji junaka ima pesma Tejlor Svift, pevačice koju je magazin Tajm proglasio za ličnost godine.
Grujica Andrić: Oduševilo me je i to što istovremeno stekneš utisak da je serija o kuhinji i da zapravo nimalo nije o kuhinji.
Slobodan Maričić: Iako svetski poznat kuvar, u takvoj sredini Karmen Berzato je autsajder bez trunke autoriteta, ali polako počinje da stiče poverenje svih u pokušaju da sačuva prodavnicu od gašenja. Taj apsolutni haos njihove kuhinje mi je brzo pristao za srce.
Posle četiri sezone, Naslednici, priča o svađi među decom medijskog giganta Logana Roja, fiktivne verzije Ruperta Mardoka, došla je do finala.
Grujica Andrić: Lektira o moći, ambiciji i strahu. Ne sećam se da sam gledao nešto baš ovako snimljeno - i što se tiče tehnike, ali i osvetljenja, dosta noćnih kadrova ili onih sa slabijim svetlom.
Milica Jeremić: Kapitalizam dobija fizičko obličje od glave do pete u likovima koji boreći se za tron najčešće pitaju „A šta je sa mnom?". Svet u kome skoro da nema ni naznaka funkcionalnog odnosa između dvoje ljudi, bio mi je smešan, tužan, a iznad svega, gorko poražavajući.
A gledali smo još i:
Svetlana Paramentić: Ako kažem serije Fireflaj lejn i Džini i Džordža uviđa se neki obrazac - mora da postoji fin zaplet, ali ne previše komplikovan da bi mi držao pažnju.
Sandra Maksimović: Iako popularna, nije za svačiji ukus, Rik i Morti. Njihovi jedinstveni karakteri, haotične avanture u strašnim i smešnim univerzumima, daju često neophodan beg od svakodnevice bar na tih 20 minuta po epizodi. A u oktobru su nas obradovali i novom sezonom.
Dejana Vukadinović: U seriji Poslednji od nas (Last of Us), maestralni Pedro Paskal igra naizgled surovog čoveka, oblikovanog čitavom situacijom, ali kako serija odmiče na površinu izlazi ranjivost, strah, dileme zbog čega ne želimo da se zaustavimo na jednoj epizodi.
Jelena Subin: Serija Znam kako dišeš je ostavila najjači utisak na mene ove godine. Dobra gluma, odlično snimljena serija i duboke emocije izazvane naizgled normalnim porodičnim odnosima. Sve dok se ne zagrebe po površini.
Nemanja Mitrović: Sweet Tooth, post-apokaliptična drama koja prati sudbinu malog hibrida Gasa, dečaka polu-jelena sa rogovima na glavi u svetu gde je pandemija umalo istrebila ljudsku rasu, dok preživeli love decu nalik njemu. Ako bi trebalo da obrazlažem zašto sam izabrao baš ovu seriju, verovatno bih prvo viknuo - estetika, koja me umnogome podseća na moju omiljenu seriju iz detinjstva - Pleme.
- Nastavak serije Seks i grad podelio kritičare: Od „ovo nije Seks i grad" do „u formi su"
- Zašto se i dalje „primamo" na seriju Seks i grad“ - 24 godine kasnije
- Serija „Naslednici” - da li su nam dosadili superbogataši
Uzalud data šansa
Za kraj ostavljamo serije koje su nas razočarale:
Dejana Vukadinović: Nisam bila preterano oduševljena načinom na koji je pravljena serija Drug Marko o Aleksandru Rankoviću. Očekivala sam igranu seriju, a to je sam spoj igranog i dokumentarca, što nužno nije loše, jer je istorijska ličnost, ali mi je falilo više dijaloga i scena.
Jakov Ponjavić: Završio sam sa finalnom sezonom Krune koja uzevši celokupnu seriju u obzir ide od sjaja do očaja, skoro kao i u stvarnim događajima
Milica Jeremić: Od pređašnjih likova iz serije Seks i grad, ostale su samo ljušture tako da su u nastavku Upravo tako (And just like that…), Keri, Šarlot i Miranda u najboljem slučaju jednodimenzionalni modeli skupih kreacija, a u najgorem karikature stvarnih emotivno-seksualnih izazova u 50-im godinama.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
