Čen je bila na više od dvadeset „sastanaka naslepo", a sve ih je ugovorila njena majka.
Neki su bili lošiji od drugih, kaže ona, zato se čini da većina muškaraca ne može da prihvati uslov koji im ona postavlja - ne želi da ima decu.
„Imati bebu je veoma zamorno, a i ne volim bebe", kaže Čen, žena u kasnim dvadesetim, koja je pristala da govori za BBC otkrivajući samo prezime.
„Ali nemoguće je naći muškarca koji ne želi decu. Kad muškarac nema decu… To je kao da ste ga ubili."
- Zašto mnoge Kineskinje odbijaju da postanu majke
- Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva
- Kućni ljubimci nisu zamena za decu, poručuje papa o „zemlji praznih krevetića"
Uprkos nizu neuspešnih sastanaka, pritisak porodice na Čen da se uda nije popustio.
Maltene će „eksplodirati" od njega, kaže.
Nisu samo Čenini roditelji ti koji žele da se ona uda i ima decu.
Dok broj brakova i dece u Kini strmoglavo opada, Komunistička partija apeluje na milione mladih žena i muškaraca da preokrenu taj trend.
Prošle godine je populacija Kine doživela pad po prvi put za 60 godina, a stopa nataliteta spala je na rekordno niske grane.
Broj registrovanih brakova - 6,83 miliona, nije bio toliko nizak još od 1986. godine, od kada se vodi statistika.
Obeshrabreni padom ekonomije i rastom nezaposlenosti, mladi Kinezi takođe odustaju od tradicionalnih izbora koje su pravili njihovi roditelji.
Rezultat je glavobolja za Partiju i stanje daleko od „nacionalnog preporoda" na koji je pozvao lider zemlje Si Đinping.
Zvaničnici 'ne shvataju tu muku'
Zabrinutost je stigla i do Si Đinpinga, koji je nedavno održao govor o potrebi da se „neguje nova kultura braka i rađanja".
Govorio je i o „učvršćivanju smernica" za oblikovanje stavova mladih o braku, deci i porodici.
Nije da se kineski zvaničnici ne trude.
Širom zemlje, zaposleni u državnoj službi su se angažovali da podstaknu mlade da se venčavaju, ostaju u braku i rađaju decu.
Početkom godine, gradić u istočnoj pokrajini Džeđang najavio je da će ponuditi parovima 1.000 juana (137 dolara) kao „nagradu", ako mlada ima 25 godina ili manje.
To je zapanjilo i razljutilo meštane koji su nazvali lokalnu vlast slepom za stvarne probleme, ukoliko misle da tako mala suma novca može da ima uticaja na tako krupnu odluku.
Na drugim mestima, zvaničnici su insistirali na „tridesetodnevnom periodu hlađenja glave" pre traženja rastave ili razvoda.
To je dovelo do zabrinutosti povodom ograničavanja ličnih odluka i potencijalnog nanošenja štete ženama koje su na meti nasilja u porodici.
U ruralnim oblastima, gde sve više i više muškaraca ima problem da pronađe nevestu, vlasti poručuju ženama da prestanu da traže od muškaraca da unose imovinu u brak.
Kao ni drugi „podsticaji", ni ovo nije upalilo, kaže ekonomista Li Đingkui.
Čak i ako ne moraju da daju miraz, muškarci i dalje moraju da se bore za mladu, kaže on.
„Ima drugih načina da se bude konkurentan, kao što su kuće, automobili i puki bolji izgled."
Eksperti kažu da kinesko liderstvo koje je u ubedljivoj većini muško ne može da shvati motivaciju za ove izbore mladih ljudi, a pogotovo žena.
Najviše telo za donošenje odluka u Kini, partijski sedmočlani Stalni komitet Politbiroa, decenijama su činili isključivo muškarci.
Prvi nivo ispod, sa više od 20 mesta, imao je samo jednu članicu u poslednje dve decenije, sve do oktobra prošle godine.
Njihovi napori često doživljavaju podsmeh na internetu - kritikuju ih da nemaju veze sa realnošću, pa i da su površni.
„Praktično svi zvaničnici vlade imaju supruge, ne shvataju oni tu muku", kaže Li.
Pogledajte video: Obuke za dadilje u Kini popularne, uprkos padu nataliteta
Ljubav danas više nije luksuz
Stručnjaci kažu da kinesku populaciju samaca čine dve nespojive grupe - urbane žene i ruralni muškarci.
Ruralni muškarci se bore sa ekonomskim očekivanjima, kao što su situiranost i sigurni poslovi, koji bi im omogućili da izdržavaju porodicu.
A to, zauzvrat, čini se, osnažuje žene u ruralnim oblastima da duže razmišljaju o izboru partnera.
„Kad sam otišla kući za Kinesku novu godinu, osećala sam se sjajno što sam žena na kineskom ruralnom bračnom tržištu", kaže dvadesetosmogodišnja Keti Tian koja radi u Šangaju.
Ona kaže da se brinula da će biti smatrana „pomalo starom" u severnoj pokrajini Anhuej, gde su žene obično već udate do 22. godine.
Ali ustanovila je da je upravo suprotno.
„Ja ne moram da imam ništa, a muškarac mora da ima kuću i kola, kao i da plati veridbu i miraz. Osećala sam se kao kraljica na bračnom tržištu."
Urbane žene, s druge strane, kažu da ih brine sve veći jaz između onoga kako one doživljavaju brak, a kako ostatak društva.
„Ne osećam nervozu iznutra", kaže Čen. „Sva moja nervoza potiče od spolja."
Za razliku od generacije njenih roditelja, kad je život bio težak, a ljubav luksuz, muškarci i žene sada imaju više opcija, kaže ona.
„Naša ideja sada je da je u redu nemati bebe i da to više nije dužnost koju moramo da ispunimo."
Žene takođe ističu da, poput sveta oko njih, kampanje vlade se usredsređuju na žene i zanemaruju odgovornost muškaraca kao partnera.
Nejednaka očekivanja ih takođe odvraćaju od ideje da postanu roditelji.
Čen kaže da je jedan od razloga što ne želi da ima decu to, što gleda kako je prijateljici koja je majka.
„Njeno drugo dete je veoma neposlušno. Svaki put kad odem u njenu kuću osećam se kao da će eksplodirati i da će se urušiti tavanica."
U Kini „odgajanje dece kao da vam je suprug umro" postala je uobičajena fraza među mladim majkama.
To znači da muževi ne rade ništa da pomognu ili ne dele obaveze ravnopravno sa suprugama.
„Svi oženjeni muškarci koje znam misle da je njihova odgovornost u porodici samo da zarađuju novac", kaže tridesettrogodišnja naučnica, koja nije želela da otkriva ime.
„Majke osećaju krivicu kad nisu sa decom, čak misle da nije u redu ostati napolju do kasno. Ali očevi nikad ne osećaju krivicu."
Partija, međutim, nije pokazala nikakav nagoveštaj da smatra da je neravnopravnost među izazovima koje treba da pobede, kako bi povećali broj brakova.
A mladi Kinezi jasno stavljaju do znanja da ih zvaničnici neće tako lako pridobiti.
Kad govore o socijalnim pritiscima sa kojima se suočavaju, oni često ponavljaju slogan koji je postao popularan za vreme kontroverznog korona karantina u Šangaju.
„Mi smo poslednja generacija", bile su reči kojima su se mladi protivili strogim ograničenjima.
Pogledajte video: „Uživam da budem sa decom, ali ne želim sopstveno"
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
