Pre februara prošle godine, Nurgul Goksu je bila, kako sama kaže, obična domaćica.
Volela je da kuva, posebno kibe, tradicionalno jelo od ćufti, jedan od njenih omiljenih recepata.
Živela je na obodu Istanbula, dok je njen 31-godišnji sin, Ahmet Kan Zabun, sa suprugom i malom bebom, živeo na jugoistoku Turske.
Ahmet Kan joj nije bio jedini sin, ali je sa njim imala poseban odnos - bio joj je prvenac, rodila ga još kao tinejdžerka.
Uspela je da ga iškoluje do fakultetske diplome i bila ponosna na to što je postigla.
Međutim, 6. februara 2023. godine život joj se okrenuo naopačke.
- Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
- Luksuzno naselje u turskom Gazijantepu koje je zemljotres pretvorio u prah: Ko je i zašto ignorisao upozorenja
- Šta kuće i zgrade u Srbiji moraju da imaju kako bi izdržale zemljotres
- Šta raditi u slučaju zemljotresa
Grad Kahramanmaraš, gde je živeo Ahmet Kan, postao je epicentar snažnog zemljotresa.
Najmanje 7.000 zgrada u gradu se srušilo, među njima i Ahmet Kanova.
Nurgul je odmah pojurila u Kahramanmaraš u potragu za sinom, njegovom ženom i njihovim detetom.
Naziva ih „njeno troje dece".
Zgrada Egzi
Iako su mnoge zgrade u Kahramanmarašu uništene u zemljotresu, oblast u kojoj je živeo Nurgulin sin nije delovala kao da je tako gadno pogođena.
Njegova stambena zgrada, visoka deset spratova, poznata kao zgrada Ezgi, bila je jedna od retkih koja je potpuno sravnjena sa zemljom.
Ostatak četvrti jedva da je bio oštećen.
Slične nedoslednosti desile su se i u drugim oblastima pogođenim zemljotresom i mnogi u Turskoj počeli su da postavljaju pitanja.
Na primer, zašto su se neke zgrade srušile, a druge nisu, iako su bile jedna do druge i slične visine, starosti i stila gradnje.
Nurgul je čekala dok su se spasilački timovi probijali kroz ruševine zgrade Ezgi.
Osam dana kasnije, pronađena su tela Ahmeta Kana, njegove žene Nesibe i njihove bebe Asude, Nurguline unuke.
I Ahmet Kan i Nesibe bili su pravnici.
Beba Asude je imala samo šest meseci.
„Gubitak ne jednog deteta već troje je istinski teško", kaže Nurgul.
Na društvenim mrežama, koje je otvorila posle katastrofe, često deli porodične slike.
„Nisam želela da su umrli uzalud i da ih naprosto zaboravim", kaže Nurgul.
U rušenju zgrade Egzi stradalo je ukupno je 35 ljudi.
Samo je dvoje preživelo.
- Privođenja novinara u Turskoj zbog izveštavanja o zemljotresu
- „Molim za oproštaj": Turski predsednik u oblastima pogođenim razornim zemljotresom
- Traume preživelih u zemljotresu u Turskoj: „Mislila sam da ću izgubiti razum"
Stručnjakinja u potrazi za istinom
Nurgul je odlučila da otkrije pravi razlog zašto se zgrada njenog sina srušila, a druge ne.
Za to su joj bili potrebni dokazi i znanje stručnjaka.
Razgovarala je sa lokalnim građevinskim inženjerima i stručnjacima za gradnju.
Naučila je kako da pronađe „pre" i „posle" slike na internetu.
Počela je da razume građevinske propise i procese koji su neophodni da bi se odobrile bilo kakve građevinske izmene.
A onda je, u junu prošle godine, naišla na snimak BBC-ja na turskom na Jutjubu, koji smo posle zemljotresa u Izmiru 2020. napravili o rušenju jedne zgrade.
Poslala nam je poruku preko društvenih mreža, tražeći pomoć u analizi rušenja zgrade Egzi.
Ostali smo u kontaktu sa njom mesecima, dok je ona nastavljala da istražuje da li su izmene na zgradi Egzi bile regularne.
Njene nalaze smo ubacili u niz grafika da bismo ilustrovali šta se tu desilo.
„Pokušala sam da što više dokaza pronađem na mestu na kom sam izgubila dete. To nije trebalo da bude moje zaduženje", kaže Nurgul.
„Ali, da nisam to uradila, izgleda da ništa ne bismo pronašli."
Nurgul je otkrila da su istrage, pokrenute posle tvrdnji o kršenju građevinskih propisa, u mnogim zemljotresom pogođenim oblastima obustavljene zbog nedostatka dokaza.
Nije želela da se to desi i njoj.
Da bi slučaj dobio publicitet, dala je brojne televizijske intervjue.
- Žena u Turskoj preživela zakopana ispod ruševina sa novorođenim sinom
- Netačne tvrdnje da je američka istraživačka stanica HAARP izazvala zemljotres u Turskoj i Siriji postale viralne
- Emotivne scene na stadionu u Turskoj: Plišane igračke na terenu za decu preživelu u zemljotresu
Uprkos tome što pre zemljotresa nije bila vešta na društvenim mrežama, na Instagramu je otvorila nalog za zgradu Ezgi, pokušavši da sakupi još informacija od drugih porodica onih koji su poginuli i stručnjaka za zgradu.
Nurgul ističe da je tužilac do dokaza o načinu na koji je zgrada podignuta mogao da dođe iz javnih dokumenata.
Međutim, želela je da se osigura da će sve strane odgovorne za rušenje zgrade biti izvedene pred lice pravde.
Zbog čega se usredsredila na sakupljanje dokaza o tome kako su izvedena renoviranja i izmene na zgradi.
Tužilaštvo je otvorilo istragu i zatražilo izveštaj veštaka o rušenju zgrade Ezgi.
Taj izveštaj bio je završen u julu 2023. godine.
Nurgulini dokazi bili su ključni doprinos.
Šta piše u izveštaju?
U izveštaju je navedeno da su mnoge izmene na zgradi izvedene kršeći postojeće građevinske propise i da su bile protivzakonite.
Činjenica da su okolne zgrade ostale netaknute ukazuje na to da je sa Ezgi zgradom bilo krupnih strukturalnih problema, kaže za BBC Bejza Taskin, vanredni profesor građevinarstva na Istanbulskom tehnološkom univerzitetu.
Izveštaj je otkrio da ključni noseći element ili nikad nije bio izgrađen kako treba ili je naknadno izmenjen.
Zvanična laboratorijska analiza takođe je pokazala da neki materijali i građevinski procesi nisu ispunjavali odobrene standarde.
Ali to nije sve, bilo je tu još nečega.
Kafić u prizemlju
Posle rušenja Ezgi zgrade, počela su i pitanja o ranijem renoviranju kafića u prizemlju.
Renoviranje je podrazumevalo spajanje tri odvojene jedinice u prizemlju u jednu veliku prostoriju.
Službeni lift je uveden uklanjanjem dela poda, a više velikih rupa za ventilaciju izbušeno je u spoljnim zidovima.
Još jedna izmena bila je uklanjanje ili zamena nosećeg zida, koji se nalazio u prvobitnom nacrtu zgrade, ali je kasnije nestao.
Stanovnici zgrade su 2021. potpisali peticiju upućenu lokalnim vlastima.
Tražili su inspekciju, jer su se zabrinuli da je renoviranje narušilo strukturalnu čvrstinu njihove zgrade.
Odgovor je bio da „nije pronađeno odstupanje" od originalnog arhitektonskog projekta.
Nurgul se sada pita zašto je poziv upomoć bio ignorisan i da li su vlasti „uopšte pogledale zgradu kad su napisale ovaj odgovor".
Čim je stigao izveštaj, tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak.
Dizajner enterijera kafića u prizemlju i inženjer najodgovorniji za prvobitnu izgradnju zgrade, uhapšeni su u septembru 2023. godine i čekaju suđenje.
Izdat je i nalog za hapšenje investitora, ali on nije izvršen verovatno zbog njegove poodmakle starosti.
Njegov advokat odbacio je optužbe da je njegov klijent odgovoran za rušenje zgrade i okrivio za to kasnije izmene na njoj.
Advokat još nije odgovorio na naš zahtev za dodatni komentar.
Vlasnici kafića, čije je hapšenje tužilaštvo takođe zatražilo, u međuvremenu su nestali i nalaze se u bekstvu.
U septembru prošle godine na društvenim mrežama su negirali da su odgovorni za bilo kakva kršenja građevinskih propisa tokom renoviranja prizemlja.
Lokalne vlasti tek treba da budu saslušane.
Komentar smo tražili i od turskog Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali još nismo dobili nikakav odgovor.
Nasleđe zgrade Egzi
Hapšenja i krivične optužnice nisu jedinstvene za slučaj Ezgi.
Zbog loše gradnje i ilegalnih izmena na zgradama širom oblasti pogođenih zemljotresom pokrenuto je na desetine postupaka.
U julu prošle godine, tursko Ministarstvo pravde saopštilo je da je u takvim slučajevima uhapšeno više od 350 ljudi.
Dok je radila na njenom slučaju, Nurgul je i pomagala drugima, deleći ono što je saznala o građevinskim propisima i građevinarstvu, kao i njene veštine pronalaženja javno dostupnih informacija.
Kaže da je čvrsto rešena da pronađe odgovorne za rušenje zgrade, kako bi bila sigurna da više niko neće pokušati da zaobiđe ili krši građevinske propise u budućnosti.
„Možda se zbog zgrade Ezzi takve stvari više neće ponavljati u budućnosti. Borim se da postavim primer."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
