U Amazoniji je pronađen ogroman drevni grad, koji je hiljadama godina skrivala bujna vegetacija.
Ovo otkriće menja naše znanje o istoriji ljudi koji žive u Amazoniji.
Kuće i trgovi u dolini reke Upana na istoku Ekvadora bili su povezani zapanjujućom mrežom puteva i kanala.
Oblast se nalazi u blizini vulkana koji je tlo učinio plodnim, ali je možda i uzrokovao uništenje društva.
Na osnovu saznanja o gradovima u planinskim predelima Južne Amerike, kao što je Maču Pikču u Peruu, verovalo se da su ljudi živeli samo kao nomadi ili u malim naseljima u Amazoniji.
- Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
- Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
- Kakva arheološka blaga krije Srbija
- Šta su arheolozi našli u Srbiji u 2023: Rimski vodovod, slavoluk i magični tintinabulum
„Ovo je starije od bilo kog drugog nalazišta za koje znamo u Amazoniji.
„Imamo evrocentričan pogled na civilizaciju, ali ovo otkriće pokazuje da moramo da promenimo naše poimanje kulture i civilizacije", kaže profesor Stiven Rostin, direktor za istraživanja u Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Francuskoj i glavni autor izveštaja.
„Ovo menja način na koji posmatramo kulture u Amazoniji.
„Većina ljudi zamišlja male grupe, verovatno nage, koje žive u kolibama i krče zemlju, a ovo otkriće pokazuje da su drevni ljudi živeli u složenim urbanim društvima", kaže koautor izveštaja Antoan Dorison.
Grad je izgrađen pre oko 2.500 godina, a prema proceni arheologa, bio je nastanjen do 1.000 godina.
Teško je proceniti koliko tačno je ljudi tamo živelo u bilo kom trenutnu, ali naučnici kažu da ga je naseljavalo 10.000, ako ne i do 100.000 ljudi.
Arheolozi su kombinovali nalaze iskopavanja na terenu i snimke iz vazduha.
Podaci iz vazduha prikupljeni su laserskim senzorima postavljenim na avionu koji je nadletao oblast površine 300 kvadratnih kilometara u potrazi za ostacima grada zaraslog u gusto bilje i šume.
Lidar (tehnologija laserskog skeniranja) je otkrio 6.000 pravougaonih humki dimenzija 20 puta 10 metera, i visine dva do tri metra.
Raspoređene su u grupama od tri do šest jedinica oko trga sa centralnom platformom.
Naučnici veruju da su mnoge od njih bili domovi, ali da su neke služile za obrede.
U naselju Kilamopeu postoji platforma dimenzija 140 puta četiri metra.
Mreža pravih puteva i staza povezivala je mnoge platforme, među kojima je i ona koja se protezala duž 25 kilometara.
Dr Dorison kaže da su ovi putevi bili najneobičnije otkriće.
„Putna mreža je veoma razvijena.
„Pokriva velike udaljenosti, sve je povezano.
„A ima i puteva pod pravim uglom, što je zadivljujuće", kaže on, objašnjavajući da je mnogo teže napraviti prav put nego onaj koji se uklapa u karakteristike predela.
Veruje da su pojedini imali „veoma moćno značenje" koje je možda vezano za rituale ili verovanja.
Naučnici su takođe otkrili puteve na nasipima oko kojih su sa obe strane iskopani jarci i veruju da su to kanali koji su služili za upravljanje obilnim vodama u toj oblasti.
Pronađeni su i ostaci odbrane gradova.
Neki rovovi su blokirali ulaze u naselja, a možda su i dokaz da su im pretili ljudi koji su živeli u blizini.
Prvi dokazi o ovom gradu pronađeni su 1970-ih, a nakon 25 godina istraživanja, ovo je prvi sveobuhvatni izveštaj.
Istraživanjem je otkriveno veliko, složeno društvo koje izgleda čak i veće od dobro poznatih zajednica Maja u Meksiku i Centralnoj Americi.
„Zamislite da ste otkrili još jednu civilizaciju poput Maja, ali koja ima potpuno drugačiju arhitekturu, namenu zemljišta i grnčariju", kaže Hoze Irijarte, profesor arheologije na Univerzitetu u Ekseteru, u Engleskoj, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.
Neka od otkrića su „jedinstvena" u Južnoj Americi, poput rasporeda osmougaonih i pravougaonih platformi, kaže on.
Očigledno je da su društva bila dobro organizovana i međusobno povezana, kaže on, i kao primer navodi duge ukopane puteve koji su spajali naselja.
Ne zna se mnogo o ljudima koji su tu živeli i kakva su bila njihova društva.
U zemljanim humkama pronađene su jame i ognjišta, tegle, kamenje za mlevenje biljaka, i izgorela semena.
Ljudi koji su živeli u naselju Kilamopeu u dolini reke Upana su verovatno bili okrenuti poljoprivredi.
Hranili su se kukuruzom i slatkim krompirom, i verovatno su pili čiču (chicha), vrstu slatkog piva.
Profesor Rosten kaže da mu je na početku njegove karijere rečeno da se ne upušta u ovo istraživanje, jer su naučnici verovali da nijedna drevna zajednica nije živela u Amazoniji.
„Ali, ja sam veoma tvrdoglav i ipak sam ga sproveo.
„Sada moram da priznam da sam prilično srećan zbog ovog velikog otkrića", kaže on.
Sledeći zadatak istraživača je da saznaju šta se nalazi u susednoj, još neispitanoj oblasti, koja se prostire na 300 kvadratnih kilometara.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
