Globalno zagrevanje prvi put je premašilo 1,5 stepeni Celzijusa tokom čitave godine, prema klimatskoj službi Evropske unije.
Svetski lideri su 2015. godine obećali da će pokušati da ograniče dugoročni rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, što se doživljavalo kao ključno za izbegavanje najopasnijih posledica.
Ovo prvo premašivanje u trajanju od godinu dana ne krši revolucionarni „Pariski sporazum", ali približava svet tome na duže staze.
Hitno preduzimanje mera za smanjenje emisija ugljenika i dalje može da uspori zagrevanje, tvrde naučnici.
„Premašivanje zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa na prosečnom godišnjem nivou je značajno", kaže profesorka Liz Bentli, izvršna direktorka Kraljevskog meteorološkog društva.
„To je još jedan korak u pogrešnom smeru. Ali makar znamo šta treba da radimo."
- „Zapanjujuća“ 2023. potvrđena kao najtoplija godina otkad se vrše merenja
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Ledeni džin nestaje: Poslednji meseci ogromne sante dvostruko veće od Londona
Ograničavanje dugoročnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad „pred-industrijskog" nivoa, pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva, postalo je ključni simbol međunarodnih napora u borbi protiv klimatskih promena.
Revolucionarni izveštaj UN-a iz 2018. godine saopštio je da su rizici od klimatskih promena - kao što su snažni toplotni talasi, rast nivoa mora i umiranje divljih životinja - mnogo veći na dva stepena zagrevanja nego na 1,5.
Ali temperatura je nastavila da raste zabrinjavajućim tempom, podaci su Službe Evropske unije za klimatske promene Kopernikus.
Period od februara 2023. godine do januara 2024. godine dostigao je zagrevanje od 1,52 stepena Celzijusa.
Ovo jednogodišnje premašivanje ne predstavlja veliko iznenađenje.
Januar je bio osmi mesec zaredom sa rekordnim vrućinama.
Štaviše, jedna naučna grupa, Berkli Zemlja, tvrdi da je kalendarska godina 2023. bila više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad pred-industrijskog nivoa.
Druga naučna tela, kao što je NASA, procenila su da je proteklih 12 meseci bilo neznatno ispod zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa.
Ove male razlike uglavnom potiču od načina na koji su se globalne temperature procenjivale za kraj 19. veka, kad su merenja bila mnogo ređa.
Ali svi veliki setovi podataka slažu se oko skorašnje putanje zagrevanja i da je svet u ubedljivo najtoplijem periodu od kada je počela savremena evidencija - a vrlo verovatno i mnogo duže.
A svetske površine mora takođe su se našle na do sada najvećoj zabeleženoj temperaturi - što je još jedan znak široke rasprostranjenosti klimatskih rekorda.
Kao što pokazuje mapa ispod, to je posebno izraženo imajući u vidu da temperatura okeana obično ne dostiže vrhunac još oko mesec dana.
Zašto je zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa premašeno tokom protekle godine?
Trend dugoročnog zagrevanja nesumnjivo pokreću ljudske aktivnosti - uglavnom od sagorevanja fosilnih goriva, koje ispušta gasove kao što je ugljen dioksid koji zagrevaju planetu.
To je takođe zaslužno za ogromnu većinu vrućina tokom protekle godine.
Poslednjih meseci, prirodni fenomen klimatskog zagrevanja poznat kao El Ninjo dao je temperaturi vazduha dodatni podsticaj, iako bi to obično radio za samo oko 0,2 stepena Celzijusa.
Prosečna globalna temperatura vazduha počela je da premašuje zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa gotovo svakodnevno u drugoj polovini 2023. godine, kad je El Ninjo počeo da se uzima maha, a to se nastavilo i u 2024. godini.
Okončanje El Ninja očekuje se za nekoliko meseci, što bi moglo da omogući temperaturi da se privremeno stabilizuje, a potom i neznatno opadne, verovatno nazad ispod praga od 1,5 stepeni Celzijusa.
Ali zbog ljudskih aktivnosti temperatura će na kraju nastaviti da raste u decenijama pred nama, sem ukoliko se nešto hitno ne preduzme.
„Rapidno smanjenje emisija gasova efekta staklene bašte jedini je način da se smanji rast globalne temperature", zaključuje Samanta Bardžis, zamenica direktora Kopernikusa.
Postoji li i dalje šansa da se zaustavi globalno zagrevanje?
Prema aktuelnoj stopi emisija, pariski cilj ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa kao dugoročnog proseka - umesto u jednoj godini - mogao bi da bude prekoračen u narednoj deceniji.
Bila bi to izuzetno simbolična prekretnica, ali istraživači kažu da ne bi predstavljala ivicu klimatske provalije.
„To nije prag posle kog bi se klimatske promene otele kontroli", kaže profesor Majls Alen sa Univerziteta i Oksfordu i koledža Grešam, i vodeći autor revolucionarnog izveštaja UN-a iz 2018. godine.
Posledice klimatskih promena bi, međutim, nastavile da se ubrzavaju - na šta su nam već ukazali toplotni talasi, suše, šumski požari i poplave iz proteklih 12 meseci.
„Svaka sledeća desetina stepena zagrevanja izaziva više štete nego prethodna", dodaje profesor Alen.
Dodatnih pola stepena - razlika između 1,5 stepeni i 2 stepena globalnog zagrevanja - takođe umnogome povećava rizik od prelaska „tačke bez povratka".
To su pragovi u okviru klimatskog sistema koji, ako se pređu, mogu da dovedu do rapidnih i potencijalno nepopravljivih promena.
Na primer, ako bi ledeni pokrivači Grenlanda i Zapadnog Antarktika prešli tačku bez povratka, njihovo potencijalno raspadanje izazvalo bi „katastrofalni" porast svetskog nivoa mora u narednim vekovima, kaže profesor Bentli.
Ali istraživači ističu da ljudi još imaju vremena da promene putanju svetskog zagrevanja.
Svet je ostvario izvestan napredak, sa zelenim tehnologijama kao što su skokovi u obnovljivoj energiji i upotrebi električnih vozila u mnogim delovima sveta.
To znači da se neki od najgorih scenarija zagrevanja od četiri stepena Celzijusa ili više u ovom veku - za koje se pre jedne decenije mislilo da su mogući - sada smatraju mnogo manje verovatnim, na osnovu aktuelnih politika i obećanja.
A možda od svega najviše ohrabruje to što se i dalje veruje da će svet manje ili više prestati da se zagreva jednom kad se postigne neto nula emisija ugljenika.
Efikasno prepolovljavanje emisija ove decenije doživljava se kao posebno ključno.
„To znači da na kraju možemo da kontrolišemo koliko zagrevanja će svet osetiti, na osnovu naših vlastitih izbora kao društva, i kao planete", kaže Zik Hausfader, klimatski naučnik u američkoj grupi Berkli Zemlja.
„Propast nije neizbežna."
Grafike: Ervan Rivo
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
