Džon Muriljo šetao se prirodnim rezervatom Don Migel, nedaleko od kolumbijskog grada Manisales, kada mu je pažnju privukla jedna ptica.
Naizgled običan divlji zeleni medonosac (Green Honeycreeper) nije u stvari bio nimalo običan.
Perje na levoj strani tela bilo je zelene boje, što je karakteristično za ženke, dok je desna strana bila u potpunosti plava - tipično za mužjake.
Ovaj orintolog-amater je otkriće podelio sa oduševljenim evolucionim genetičarom Hamišem Spenserom, profesorom zoologije na Univerzitetu Otago na Novom Zelandu, koji je u tom trenutku bio na odmoru u Kolumbiji.
„Bilo je veoma uzbudljivo.
„Većina orintologa nije u prilici da vidi ginandromorfa (životinja sa muškim i ženskim karakteristikama), baš sam počastvovan", izjavio je Spenser za BBC.
On objašnjava da je reč o retkoj pojavi među pticima i da do sada nije čuo ni za jedan sličan primer na Novom Zelandu.
- Kako je Džipsi, retka ptica ćelavog ibisa, dospela u dolinu Neretve
- „Pola ženka, pola mužjak“ - redak primerak u životinjskom svetu
- Zašto ova ptica dobija najviše lajkova na Instagramu
Retka pojava
„Ginandromorfija je stanje u kojem jedna strana organizma ima muške karaktere, a druga ženske", objašnjava profesor Spenser u članku objavljenom u ornitološkoj publikaciji Journal of Field Ornithology.
Ovaj fenomen „primetan je kod velikog broja životinja, najčešće onih koje su polno dimorfne", ali je tek drugi put za 100 godina zabeležen primer ginandromorfije.
„Mešavina muških i ženskih karakteristika kod vrsta koje uglavnom imaju jasno podeljene polove je važna za razumevanje seksualnog ponašanja ptica", navodi profesor Spenser.
„Ovaj primer pokazuje da kod mnogih vrsta, jedinka može da ima i muške i ženske karakteristike", dodaje.
Kako je ova jedinstvena ptica nastala?
„Dimorfno perje se kod ptica javlja usled hromozomskog sastava obližnjih ćelija, a ne zbog hormonskih razlika u celom telu", objasnio je profesor za BBC.
Ovakva pojava već je uočena kod insekata, posebno među leptirima, rakovima, paucima, pa čak i kod glodara i guštera.
Naučnik ističe da fenomen „nastaje usled greške tokom deobe ćelije kod ženke".
- Hrabri let orlova od Srbije do Afrike – kako su Vid i Ognjenka raširili krila
- Veličanstvene ptice zabeležene kamerom
- Pomor zaštićenih ptica u Banatu - „ako one ne prežive, ni nama se ne piše dobro"
Blizu dve godine posmatranje
U rezervatu prirode Don Migel, farme sa velikim površinama sekundarnih šuma, napravljena je stanica za hranjenje ptica.
Tamo se snabdevaju svežim voćem i šećernom vodom.
Mesto je odlična lokacija za posmatranje ptica.
„Mnogobrojne vrste tanadžerija (ptice pevačice) kao i oriole, drozdovi i eufonije često se mogu videti u mešovitim jatima na ovoj lokaciji", objašnjavaju autori u tekstu.
Jedinstvenu pticu, koja ih je očarala, posmatrali su 21. mesec, a njeno ponašanje bilo je slično ponašanju drugih divljih zelenih medonosnih ptica, iako je često čekala da odlete, pre nego što
priđe voću koje su vlasnici imanja svakodnevno stavljali u vodu.
Autori su i primetili da „jedinka u jednom trenutku nije dozvoljavala drugim pticama da priđu hranilicama", ali da nisu sigurni zbog čega se tako ponašala.
„Izbegavala je druge vrste, ali su i one nju izbegavale, te je bilo malo šansi da se ona uopšte razmnožava", dodali su.
Čak i da ne treba da ima naslednike, ona je već ostavila trag u životinjskom carstvu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
