Holokaust označava istorijski period u vreme Drugog svetskog rata, od 1939. do 1945. godine, kada su milioni ljudi ubijeni zato što su bili Jevreji.
Ubistva je organizovala Nacistička partija Nemačke, na čelu sa Adolfom Hitlerom.
Glavna meta nacista bili su Jevreji, koji su i najviše stradali.
Ubijen je skoro svaki sedmi od 10 Jevreja u Evropi.
Nacisti su ubijali i druge manjine, među kojima su bili Romi i osobe sa invaliditetom.
Hapsili su i oduzimali prava homoseksualcima, ljudima sa invaliditetom i političkim protivnicima.
Mnogi od njih su umrli od posledica zlostavljanja.
- Čovek koji je preživeo pet nacističkih logora smrti
- Tatu majstor Aušvica i njegova tajna ljubav
- Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša
- Kako su obične žene postale krvnice SS-a
Holokaust je primer genocida.
Genocid je namerno ubijanje velike grupe ljudi, obično zbog njihove nacionalnosti, rase ili veroispovesti.
Ko su bili nacisti?
Nacisti je skraćenica za Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju (NSDAP).
Nacistička partija je bila politička stranka u Nemačkoj osnovana 1919. godine, posle Prvog svetskog rata.
Popularnost je sticala tokom 1920-ih, u vreme kada se zemlja borila sa posledicama poraza u Prvom svetskom ratu.
Kao gubitnik, Nemačka je morala da plati ogromne odštete pobednicima.
Mnogi ljudi su bili siromašni i nije bilo dovoljno posla.
Jedan od razloga što su mnogi Nemci podržavali naciste bila je nada da će oni doneti promene.
Nacisti su bili rasisti i verovali su da je njihova, kako su je zvali, arijevska rasa važnija od drugih.
Nacisti su govorili da je Arijevac čovek germanskog porekla.
Verovali su da su Jevreji, Romi, crnci, i druge etničke grupe manje vredne od Arijevaca.
Nacisti su negovali nemilosrdni antisemitizam koji je bio utkan u sve njihove politike i aktivnosti.
Verovali su i da je Nemačka bolja zemlja od drugih i da superiornost njihovog naroda znači da mogu i da treba da dominiraju nad drugim ljudima.
Zbog svega toga, Nemačka je okupirala druge zemlje pre i tokom Drugog svetskog rata.
- Šta bi se desilo da Hitler nije poražen
- Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša
- Soni je preživeo Holokaust i postao legenda Ajntrahta iz Frankfurta
Ko je bio Adolf Hitler?
Čovek po imenu Adolf Hitler došao je na čelo stranke 1921. godine.
Pošto su osvojili najviše glasova na izborima, nacistima je u januaru 1933. godine ponuđeno da obrazuju vladu.
Od trenutka kada je njegova stranka došla na vlast, Adolf Hitler je počeo da nameće nacističke vrednosti u svim oblastima života u Nemačkoj, uvodeći strahovladu.
Kada je predsednik Nemačke Paul fon Hindenburg preminuo 1934. godine, Hitler je sebe proglasio firerom ili 'vrhovnim vođom Nemačke'. (Danas reč firer označava nemilosrdnog vođu koji sprovodi brutalnu vlast nad ljudima)
Tri najvažnije stvari za Hitlera i naciste bile su:
- Čista arijevska rasa
- Veličanstvenost Nemačke
- Obožavanje firera, Adolfa Hitlera
Stranka je sprovodila snažnu propagandu da ubedi ljude da ih podrže.
Održavala je velike skupove, a na razglasima na javnim mestima uzvikivane su nacističke poruke.
Šta je propaganda
Propaganda je širenje pristrasnih ili obmanjujućih informacija radi promovisanja političkog cilja ili određenog mišljenja.
Šta je Holokaust?
Holokaust je bio sistematski državni progon koji je počeo diskriminacijom jevrejskog naroda, a čiji ishod je bilo pogubljenje miliona ljudi zbog njihove etničke, verske ili rasne pripadnosti.
Vremenom je postajao sve brutalniji.
Pogledajte video: Svedočenje Ivana Ivanjija o Aušvicu
Nacistički progon
Od trenutka kada su došli na vlast 1933. godine, nacisti su proganjali ljude koje su smatrali nedostojnim članovima društva, pre svega Jevreje.
Usvojili su zakone koji su takve ljude diskriminisali i oduzimali im prava.
Jevrejima nije bio dozvoljen pristup određenim mestima i bilo im je zabranjeno da rade određene poslove.
- Nacistički logor Dahau: Kako je jedan od preživelih pomogao da se osude „sadisti“
- Efraim Zurof i lov na naciste: Kako smo našli Dinka Šakića i zašto nam je izmakao Šandor Kepiro
- Sa perona 21, vozom iz Milana u Aušvic, u smrt
Šta je diskriminacija
Diskriminacija je nejednako i nepravedno postupanje prema osobi ili grupi zbog nekog njihovog ličnog svojstva - na primer, vere, rase ili pola (da li je dečak ili devojčica).
Nacisti su počeli da osnivaju koncentracione logore u koje su na prinudni rad slali one koje su smatrali „državnim neprijateljima".
U te logore slali su Jevreje i svi druge koji ih nisu podržavali.
Prvi logor, nazvan Dahau, otvoren je u blizini Minhena u martu 1933. godine.
Od 1933. do 1945. godine, nacisti su osnovali više od 40.000 logora u oblastima pod njihovom kontrolom.
Neki su bili radni, neki tranzitni, a neki logori smrti, gde su nacisti mogli da vrše masovno ubijanje zatvorenika.
Prvo takvo stratište otvoreno je 1941. godine.
Mnogo ljudi su bez ikakvog razloga ubili stražari, a mnogi su umrli usled užasnih uslova u logorima.
Nacisti su počeli da preuzimaju kontrolu nad životima svih ljudi.
Oni su 1934. godine doneli zakon koji je antinacističke šale definisao kao zločin.
Džez muzika je zabranjena, udžbenici su prepravljeni i dopunjeni nacističkim idejama, slike Hitlera su postavljane svuda, a knjige koje nisu bile u skladu sa nacističkim uverenjima su uništavane.
Tokom 1935. godine ugašeno je 1.600 novina, a one koje su opstale smele su da objavljuju samo članke koje bi odobrili nacisti.
Osnovane su organizacije za mlade pod nazivom Hitlerjugend (Hitlerova omladina, za dečake) i Bund Deutscher Madel (Savez nemačkih devojčica), za odgajanje mladih nacista koji će obožavati Hitlera.
Dečaci su učeni nacističkim vrednostima i pripremani su za rat, a devojčice zanatima poput kuvarskog i krojačkog.
Kristalna noć i pokolj miliona
Važan datum bio je 9. novembra 1938. godine.
Te noći izvršen je veliki pogrom Jevreja.
Poznata je kao Kristalna noć, ili 'noć razbijenog stakla', jer su ulice bile prekrivene slomljenim staklom sa jevrejskih radnji i kuća.
Ubijen je 91 Jevrejin, 30.000 je uhapšeno i poslato u koncentracione logore, a 267 sinagoga je uništeno.
- Nacistički plamen koji je gutao knjige „nenemačkog duha"
- Devojčica koja je prisustvovala Kristalnoj noći
- Beg šestogodišnjaka od nacističkih pogroma: „Mamu su odveli u Aušvic, nikad je više nisam video"
Nemačka je 1. septembra 1939. godine izvršila invaziju na Poljsku što je označilo početak Drugog svetskog rata.
Jevreji u Poljskoj bili su primorani da žive u posebnim oblastima, takozvanim getima.
Uslovi u getima bili su veoma loši, mnogi su umrli usled bolesti i gladi, a mnogi su i pogubljeni.
Do ranih 1940-ih, nacisti su tražili način na koji bi mogli da ubiju što više Jevreja za kratko vreme kako bi ih potpuno istrebili u Evropi.
Osmisli su logore smrti gde su mogli da vrše masovna pogubljenja.
To su nazvali 'konačnim rešenjem'.
Do kraja 1941. godine osnovan je prvi logor smrti, Helmno u Poljskoj.
U oblastima pod kontrolom nacista u Poljskoj bilo je ukupno šest logora za masovno uništenje stanovništva: Aušvic-Birkenau (najveći), Belzec, Helmno, Majdanpek, Sobibor, i Treblinka.
Nacisti i njihovi saveznici su takođe osnovali logore i izvan Poljske, u Belorusiji, Srbiji, Ukrajini, i Hrvatskoj, gde je umrlo stotine hiljada ljudi.
Od 1941. do 1945. godine, ubijeno je toliko ljudi kao nikada pre u istoriji.
Milioni su okupljani i ukrcavani u vozove koji su ih deportovali u logore, gde su prinudno radili ili su ubijani.
- Banjički logor - nacistička kuća smrti za političke neprijatelje
- Vešanje na beogradskim Terazijama - simbol početka strahovite nacističke represije u Srbiji
- Zaboravljeni Holokaust nad Romima: „Zašto su želeli da nas pobiju“
- Zašto je Jasenovac „propuštena prilika" za pomirenje
Ko je sprovodio Holokaust
Mnogi ljudi su učestvovali u Holokaustu.
Postojale su dve posebne nacističke grupe koje su organizovale ubijanje nacističkih „neprijatelja".
Nacisti su imali i doušnike koji su ih obaveštavali o aktivnostima ljudi, a nemačka vojska je takođe učestvovala u sprovođenju brutalne vladavine nacista.
- SS: SS je skraćenica za Schutzstaffel (zaštitni odred), osnovan 1925. godine. Bio je paravojna organizacija nacista i lično Hitlerovo obezbeđenje.
SS jedinice bile su zadužene da nadgledaju ubijanje ljudi u logorima.
Specijalne SS jedinice - Ajnzacgrupe (operativne grupe) - pre osnivanja logora smrti vršile su masovna pogubljenja.
SS je takođe preuzeo kontrolu nad obaveštajnim, bezbednosnim i policijskim snagama.
- Gestapo: Osnovan je 1933. godine, bio je tajna državna policija nacističke Nemačke. Gestapo je bio zadužen za okupljanje i deportaciju ljudi u logore.
Ko je ubijan ili proganjan tokom Holokausta
Znamo da su među žrtvama bili:
- Jevreji
- Romi i Sinti (romski narod srednje Evrope)
- Sloveni, naročito u Sovjetskom Savezu, Poljskoj i Jugoslaviji - pre svega Srbi
- Ljudi sa invaliditetom
- Homoseksualci
- Crnci
- Jehovini svedoci (hrišćanska verska zajednica)
- Politički protivnici
Kako je okončan Holokaust?
Tokom oslobađanja Evrope od nacističke okupacije, logore su otkrivali vojnici zemalja koje su se borili protiv Nemačke u Drugom svetskom ratu - Britanije, SAD-a, Sovjetskog Saveza, i njihovih saveznika.
Kada je postalo očigledno da će biti poraženi, nacisti su počeli da uništavaju logore da prikriju tragove zlodela.
Naterali su preživele zatvorenike u Poljskoj da peške idu do logora u Nemačkoj.
Na tom iscrpljujućem putu, mnogi su izdahnuli.
- Aušvic: Kako je logor smrti postao središte Holokausta
- Pepeo 8.000 nacističkih žrtava pronađen u masovnoj grobnici u Poljskoj
- Zaboravljena istorija Holokausta: „Kakav geto, nije bilo nikakvog geta"
Međutim, nacisti nisu uspeli da sakriju njihove zločine i svet je ubrzo saznao za razmere Holokausta.
Majdanpek je bio prvi logor koji je oslobođen.
Bilo je to u leto 1944.
Ljudi koji su oslobađali logore pričali su kasnije o užasnim prizorima koje su videli.
Mnogi oslobođeni logoraši su ubrzo umrli usled bolesti i posledica zlostavljanja.
I posle rata, život je bio izuzetno težak.
Mnogi preživeli su po povratku u njihovim domovima zaticali strance, a mnogi nisu mogli da pronađu mesto za život.
Zemlje nisu htele da prihvate toliko veliki broj izbeglica.
Da li su nacisti kažnjeni za Holokaust?
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 11. decembra 1946. godine usvojila termin genocid za najtežu vrstu zločina po međunarodnom pravu.
Pogledajte video: Kako je nastao termin genocid
Smatra se da je pred kraj rata Adolf Hitler izvršio samoubistvo, pa nije bilo moguće da bude priveden pravdi.
Posle Drugog svetskog rata, nacisti su krivično gonjeni za zločine koje su počinili.
Čak i u skorije vreme, u julu 2015. godine, 94-godišnji Oskar Groning, koji je bio stražar u Aušvicu, osuđen je u Nemačkoj za zločine koje je počinio.
Ali nije moguće sve zločince privesti pravdi.
Posle rata, mnogi nacisti su se sakrili i nikada nisu pronađeni, ili su umrli pre nego što su njihovi zločini otkriveni.
Kako se obeležava Holokaust?
Danas se širom sveta zna za zločine počinjene tokom Holokausta, koji predstavlja primer užasa genocida i ponašanja koje može do njega dovesti.
Ali, nažalost, Holokaust nije jedini genocid koji je počinjen u istoriji čovečanstva.
Zbog etničke, verske ili rasne pripadnosti ubijeni su milioni ljudi u Kambodži, Ruandi, Bosni, i Darfuru (oblasti u Sudanu).
U Ujedinjenom Kraljevstvu, Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara.
Odabran je datum kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila najveći koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.
Dan sećanja na žrtve Holokausta ne obeležava se samo u sećanje na milione žrtava Holokausta, već i na sve ljude koji su žrtve genocida počinjenim širom sveta.
Ovaj dan naglašava važnost tolerancije prema verovanjima drugih ljudi i različitostima koja treba da se neguje umesto isključivanja ljudi i širenja mržnje.
Takođe nam pomaže da nikada ne zaboravimo događaje tokom Holokausta kako bismo mogli da sprečimo da se tako nešto nikada više ne ponovi.
Fondacija za obeležavanje Dana sećanja na žrtve Holokausta ističe da je to dan kada „radimo zajedno na stvaranju bezbednije i bolje budućnosti".
Pogledajte video o zloglasnom logoru Aušvic
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
