Zašto su neke bolesti češće u određenim delovima Evrope, i zašto su Evropljani sa severa viši nego južnjaci?
Međunarodni tim naučnika pronašao je odgovor proučavajući DNK drevnih zuba i kostiju.
Geni koji su štitili naše pretke od životinjskih bolesti nose povećan rizik od multiple skleroze (MS).
- Da li je srpski genom mit
- Kako DNK test može da promeni nečiji život
- Kako genetika određuje naše životne izbore
- DNK analiza rešila tajnu 2.000 godina starog ljudskog skeleta
Za naučnike, ovakvo otkriće predstavlja „vrtoglav napredak" u razumevanju evolucije bolesti.
Moglo bi da promeni shvatanje uzročnika MS-a, kao i da pomogne u daljem razvoju lečenja.
Zašto se istražuje poreklo multiple skleroze?
Na severozapadu Evrope - sa Velikom Britanijom i Skandinavijom - beleži se duplo više slučajeva MS-a nego na evropskom jugu.
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu, Kopenhagenu i Oksfordu proveli su više od decenije proučavajući drevne kosti kako bi saznali zašto.
Multipla skleroza nastaje tako što imune ćelije počnu da napadaju mozak i kičmenu moždinu, što dovodi do simptoma kao što su ukočenost mišića i problemi pri hodanju i govoru.
Naučnici su otkrili da su geni koji povećavaju rizik od MS-a ušli u severozapadnu Evropu pre oko 5.000 godina masovnim migracijama stočarskog naroda Jamnaja.
Narod Jamnaja stigao je sa zapadna Rusije, Ukrajine i Kazahstana, a migracije su ih odvele na Zapad Evrope, piše u jednom od četiri rada, objavljenih na ovu temu u naučnom časopisu Priroda (Nature).
Nalazi su nas „sve zaprepastili", rekao je doktor Vilijam Bari, autor rada i stručnjak za kompjutersku analizu DNK iz drevnih ostataka pri Univerzitetu u Kembridžu.
U to vreme, varijante gena koje su nosili stočari predstavljale su prednost, štiteći ih od bolesti ovaca i goveda.
Međutim, sa promenom ljudskog načina života i ishrane, ove varijante gena dobile su drugačiju ulogu.
U današnje vreme oni znače veći rizik od razvoja određenih bolesti, kao što je MS.
Istraživački projekat je bio ogroman poduhvat - genetske informacije su izvučene iz drevnih ljudskih ostataka pronađenih u Evropi i zapadnoj Aziji i upoređene sa genima stotina hiljada ljudi koji danas žive u Velikoj Britaniji.
U tom procesu, banka DNK uzoraka oko 5.000 drevnih ljudi, koja se čuva u muzejskim zbirkama, sada je na raspolaganju naučnicima.
'Ključ ravnoteže'
Profesor Lars Fuger, autor rada i doktor za MS u bolnici Džon Radklif u Oksfordu, kaže da ovo otkriće pomaže u „demistifikaciji" bolesti.
„Multipla skleroza nije uzrokovan mutacijama - pokreću je nemutirani geni, kako bi nas zaštitili od patogena", objašnjava on.
Vakcinacija, antibiotici i viši standardi higijene potpuno su promenili pejzaž bolesti - mnoge bolesti su iskorenjene, a ljudski vek produžen.
Istraživači kažu da je imuni sistem savremenih ljudi podložniji autoimunim bolestima, poput MS, čija je učestalost u porastu.
Lekovi koji se trenutno koriste za lečenje MS ciljaju imuni sistem tela, ali negativna strana je rizik od njegovog suzbijanja toliko da se pacijenti bore da se bore protiv infekcija.
Kada ga lečimo, suočavamo se sa evolucionim silama, kaže profesor Fuger.
„Moramo da pronađemo ključ uspostavljanja ravnoteže u imunološkom sistemu", ocenjuje.
Tim sada planira da proučavanjem DNK pokuša da dokuči razvoj još nekih bolesti.
Njihovo istraživanje moglo da donese nova otkrića o poreklu autizma, ADHD-a, bipolarnog poremećaja i depresije.
Drugi rad, takođe objavljen u časopisu Priroda, otkrio je još više tragova o našoj genetskoj prošlosti - da bi stočari Jamnaja takođe mogli biti odgovorni za to što su severozapadni Evropljani viši od južnih Evropljana.
Dok su severni Evropljani su u većem genetskom riziku da dobiju MS, južni Evropljani imaju veću verovatnoću da razviju bipolarni poremećaj.
Istočni Evropljani imaju veću verovatnoću da obole od Alchajmerove bolesti i dijabetesa tipa 2.
DNK praistorijskih ljudi, lovaca i sakupljača, povećava rizik od Alchajmerove bolesti, dok su geni drevnih ratara povezani sa poremećajima raspoloženja, objašnjava istraživanje.
Takođe je otkriveno da se sposobnost ljudi da svare mleko i druge mlečne proizvode i prežive na ishrani bogatoj povrćem razvila tek pre oko 6.000 godina. Pre toga su bili mesojedi.
Istraživači su do ovih zaključaka došli poredeći DNK uzorke hiljada drevnih skeleta pronađenih u Evroaziji sa DNK uzorcima savremenih Evropljana.
Pogledajte video: Zašto ljudi različito osećaju mirise
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
