Rasprava o klimatskim promenama uglavnom se bavi opasnošću po ljude, ali su divlje životinje jednako ugrožene, ako ne i više.
Kriza doprinosi riziku od izumiranja 12.260 vrsta, nedavno je izračunala Međunarodna unija za konzervaciju prirode (IUCN).
Ovo su tri žene koje su posvetile živote spasavanju po jedne od tih vrsta - planinskih gorila, kineskih pangolina i kožastih kornjača.
- Ko su konzervatori prirode u Srbiji i šta oni rade
- Invaliditet može da bude „partner": Upoznajte Marijetu Mojašević
- 'Šumsko zlato' koje kriju šišarke u Srbiji
Planinske gorile
Kad je Gledis Kalema-Zikusoka 1996. godine počela da radi u nacionalnom parku Bvindi u Ugandi, broj planinskih gorila bio je u naglom opadanju.
Ali pod njenom negom, njihova sreća se preokrenula: populacija se povećala za dve trećine i sada ih je 500.
Slična brojka obitava u planinama Virunga, dalje na zapadu, računajući i nacionalni park Virunga u Demokratskoj Republici Kongo.
Uspeh Kaleme-Zikuoska jedan je od razloga zašto su planinske gorile preinačene iz „kritično ugroženih" u samo „ugrožene" 2018. godine na „crvenoj listi" ugroženih vrsta IUCN-a.
Ali to joj nije omogućilo da se opusti.
Od 1950. godine, temperatura u Ugandi rasla je brzinom od skoro četvrtine Celzijusa po deceniji, navevši planinske gorile da se muče da bi ugasile žeđ.
Jedan od načina da se to uradi je jedenjem biljaka sa visokim nivoom vlažnosti - ali ove vlažne biljke postale su retke i prebacuju se na druge nadmorske visine.
„To bi mogao da bude jedan od razloga zašto gorile češće silaze na niže delove planine, na farme ljudi, radi debla drveća banane koja imaju mnogo vlažnosti u sebi. A to je dovelo do češćih sukobljavanja sa farmerima", kaže Kalema-Zikusoka.
Ona i njen tim sada rade na proširivanju oblasti nacionalnog parka, kupovinom više zemljišta od farmera, da bi gorile mogle slobodno da se kreću dalje uz ili niz planinu u potrazi za hranom i vodom.
Kalema-Zikusoka je započela rad na majmunima još dok je bila studentkinja na Kraljevskom veterinarskom koledžu u Londonu devedesetih i saznala da ih ugrožavaju gubitak staništa i bolesti ljudskog porekla.
Srela je prvu planinsku gorilu po imenu Kacupira dok je vršila terenski rad.
„Vio je veoma smiren i predusretljiv i kad sam se zagledala u njegove duboke smeđe oči, osetila sam duboku vezu", kaže ova pedesettrogodišnjakinja, koja sada živi u Entebeu, nedaleko od nacionalnog parka.
Ubrzo nakon diplomiranja, postala je prvi veterinar u Ugandi za divlje životinje, radeći sa nacionalnim parkovima Ugande, koji su postali Ugandanska uprava za divlje životinje.
Kako su se klimatske promene ubrzale, pojačalo se širenje ljudskih bolesti na populaciju gorila.
To je delom rezultat viših temperatura, ali i suša, zato što u potrazi za vodom ljudi zalaze dublje u nacionalni park i izlažu majmune vlastitim bolestima.
Gorile su od ljudi dobile šugu, giardiju (parazit koji izaziva dijareju), crevne gliste i respiratorne bolesti kao što su respiratorni sincicijalni virus (RSV).
Tim stoga neprestano sprovodi testiranja na fekalijama gorila da bi pratio njihovo zdravlje.
„Ako pronađemo zabrinjavajući infekciju, staramo se da se gorile leče", kaže ona.
Sada vlada zabrinutost da bi gorile mogle da se zaraze malarijom, koja je sve češća u ljudskoj populaciji kao posledica klimatskih promena i sve većeg broja komaraca.
Organizacija Kaleme-Zikusoke, Konzervacija kroz ljudsko zdravlje, pomaže zdravstvenim radnicima iz zajednice da stignu do domova u selima oko nacionalnog parka.
Njena mantra je „jedno zdravlje" - drugim rečima, održavanje i ljudi i gorila zdravima, da ne bi zaražavali jedni druge.
„Mi verujemo da ako ljudi budu bili zdravi, biće i gorile."
- BBC 100 žena imenuje 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta svake godine - doktorka Gledis Kalema-Zikusoka je ona ovogodišnjoj listi
- Upoznajte ovogodišnjih 100 žena
Pangolini
Kao studentkinja zoologije u Katmanduu 2008. godine, Tulsi Suval je na predavanje vodila sina, tada novorođenče, noseći ga na leđima.
Jednog dana, dok je bila na terenskom radu van grada, videla je da jedna životinja radi isto to - bio je to kineski pangolin, jedna od osam vrsta noćnih životinja sa krljušti.
„Radila je isto ono što sam ja radila tada", kaže Suval.
„Bilo je to iskustvo koje mi je promenilo život i ja sam odlučila da se usredsredim na proučavanje ove vrste."
Organizacije za konzervaciju kažu da su pangolini najveće mete krivolova na svetu.
To je uglavnom zato što se njihove krljušti koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini, mada se neki i jedu.
Ali sada je ova vrsta, okarakterisana kao kritično ugrožena na crvenoj listi IUCN-a, ugrožena i od klimatskih promena.
U podnožju Himalaja, opasnost potiče od šumskih požara.
Sada češći i intenzivniji, oni uništavaju površinsku vegetaciju i isušuju zemlju, što ubija mrave i termite na kojima pangolini opstaju.
Dim iz požara takođe ulazi u jazbine pangolina, primoravajući ih da izlaze na otvoreno čak i po danu.
„A tad ili budu ulovljeni u krivolovu ili lako postaju plen grabljivaca", kaže Suval.
Fondacija za konzervaciju i proučavanje sitnih sisara, koju je ona osnovala, stoga se usredsređuje na sprečavanje šumskih požara gde god da se pangolini mogu naći u Nepalu.
Mere podrazumevaju stvaranje vatrenih graničnika - pojaseva zemljišta bez vegetacije koji sprečavaju širenje požara - i njihovo zamenjivanje drveća sa širokim listovima za domaće četinare da bi se manje suvog lišća gomilalo na zemlji.
„Pomažemo lokalnim zajednicama sa tehnologijom i sredstvima da sakupe suvo lišće i pretvore ih u kompost koji mogu da koriste za zemljoradnju", kaže Suval.
Punjenje isušenih jezera, preko kanala povezanih sa obližnjim rekama ili drugim izvorima vode, takođe je pomoglo da se zaustave šumski požari dok se pangolinima istovremeno obezbeđuje dragoceni pristup pijaćoj vodi.
Sve ovo je pomoglo da se šumska zemlja održi vlažnom, što osigurava da će pangolini pronalaziti mrave i termite za jelo.
Za zemljoradnike, pangolini obavljaju koristan rad time što zauzdavaju ove štetočine, tako da lokalne zajednice sve više podržavaju Suvaline mere.
„Oni su potpuno bezopasne životinje. Samo se sklupčaju u loptu kad osete da su ugroženi, ali ne mogu da se zaštite od posledica klimatskih promena", kaže Suval.
Kožaste kornjače
Dok se stanovnici pacifičkih ostrva suočavaju sa egzistencijalnom krizom izazvanom rastom nivoa mora, Anita Posola ima jednu brigu više: kako sprečiti da jaja kožastih kornjača ne odnese more sa plaža Solomonovih Ostrva.
Crvena lista IUCN-a kategoriše ovu vrstu kao ranjivu pre nego ugroženu na globalnom nivou, ali jedna potpopulacija na Zapadnom Pacifiku smanjila se za 80 odsto u poslednjim decenijama, prema američkoj Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj upravi (NOAA).
Upetljavanje u ribolovačku opremu ili namerno hvatanje od ljudi za hranu ostaju najveće opasnosti po kožastu kornjaču, ali oluje i rast nivoa mora takođe su sve veća opasnost.
Važno je da se majke kornjača gnezde iznad nivoa plime da bi se sprečilo da se njihova jaja skvase ili da ih odnese voda, ali ta granica se sada stalno povećava.
„Sve je to veoma tužno. Želim da obnovim populaciju da bi mnoga deca mogla da ih viđaju u budućnosti", kaže Posola, šumarka u oblasti konzervacije Haevo Kulano na Solomonovim Ostrvima.
I zato kad ona i njen tim primete da se kornjače gnezde ispod najvišeg nivoa mora, odmah počnu da kopaju po pesku da bi spasli jaja i premestili ih na bezbednije mesto.
„Ali ključno je znati gde se kornjače gnezde, a to postaje veliki izazov tokom noćnih smena ili kad je vreme loše", kaže ova tridesetdvogodišnjakinja.
Kao dete, želela je da bude medicinska sestra i kaže da se njen trenutni posao ne razlikuje mnogo od toga.
„Možda nisam medicinska sestra, ali kad radite u mrestilištima za kornjače, štitite jaja i bebe kornjača koje su tu tek rođene, osećate se pomalo kao medicinska sestra."
Prošlog novembra, međutim, jedno od mrestilišta pružilo je manje zaštite jajima nego što se Posola nadala.
Nalet oluje u kombinaciji sa visokom plimom prekrili su ga i uništili većinu jaja.
„To je bila visinska tačka plaže. Ne možemo da premeštamo gnezda na višu poziciju od toga", kaže Posola.
Njen tim je potom izgradio zaštitnu barijeru uz pomoć džakova sa peskom, koja je za sada uspela da održi mrestilište suvim.
Rast temperature je drugi problem, jer toplota utiče na pol izleglih kornjačica.
Ako je okolni pesak iznad 31,0 stepeni Celzijusa, mladi će se izleći kao ženke, prema NOAA-u, dok, ako je ispod 27,7 stepeni Celzijusa, biće mužjaci.
Između dva ekstrema, rezultat će biti mešavina oba pola.
Opasnost je da će u zagrejanom svetu mužjaci kornjača postati retkost, što će dovesti do kraha populacije.
Iz tog razloga, mrestilišta se postavljaju u oblasti delimičnog hlada, što dovodi do hladnijeg peska.
Ali merenje i održavanje prave temperature gnezda bio je izazov i šumari sarađuju sa Prirodnom konzervacijom (TNC), međunarodnom organizacijom za konzervaciju, da bi postavili pravu opremu.
Zahvaljujući šumarima, godišnji broj gnezda kožastih kornjača u Posolinoj oblasti za konzervaciju više se nego utrostručio za 10 godina, kaže TNC, dok preseljenje gnezda spasava živote više od 3.000 izleglih kornjačica svake godine.
Anita Posola je ponosna što se toliko toga postiže - a ovih dana sve to često rade žene.
„Do pre nekoliko godina, šumari na ostrvu bili su samo muškarci", kaže ona.
„Ali sada imamo čisto ženski šumarski tim koji radi dan i noć."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
