Kineski istraživači su klonirali prvog rezus majmuna, vrstu koja se naširoko koristi u medicinskim istraživanjima jer je njegova fiziologija slična ljudima.
Klonirani laboratorijski majmuni bi mogli da ubrzaju testiranje lekova, jer genetski identične životinje daju rezultate „isto za isto", pružajući veću izvesnost u ispitivanjima.
Prethodni pokušaji da se klonira rezus majmun ili nisu doveli do rođenja ili bi potomci uginuli nekoliko sati kasnije.
Jedna grupa za zaštitu životinjskih prava izjavila je da je „duboko zabrinuta" zbog ovog razvoja događaja.
Kod sisara, seksualna reprodukcija dovodi do potomaka sastavljenih od mešavine gena njihovih očeva i majki.
Prilikom kloniranja, ove tehnike se koriste za stvaranje genetski identične kopije jedne životinje.
- Ovca Doli: Klon koji je promenio nauku i svet
- Kloniranje kućnih ljubimaca sve popularnije - vlasnici ne pitaju za cenu
- Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
Najslavnija klonirana životinja, ovca Doli, nastala je 1996. godine.
Naučnici su reprogramirali kožne ćelije druge ovce da bi ih pretvorili u embrione koji su gradivne ćelije i mogu da izrastu u bilo koji deo organizma.
Ovi embrioni su potom implantirani u Dolinu surogat majku.
Pišući u časopisu Nejčer komjunikejšens, istraživači kažu da su praktično uradili istu stvar samo sa rezus majmunom.
Oni kažu da je životinja ostala zdrava više od dve godine, što ukazuje na to da je proces kloniranja bio uspešan.
Doktor Falong Lu sa Univerziteta Kineske akademije nauka rekao je za BBC da „svako sada sija od radosti" zbog uspešnog ishoda.
Ali portparol britanskog Kraljevskog društva za sprečavanje surovosti prema životinjama (RSPCA) kaže da je patnja životinje veća od bilo kakvih neposrednih koristi po ljudske pacijente.
Rezus majmuni mogu da se nađu u divljini u Aziji, sa populacijama prisutnim u Avganistanu, Indiji, na Tajlandu, u Vijetnamu i Kini.
Oni se koriste u eksperimentima za proučavanje infekcija i imuniteta.
Prvi makaki majmuni klonirani su 2018. godine, ali se rezus majmuni preferiraju za medicinska istraživanja, zbog njihove genetske sličnosti sa ljudima.
Problem sa reprogramiranjem ćelija odraslih da postanu embrionske je taj da se u većini pokušaja prave greške u reprogramiranju i veoma malo njih završi rođeno a još manje rođeno zdravo - između 1 i 3 odsto kod većine sisara.
A to se pokazalo još težim sa rezus majmunima, kod kojih nije bilo rođenja uopšte sve do uspeha ovog tima pre dve godine.
Oni su otkrili da kod neuspelih pokušaja sa rezusima, placenta, koja daje kiseonik i hranljive materije fetusu tokom rasta, nije bila reprogramirana pravilno u procesu kloniranja i nije se razvila normalno.
Istraživači su rešili ovaj problem tako što nisu koristili deo kloniranog embriona koji se kasnije razvije u placentu - njegov spoljni deo.
Kao što grafika ispod pokazuje, uklonili su unutrašnje ćelije - koje se razviju u telo životinje i ubacili ih u neklonirani spoljni embrion - za šta su se nadali da će se razviti u normalnu placentu.
Istraživači su koristili 113 embriona, od kojih su 11 bili implantirani i postigli dve trudnoće i jedno živo rođenje.
Majmuna su nazvali „ReTro", po naučnom metodu, zvanom „trophoblast replacemement", a koji se koristi da se proizvede životinja.
RSPCA je rekla da ima ozbiljne zamerke na ovo istraživanje.
„Ne postoji neposredna primena ove studije. Od nas se očekuje da prihvatimo da će ljudski pacijenti imati koristi od ovih eksperimenata, ali bilo koja primena u stvarnom životu udaljena je godinama i vrlo je verovatno da će biti potrebno više životinjskih 'modela' za razvoj ovih tehnologija", kaže portparol.
„RSPCA je duboko zabrinuto zbog veoma visokih brojki životinja koje trpe patnju i nelagodu u ovim eksperimentima veoma niskog stepena uspeha. Primate su inteligentna i svesna bića, ne samo alatke u istraživanju."
Profesor Robin Lovel-Bedž, sa instituta Frensis Krik iz Londona, koji aktivno podržava istraživanje na životinjama kad koristi po pacijente nadmašuju patnju životinja, izražava sličnu zabrinutost.
„Kad imate životinje istog genetskog sastava, to smanjuje izvor varijacija u eksperimentima. Ali morate da se zapitate da li je to stvarno vredno toga.
„Broj pokušaja koji su imali je ogroman. Morali su da koriste mnogo embriona i da ih ubace u mnoge surogat majke da bi dobili jednu životinju koja je rođena živa."
Profesor Lovel-Bridž je takođe zabrinut zbog toga što su naučnici proizveli samo jedno živo rođenje.
„Ne možete da donosite nikakve zaključke o stopi uspešnosti ove tehnike kad imate samo jedno rođenje. Koještarija je uopšte tvrditi da možete. Treba vam najmanje dva, a po mogućstvu i više."
U odgovor na ovo, doktor Falong Lu je rekao za BBC njuz da je cilj tima da obezbedi više kloniranih majmuna istovremeno smanjivši broj korišćenih embriona.
On je dodao da su za istraživanje dobijene sve etičke dozvole.
„Svi životinjski postupci u našem istraživanju držali su se smernica koje su zacrtali Odbori za upotrebu i negu životinja na Šangajskom institutu biološke nauke, Kineske akademije nauka (CAS) i Instituta za neuronauku, CAS-ov Centar za izvrsnost u nauci mozga i tehnologiji inteligencije.
„Protokol je odobrio Odbor za upotrebu i negu životinja CAS-ovog Centra za izvrsnost u nauci možda i tehnologiji inteligencije."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
