Veštačka inteligencija pogađa skoro 40 odsto radnih mesta, pokazuje nova analiza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Kristalina Georgieva, izvršna direktorka MMF-a, kaže da „u većini slučajeva, veštačka inteligencija pogoršava nejednakost".
Dodaje da bi donosioci odluka trebalo da se pozabave ovim „zabrinjavajućim trendom", kako bi „sprečili uticaj tehnologije na tenzije u društvu".
- Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
- Veštačka inteligencija će promeniti radni dan
- Poslovi koje nam veštačka inteligencija neće preoteti (još)
- Izvršni direktor kompanije Meta: Veštačka inteligencija je „prilično glupa"
Nagli rast zastupljenosti veštačke inteligencije skreće pažnju na prednosti, ali i rizike koje nosi.
Uticaj veštačke inteligencije bi mogao da poraste u budućnosti, pogađajući oko 60 odsto radnih mesta u razvijenim zemljama, navodi se u izveštaju MMF-a.
U oko polovini slučajeva, upotreba veštačke inteligencije donosi koristi, kao što je povećanje produktivnosti.
Međutim, postoje i primeri kada veštačka inteligencija može da preuzme rad na zadacima koje trenutno izvršavaju ljudi.
To bi moglo da smanji potražnju za radnom snagom, da utiče na plate, pa čak i da dovede do ukidanja radnih mesta.
Kada se radi o manje razvijenim zemljama, gde su prihodi niski, veštačka inteligencija uticaće na tek 26 odsto radnih mesta, predviđaju iz MMF-a.
Na sličan zaključak ukazuje i izveštaj globalne bankarske grupacije Goldman Saks iz 2023. godine, u kojem se procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da zameni oko 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom.
Ipak, u tom izveštaju se prognozira i pojavljivanje novih poslova.
Georgieva kaže da „mnoge zemlje nemaju infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu koja bi im omogućila da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava rizik da tehnologija vremenom pogorša nejednakost među narodima".
Kako se predviđa, što se više veštačka inteligencija bude razvijala, radnici sa višim prihodima i mlađi zaposleni mogli da se sretnu sa neproporcionalnim povećanjem plata.
Međutim, to neće biti slučaj sa radnicima sa nižim primanjima i starijim radnicima, kažu iz MMF-a.
„Od suštinskog je značaja da države uspostave sveobuhvatne mehanizme socijalne zaštite i programe prekvalifikacije za ugrožene radnike", ocenjuje Georgieva.
„Na taj način, možemo učiniti tranziciju veštačke inteligencije inkluzivnijom, suzbijajući nejednakost".
Analiza MMF-a objavljena je uoči Svetskog ekonomskog foruma koji se održava u Davosu, u Švajcarskoj.
Veštačka inteligencija je jedna od tema o kojoj će se razgovarati, u svetlu rasta popularnosti aplikacija kao što je ČetGPT.
Širom sveta, donose se nove regulative koje se odnose na veštačku inteligenciju.
Prošlog meseca, zvaničnici Evropske unije postigli su privremeni dogovor o prvim sveobuhvatnim zakonima na svetu, koji regulišu upotrebu veštačke inteligencije.
Kina je prva u svetu uvela neke od propisa o veštačkoj inteligenciji, kao što su pravila o razvoju i primeni algoritama.
U oktobru, predsednik Amerike Džozef Bajden potpisao je uredbu, koja obavezuje programere da vlastima stavljaju na raspolaganje podatke o bezbednosti veštačke inteligencije.
Mesec dana kasnije, Velika Britanija je bila domaćin samita o veštačkoj inteligenciji i bezbednosti, gde je nekoliko zemalja potpisalo Deklaraciju o bezbednom razvoju tehnologije.
Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
