„Da li jedete pse?" - to je jedno od najkontroverznijih pitanja koje stranac može da postavi u Južnoj Koreji, mada reakcija i odgovor često zavise od godišta pitane osobe.
„Veoma umara, uvek moram da objašnjavam da ga nikad nisam jela.
„Pseća jela su uglavnom za starije osobe u Južnoj Koreji, ali stranci često generalizuju tu praksu", kaže Park Eun Kjong, konsultantkinja u tridesetim, koja trenutno radi u Nemačkoj i priznaje da je ovo pitanje za nju ponekad uvredljivo.
„Ono sa sobom nosi negativnu konotaciju, implicirajući da Korejci jedu nešto krajnje neprikladno i da je njihova kultura varvarska."
- Zakonom zabranjena prodaja psećeg mesa u Južnoj Koreji
- Kineska policija sprečila da više od hiljadu mačaka završi u klanici
- U Šenženu više ne smeju da jedu pse i mačke
Ali dani kad će se postavljati ova pitanja deluju odbrojano: početkom ove nedelje, vlada Južne Koreje usvojila je novi zakon koji zabranjuje odgoj, klanje, distribuciju i prodaju pasa za meso do 2027. godine.
To će praktično okončati vekovnu praksu.
Istorijski gledano, krave su bile izuzetno cenjene i, objašnjava doktorka Džu Jong Ha, profesorka antropologije na Diplomskoj školi korejskih studija, bile su toliko vredne da je morala da se nabavlja dozvola od vlade za njihovo klanje sve do kraja 19. veka.
Zato su bili potrebni drugi izvori proteina.
Za one koji su živeli na Korejskom poluostrvu, pseće meso bila je jedna od najboljih opcija, u kojoj su uživali ljudi svih klasa, mada je uvek bilo onih koji su ga izbegavali.
Ali kao i u slučaju većine drugog mesa, pojavila su se voljena jela sa ovim proizvodom, kao što su supa od psećeg mesa, zvana „bosintang" i kuvani komadi psećeg mesa.
Kad razgovarate sa starijim Južnokorejcima, videćete da mnogi i dalje hvale kvalitete ovog mesa kao poslasticu koju je lako svariti i koja donosi energiju, naročito tokom vrelih leta.
I zato je većina stanovnika bila šokirana kad je tokom Olimpijskih igara u Seulu 1988. godine - u tom trenutku najvećem međunarodnom događaju koji je ikada organizovala Južna Koreja - kritika konzumiranja psećeg mesa počela da se pojavljuje u naslovima vesti širom sveta.
„Isprva su mnogi ljudi, naročito iz društvene elite, bili ljuti, doživevši to kao nepoštovanje drugih kultura.
„Međutim, vremenom je sve više ljudi počelo da oseća sramotu i postali su kritičniji", kaže doktorka Džu.
Tri decenije unapred i Južna Koreja je danas veoma drugačija zemlja, a dobar deo razloga za to je koliko ljudi jede pseće meso.
Prema anketi koju je sproveo Galup prošle godine, samo 8 odsto ljudi je isprobalo pseće meso u poslednjih 12 meseci, što je značajan pad sa 27 odsto iz 2015. godine.
Brojke koje je obezbedilo Korejsko udruženje jestivih pasa, organizacija koja zastupa ovu industriju, takođe ukazuju na pad.
Udruženje kaže da u Južnoj Koreji danas ima oko 3.000 farmi koje uzgajaju pse, što je značajan pad sa 10.000 sa početka 2010-ih, ali i značajno više od vladinih cifara, koje tu brojku procenjuju na oko 1.100.
U međuvremenu, vlasništvo nad kućnim ljubimcima je skočilo.
Podaci iz ankete iz 2022. godine pokazuju da svaki četvrti Južnokorejac ima kućnog ljubimca, prema Ministarstvu za poljoprivredu, hranu i ruralna pitanja.
U decembru je saopšteno da se prvi put prošle godine kolica za ljubimce prodaju više od kolica za bebe, mada bi to moglo jednako da bude odraz opadanja nataliteta u Južnoj Koreji koliko i odraz ljubavi prema životinjama.
Tu su i predsednik Jun Sukjul i prva dama Kim Keon Hi, oboje poznati po tome da su ljubitelji kućnih ljubimaca, koji poseduju šest pasa i pet mačaka.
Ovoj vladi trebalo je manje od dve godine da usvoji zakon koji prethodne administracije nisu uspevale da sprovedu otkako se ideja prvi put javila pre više decenija.
Sugestija da bi ovaj zakon mogao biti razmotren pod Junovim prethodnikom bila je blokirana usled oštrih kritika.
Ovaj novi zakon sada znači da, za tri godine, onima učestvuju u ovom poslu pretiti novčana ili zatvorska kazna ako nastave sa poslovanjem.
Zakon, međutim, ne zabranjuje jedenje psećeg mesa.
Ipak, aktivisti su ga pozdravili, među njima i Džo Hi Kjung, šefica Korejskog udruženja za dobrobit životinja (KAVA), koja vodi kampanje po ovom pitanju još od kraja devedesetih.
Zabrana je, kaže ona, „jedini način" da se zaustavi zlostavljanje pasa, dodavši: „Nadam se da će svet prestati da zlostavlja životinje u ime tradicije i kulture."
Ali nisu svi uvereni, pogotovo oni koji žive od industrije psećeg mesa.
„Mi smo svesni da mnogo više ljudi ne jede pseće meso nego što ga jede.
„Mi znamo da se tržište smanjuje. Ali ipak, mi imamo pravo da se bavimo ovim poslom", kaže Džu Jong Bong, iskusni uzgajivač pasa i predsednik Korejskog udruženja jestivih pasa.
On tvrdi da je bolja regulacija industrije - ranije je ili nije bilo ili je bilo vrlo malo - mogla da reši mnoge probleme oko prava životinja.
A tu je onda i doktor Ahn Jong Geun, bivši profesor prerade hrane sa nacionalnog univerziteta Čungnam, koga često nazivaju „Doktorom za pseće meso".
Jedan od veoma retkih istraživača psećeg mesa u Južnoj Koreji, započeo je svoje istraživanje tokom Olimpijskih igara 1988. godine, nezadovoljan zbog, kako tvrdi, pasivne reakcije vlade i akademskih krugova na kritike iz inostranstva, i sada pokušava da dokaže prednosti jedenja psećeg mesa.
Prema doktor Ahnu, ono ima nisku količinu nezasićenih masti i može da posluži kao zdrava zamena za govedinu i svinjetinu.
Umesto toga, psećem mesu je izgleda mesto u istoriji - što je potez koji on dovodi u pitanje kao suprotan osnovnim slobodama zacrtanim u ustavu njegove zemlje.
Sa njegovim stavom se slaže uzgajivač pasa Džu, koji kaže: „Ne možete da diktirate šta ljudi smeju i ne smeju da jedu."
To je mišljenje koje podržava Li Bora, vlasnica pasa u tridesetim, koja se protivi jedenju psećeg mesa i koja pozdravlja novi zakon, ali dodaje da je „donekle zabrinuta" zbog njegovih implikacija.
„Emocionalno, volela bih kad ljudi ne bi uzgajali i klali pse za hranu", kaže ona.
„Međutim, u načelu, ne mislim da su psi toliko različiti od krava ili svinja."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
