Nije to bila potpuna pobeda ni za Južnoafričku Republiku, ni za Palestince.
Međunarodni sud pravde (MSP) nije naredio Izraelu da odmah obustavi vojnu operaciju, što implicira priznanje prava Izraela na samoodbranu posle napada Hamasa 7. oktobra prošle godine.
Ipak, najviše pravno telo Ujedinjenih nacija prepoznalo je da je situacija u Gazi katastrofalna.
- Izrael mora da učini sve da spreči genocid nad Palestincima u Gazi - Međunarodni sud pravde
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
Najvažnije, sud je saopštio da postoji ozbiljan rizik da se stanje dalje pogorša pre nego što donese konačnu presudu povodom optužbi za genocid, a taj proces bi mogao da traje godinama.
Zbog toga je uputio nekoliko zahteva Izraelu, koji su mahom u skladu sa većinom od devet „privremenih mera" koje zahteva Južnoafrička Republika.
Velikom većinom sud je presudio da Izrael treba da uradi sve da izbegne ubijanje Palestinaca, nanošenje ozbiljnih fizičkih i mentalnih povreda, stvaranje nepodnošljivih uslova za život u Gazi, ili namerno sprečavanje rađanja Palestinaca.
Odlučio je i da Izrael treba da uradi više da „spreči i kazni" javno podsticanje genocida, navodeći primere izraelskog predsednika i ministra odbrane.
Pozvan je i da sprovede „momentalne i efikasne mere" povodom humanitarne katastrofe u Gazi.
Nije dakle bilo poziva o obustavi vatre, već je navedena serija zahteva, koji, ako bi bili sprovedeno, drastično bi promenili prirodu izraelske vojne operacije u Gazi.
Izrael oštro odbacuje optužbe za genocid, ističući da je Hamas odgovora za izlaganje Palestinaca riziku.
Kaže da Hamas deluje u i ispod gusto naseljenih gradova i izbegličkih kampova u Gazi, zbog čega je nemoguće da Izrael izbegne ubijanje civila.
Izrael tvrdi i da je učinio veoma mnogo da upozori civile kako bi izbegli opasnost.
Uverenje da Izrael ima „najmoralniju vojsku na svetu" jeste uverenje koje imaju skoro svi jevrejski stanovnici u zemlji.
Međutim, od početka oktobra izraelske akcije dovele su do iseljavanja skoro 85 odsto od 2,3 miliona stanovnika u Gazi.
Oni koji su pobegli potražili su utočište u bednim, prenaseljenim skloništima, u kojima je zdravstvena zaštita sve gora a zalihe neophodnih namernica neodgovarajuće.
Ubrzo pošto je predsednica suda Džoan Donahju počela da govori, bilo je jasno da je urgentnost situacije u Gazi bila prva stvar na umu sudu i da Izrael nije uspeo u naporu da ceo slučaj bude odbačen.
Sutkinja Donahju dala je sumoran prikaz patnje Palestinaca u Pojasu Gaze.
Rekla je da patnja dece posebno „slama srce".
Ovo nije konačna odluka suda o genocidu - po svemu sudeći biće potrebno nekoliko godina da takva presuda bude donesena.
Međutim, mere koje je sud zatražio skrojene su tako da Palestincima u Gazi pruže neku vrstu zaštite dok se razmatra južnoafrička ključna optužba protiv Izraela za genocid.
Izrael sada mora da odluči kako će odgovoriti.
Presude su obavezujuće, ali ne postoje mehanizmi kojima bi bile primenjene.
Izrael može da odluči da potpuno zanemari stav suda.
S obzirom da su diplomatski napori sada usmereni na dvomesečni prekid vatre, i da i dalje postoje napori da se poboljša dopremanje pomoći Pojasu Gaze, Izrael može da tvrdi da već preduzima korake kako bi ispunio zahteve suda.
Međutim, čak i ako se stanje poboljša, a još nema naznaka da će se to desiti, ostaje činjenica da je Izrael i dalje optužen za genocid, a da Međunarodni sud pravde veruje da je slučaj opravdan i stoga vredan daljeg detaljnog razmatranja.
Izrael, zemlja koja je rođena iz pepela najtežeg počinjenog genocida u svetu, mora sada da živi u senci pravosudnog slučaja dok sud ne donese presudu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
