Glas sa druge strane veze bio je tih i slabašan; glas šestogodišnjakinje koji je pucketao preko mobilnog telefona iz Gaze.
„Pored mene je tenk. Kreće se."
Sedeći u kol-centru za hitne pozive palestinskog Crvenog polumeseca, Rana se trudila da joj glas zvuči smireno.
„Da li je veoma blizu?".
„Veoma, veoma", odgovorio je tanušni glasić.
„Hoćete li doći po mene? Mnogo se plašim."
Rana nije mogla ništa da učini sem da produži razgovor što je više mogla.
- Omer i Omar: Četvorogodišnjaci žrtve rata u Izraelu i Gazi, a potom i žrtve društvenih mreža
- „Gde mi je mama? Gde je baka? Gde su otišli?"
- 'Ranjeno dete bez preživelih članova porodice': Patnja siročadi u Gazi
Šestogodišnja Hind Radžab našla se zatočena pod udarom paljbe u Gaza Sitiju i preklinjala je za pomoć krijući se u ujakovim kolima, okružena mrtvima telima rođaka.
Ranin glas bio je njena jedina krhka veza sa poznatim svetom.
Hind je pošla iz svog doma u gradu Gaza ranije toga dana sa ujakom, ujnom i petoro rođaka.
Bio je ponedeljak, 29. januar.
Tog jutra je izraelska vojska poručila ljudima da se evakuišu iz oblasti na zapadu grada i da pođu južno uz obalsku magistralu.
Visam, Hindina majka, priseća se kako je došlo do žestokog granatiranja oblasti.
„Bili smo prestravljeni i želeli smo da pobegnemo", rekla je ona.
„Bežali smo od mesta do mesta, da bismo izbegli vazdušne napade."
Porodica je odlučila da se uputi ka bolnici Ahli na istoku grada, u nadu da će to biti bezbednije mesto za skrivanje.
Visam i njena starija deca uputila su se tamo sama pešice; Hind je dobila mesto u ujakovim kolima, crnom automobilu kia pikanto.
„Bilo je veoma hladno i kišovito", objasnila je Visam.
„Rekla sam Hind da uđe u kola zato što nisam želela da se pati po kiši."
Čim su kola krenula, kaže ona, čuli su glasne pucnje iz istog pravca.
Dok je Hindin ujak vozio ka slavnom gradskom Univerzitetu Al Azar pretpostavlja se da se auto neočekivano našao licem u lice sa izraelskim tenkovima.
Oni su skrenuli su na obližnju benzinsku pumu Fares da bi se sklonili i izgleda da su se našli na udaru paljbe.
Iz kola, porodica je zvala rodbinu u pomoć.
Jedan od njih kontaktirao je sedište za hitne pozive palestinskog Crvenog polumeseca, 80 kilometara dalje na okupiranoj Zapadnoj obali.
Sada je bilo oko 14:30: operateri u kol-centru Crvenog polumeseca u Ramali pozvali su broj mobilnog telefona Hindinog ujaka, ali se umesto njega javila njegova 15-godišnja ćerka Lajan.
Na snimljenom telefonskom razgovoru, Lajan kaže osoblju Crvenog polumeseca da su njeni roditelji i njena braća i sestra mrtvi, i da je pored kola tenk.
„Pucaju na nas", kaže ona, pre nego što se razgovor završava zvukom puščane vatre i vrištanjem.
Kad je tim Crvenog polumeseca pozvao ponovo, javila se Hind, njen glas gotovo nečujan, onemoćao od straha.
Uskoro je postalo očigledno da je ona jedina preživela u automobilu i da se još uvek nalazi na liniji vatre.
„Sakrij se ispod sedišta", poručuje joj tim. „Ne daj im da te vide."
Operaterka Rana Fakih je satima ostala na vezi sa Hind, dok je Crveni polumesec apelovao na izraelsku vojsku da dozvoli njegovim ambulantnim kolima da priđe lokaciji.
„Drhtala je, tužna, moleći za pomoć", priseća se Rana.
„Rekla nam je da je sva njena rodbina mrtva. Ali kasnije ih je opisala kako 'spavaju'. I zato smo joj rekli da ih 'pusti da spavaju, ne želimo da ih uznemiravamo'."
Hind je molila, iznova i iznova, da neko dođe po nju.
„U jednom trenutku mi je rekla da počinje da se smrkava", kaže Rana za BBC.
„Bila je preplašena. Pitala me je koliko je daleko moja kuća, Osećala sam se paralisano i bespomoćno."
Tri sata nakon što su započeli razgovori, ambulantna kola su konačno poslata da spasu Hind.
U međuvremenu, Crveni polumesec je uspeo da dopre do Hindine majke Visam i da spoji njenu telefonsku liniju na poziv koji je bio u toku.
Hind je počela još više da plače čim je čula majčin glas, priseća se Rana.
„Preklinjala me je da ne prekidam vezu", kaže Visam za BBC.
„Pitala sam je gde je ranjena, a potom sam joj odvraćala pažnju čitajući iz Kurana sa njom i molile smo se zajedno.
„Ponavljala je svaku reč koju sam izgovorila za mnom."
Pao je mrak kad je ekipa iz ambulantnih kola - Jusef i Ahmed - obavestila operatere da se približavaju lokaciji i da će morati da prođu kontrolu izraelskih snaga.
To je poslednji put da su se operateri čuli sa kolegama - ili sa Hind.
Veza sa obojicom bolničara i sa šestogodišnjom devojčicom koju su došli da je spasu prekinula se zauvek.
Baha Hamada, Hindin deda, kaže za BBC da je devojčicina veza sa njenom majkom potrajala nekoliko trenutaka duže i da je poslednja stvar koju je Visam čula bio zvuk otvaranja vrata kola i kako joj Hind govori da može da vidi ambulantna kola u daljini.
„Svake sekunde mi se srce slama", kaže Visam za BBC.
„Svaki put kad čujem zvuk ambulantnih kola pomislim da je to možda ona. Svaki zvuk, svaki pucanj, svaka raketa koja pada, svaka bomba - kad ih čujem pomislim da li su se uputili ka mojoj ćerki, da li je pogođena."
Ni timovi Crvenog polumeseca u Gazi, niti Hindina porodica nisu uspeli da dopru do lokacije, koja se još uvek nalazi unutar aktivne borbene zone koju kontroliše izraelska vojska.
„Najteže je noću", kaže operaterka Rana, „kad se probudite i čujete njen glas u ušima, kako govori 'dođite po mene'".
Pitali smo izraelsku vojsku za detalje njene operacije u toj oblasti od toga dana i o nestanku Hind i ambulantnih kola koja su poslata da je povrate.
Pitali smo ih još jednom 24 časa kasnije, a oni su nam rekli da još proveravaju.
„Gde je Međunarodni sud pravde? Zašto predsednici samo sede u svojim stolicama?", pita se Hindina majka Visam.
Nedelju dana posle nestanka njene ćerke, Visam još sedi i čeka u bolnici Ahli, dan za danom, ispunjavajući prazninu upornom nadom da će joj Hind biti vraćena živa.
„Donela sam njene stvari i čekam je ovde, čekam moju ćerku da se pojavi svakog trenutka", kaže ona.
„Preklinjem vas, slomljenog srca jedne majke, da ne zaboravite ovu priču."
Pogledajte video iz Gaze:v Porođaj pod granatama
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
