Tokom ranih 1970-ih godina, grupa eksperimentalnih bendova u Zapadnoj Nemačkoj je izvela pravu muzičku revoluciju.
Rođeni u radikalna vremena posleratne Nemačke, umetnici iz ovih labavo povezanih grupa - a među njima su bili Noj! (Neu!), Ken (Can), Kraftverk (Kraftwerk), Faust, Tandžerin Drim (Tangerine Dream) i Amon Dul II (Amon Düül II) - stvorili su zvuk koji je postao poznat pod imenom "krautrok".
Trag koji su ovi bendovi ostavili iza sebe, muzički i društveni, ima trajno nasleđe.
Svi oni su izvršili snažan uticaj na umetnike kao što su Dejvid Bouvi, Seks Pistols (Sex Pistols), Toking Heds (Talking Heads), Džoj Divižn (Joy Division), Rejdiohed (Radiohead) i Bjork.
Više od pedeset godina kasnije, njihov uticaj je vidljiv u hip-hopu i tehno muzici, u radu alternativnih rok grupa i u modernoj džez muzici.
- Kako je Kraftverk uticao na pet decenija muzike
- Od Hendriksa do Paranoje u Las Vegasu: Kako je LSD uticao na zapadnjačku kulturu
- Pank hit, vojni orkestar, baklje i emocije - svečani oproštaj Angele Merkel
Ipak, krautrok scenu ne možemo nazvati sličnoj, recimo, pank roku.
Za jedan takozvani žanr, krautrok je pre bio definisan kao nešto što nije, nego ono što jeste predstavljao.
Na stranu čak i težnja ka dugačkim, hipnotičkim, repetitivnim taktovima, ali ovaj pokret nije imao jasno utvrđeni muzički stil - pod terminom krautrok mogli ste da čujete rok, džez, fank, elektroniku, psihodeliju i avangardni minimalizam, često i u opusu jednog jedinog benda.
U vlastitom zenitu, sami bendovi su bili poprilično nepovezani, rasuti po nemačkim gradovima i sa vrlo malo međusobnih veza.
Čak je i sam naziv krautrok bio kontroverzan.
Njega su sklepali britanski rok novinari u želji da opišu pokret.
Danas taj termin mnogi muzičari u najmanju ruku smatraju razvodnjenim, a u najgorem slučaju i uvredljivim (izraz kraut se koristi i kao derogativni, ksenofobni termin za Nemce).
,,Radi se o novinarskom terminu", kaže Irmin Šmit, osnivač grupe Ken za BBC Kulturu.
,,On ne znači ništa više od toga da se radilo o bendovima koji nisu imali ograničenja u sopstvenoj muzici".
Bez obzira na to, grupa Faust je 1974. objavila drsko refleksivnu numeru Krautrock koja je pročistila ovaj takozvani žanr i postala jedna od njihovih ključnih pesama.
Proizvod burnih vremena
Ipak, ako zanemarimo opravdanost samog termina, ono što je zaista povezivalo ove bendove je bila težnja za stvaranjem novog muzičkog stila koji je izrastao iz sve većeg osećaja progresivnosti koji je dominirao Nemačkom kasnih 1960-ih godina.
Mihael Roter, osnivač grupe Noj!, za BBC Kulturu kaže da je njegov bend bio ,,produkt političke, društvene i kulturne erupcije" koja se dogodila 1968, iste one godine koju je nemački filozof Jirgen Habermas kasnije afirmisao tako što je označio kao godinu ,,fundamentalnog oslobađanja" nemačkog društva.
Ubrzana rekonstrukcija posleratne Zapadne Nemačke i novo rađanje globalne ekonomske sile - poznato i kao ,,ekonomsko čudo" - vlastitu završnu fazu je dostiglo 1968. godine.
Za mnoge mlade ljude je obnavljanje nacije posle svih zločina iz Drugog svetskog rata smatrano neadekvatnim i nemoralnim i služilo je samo očuvanju interesa zaštićenog establišmenta.
Nova generacija nije želela samo ekonomsko prestrojavanje.
Ono za čim su oni težili je bila kulturna revolucija.
Oni su staro, konzervativno uređenje Nemačke videli kao elitističko, patrijarhalno i moralističko, ali ključna zamerka je bila povezanost sa nacizmom koja je i dalje bila primetna.
Mnoge institucije su i dalje vodili ljudi koji su bili oficiri Trećeg rajha.
Kada je studenta Bena Onezorga policija ubila 1. jula 1967. tokom protesta protiv posete iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, posejano je i seme društvenog nemira; pokušaj ubistva studentskog aktivističkog vođe Rudija Dučkea 11. aprila 1968. se pokazao kao katalizator za masovne proteste širom zemlje.
Dučke je potom u sopstvenoj borbi primenio pozive na proteste komunističkog lidera Maoa Cedunga na ,,dugačak marš kroz institucije sistema".
Neki su otišli i dalje od toga - Frakcija Crvene armije, grupa Bader-Majnhof, radikalna levičarska opcija koja je koristila nasilnu, gerilsku strategiju u borbi protiv onoga što su i dalje smatrali fašističkom državom, ubila je više od 30 ljudi postavljanjem bombi, kidnapovanjima i napadima.
Ovaj revolucionarni osećaj je bio u skladu sa sličnim stremljenjima širom sveta.
Demonstracije nalik ovim su se 1968. dešavale i širom Francuske, a studentski protesti su se održavali svuda - od Italije do Japana i od Meksika do Pakistana.
Ali iako su se kulturalne erupcije odigravale u svakoj regiji, ona u Nemačkoj je bila naročito burna.
,,Mislim da su nemiri u Nemačkoj bili naročito egzistencijalistički zbog nacističke prošlosti", kaže doktor Hano Balc, nemački istoričar i predavač na univerzitetu u Kembridžu.
,,Zato su i bili tako radikalni. Radilo se o generacijskom konfliktu - kako se obračunati sa nacističkom prošlošću vaših roditelja?"
Šmit je 1968. imao 30 godina i ova dilema mu je bila poznata - imao je buran odnos sa ocem koji je bio pristalica nacizma.
On je bio izbačen iz škole u Berlinu jer je javnosti otkrio nacističku prošlost nekih nastavnika.
Upravo je to bila i pozadina želje za inovacijama grupe Ken.
,,Bili smo proizvod tadašnjeg vremena", kaže Šmit.
,,Odrastanje posle rata u gradu sravnjenim sa zemljom, u ruševinama, kao i u kulturi koja je bila uzdrmana nacizmom, život u toj posleratnoj intelektualnoj atmosferi - naravno da je sve to imalo veliki uticaj na nas.
,,Ukoliko svesno gradite nešto, vi nastavljate tradiciju, ali u isto vreme želite i da je uništite. A uništavate je tako što stvarate nešto potpuno novo".
Roter, koji će narednog meseca u londonskom ,,Barbikanu" održati retrospektivni koncert kojim će se osvrnuti na čitavu karijeru, te 1968. imao je 18 godina i živeo je u Dizeldorfu.
Bio je student psihologije, stasao za političko buđenje.
On je odbio da ide u vojsku - ,,pozvao sam se na prigovor savesti", kaže on, i odlučio da sopstvenu službu obavi radeći u lokalnoj mentalnoj ustanovi.
,,Polako sam počeo da bivam svestan sopstvenog identiteta nasuprot konzervativnim strukturama u Nemačkoj, kao i borbe ugnjetavanih naroda širom sveta.
,,To je bila pozadina koja je uobličila moje lične političke stavove".
Popularna kultura je u Nemačkoj tog vremena takođe bila konzervativna.
Dominantna muzička forma su bili šlageri, sladunjava muzika koja je bila podvrsta lagane i neškodljive evropske pop muzike.
Kao i mnoge druge zemlje, Nemačka je takođe uvozila muziku iz Britanije i Amerike - Bitlse (The Beatles), Stounse (The Rolling Stones) i Džimija Hendriksa.
Američke trupe su i dalje imale baze po Nemačkoj i to je bio konstantan izvor kulture na engleskom jeziku.
To je i krautrok bendovima koji su se tih godina pojavljivali po zemlji dalo zamah da se umetnički definišu protiv takvog stanja i tako je započet proces uspostavljanja nemačkog identiteta kroz odbijanje statusa nepromenljivosti.
- Kako je Frakcija Crvene armije sejala strah po Nemačkoj
- Kako je pad Berlinskog zida promenio svet
- Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke
Muzički izraz
Roteru je sve ovo kreativno formiranje učinilo još dubljim.
,,Polako sam postajao svestan da je okej da imam sopstveni identitet i da budem drugačiji i da mi, kao umetniku, nije dovoljno da zvučim kao Džimi Hendriks ili kao Bitlsi, iako ih jako volim.
,,Bio sam nesrećan jer sam bio samo odjek tuđih muzičkih ideja... I tako sam ušao u tranzicioni period koji je trajao otprilike od 1969, pa do 1971. godine".
Za Šmita, koji je imao klasično muzičko obrazovanje i čiji je mentor bio kompozitor Karlhajnc Štokhauzen, ova čežnja da sam bude tvorac radikalno novog muzičkog identiteta se manifestovala smišljenim pokušajima da se prošlost iskoristi za stvaranje nečeg potpuno originalnog.
,,Ja sam želeo da povežem neke muzičare koji su imali iskustvo sa nekim od najvažnijih muzičkih stilova 20. veka", kaže Šmit.
,,Sve to zbog toga što su i džez i rok i savremena muzika, elektronika i slično, bili podjednako važni.
,,Tako da sam je sve to želeo da vidim u jednoj grupi - u izvođenju muzičara koji su imali veliko iskustvo u tome.
,,Takav je bio Jaki Libecajt, fantastični džez bubnjar. I sam sam imao klasično muzičko obrazovanje, pa je i to donelo nešto novo".
Albumi-klasici grupe Ken - Tago Mago (1971), Ege Bamyasi ( (1972) i Future Days (1973), svi stvoreni sa pevačem Damo Suzukijem, japanskim uličnim sviračem kojeg su otkrili u Minhenu, postali su osnova za eksperimentalni rok.
Ono što se dogodilo sa krautrokom predstavlja izraz šire ideološke tranzicije mlađe, remetilačke populacije iz 1970-ih, koja se rastajala sa ,,kontrakulturom" i približavala ,,alternativnoj" kulturi.
Tako da se tu više nije radilo o ,,težnji za ukidanjem države".
Više je to bilo nešto kao - ,,ne zanima me više država. Idem odavde i odlazim na selo".
Krautrok bendovi su živeli sopstveni etos: tokom ranih 1970-ih, članovi grupe Ken su živeli i snimali u zamku iz 15. veka nadomak Kelna, a članovi Fausta su u tom periodu živeli u komuni u Fumeu, u blizini Hamburga.
Na taj način su krautrok bendovi postali politički po sopstvenom delanju, a ne po eksplicitnim akcijama.
Oni su s jedne strane predstavljali idealističku sliku novog, alternativnog življenja, dok je zanemarivanje tradicije u njihovoj muzici nagoveštavalo njihovu protestnu prirodu i želju za akcijom.
Njihova naizgled socijalistička filozofija je ukazivala na put kojim bi društvo trebalo da se restruktuira.
,,Nikada nismo imali nikakve političke izjave", kaže Šmit.
,,Osim što smo bili to što smo bili. Bili smo jedan organizam. Kod nas nije bilo nikakvog poretka. I to je neka vrsta anarhije.
,Ali ne postoji ni delić naše muzike koji bi mogao da prisvoji bilo koji pojedinac - autorski ona pripada samo grupi Ken".
Roter i bubnjar Klaus Dinger, kasnije njegov kolega iz benda Noj!, bili su deo rane, tročlane postave Kraftverka zajedno sa Florijanom Šnajderom, pošto je Ralf Huter nakratko morao da napusti studio.
Iako ova postava Kraftverka nikada nije objavila nijedan album, Roter i Dinger su izgradili proto-Noj! zvuk, što se može i videti iz njihovog televizijskog nastupa 1971. godine.
,,Video sam kako su ljudi odlepili", kaže Roter.
,,Svi su bili uzbuđeni. Uzgred, radilo se o veoma mladoj publici. Bio je to početak nečeg potpuno novog za publiku. To je bilo evidentno".
Roter i Dinger su uskoro napustili Kraftverk i oformili Noj!.
Kraftverk je nastavio da se razvija kroz tri nikada kasnije reizdata albuma, pre nego što je počeo da objavljuje njihove klasike, počevši sa albumom Autobahniz 1974.
Kraftverk će kasnije transformisati krautrok žanr i postati pioniri elektronske muzike i jedna od najboljih i najuticajnijih grupa svih vremena.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Grupa koja je obeležila epohu
U početku, Noj! su bili taj bend koji je napravio prvi proboj.
Roter je u Dingeru pronašao srodnu dušu (iako se nisu uvek slagali).
,,Bez diskusije ili bilo kakve potrebe da se dogovaramo oko tih stvari, bilo nam je zajedničko to što smo obojica želeli da budemo jedinstveni - bio je to vrlo skroman pristup. I to nas je navelo da se udaljimo od tradicije i da sami zavrtimo točak promene.
,,Ja sam odlučio da odbacim sve stereotipe i standarde. Sve to sam bacio na stranu i pokušao da se vratim najjednostavnijim muzičkim elementima - jedan ton, jedna nota, jedan akord, jedan ritam".
U knjizi Krautrocksampler, muzičar i umetnik Džulijan Koup grupu Noj! naziva ,,oličenjem krautroka jer su definisali taj termin više nego bilo ko drugi".
Njihov debitantski album Noj!, objavljen 1972. godine, predstavlja pravu znamenitost u okvirima rok muzike.
Na ovom albumu može da se čuje taj Noj! zvuk koji je postao definišući ne samo za bend, već i za sam krautrok - radi se o pionirskom, ,,motoričkom" ritmu.
Motoriki bukvalno označava ,,motorne osobine" - motorik je konstantni, prolongirani, propulsivni 4/4 ritam, koji se najbolje može ispratiti u sjajnim Dingerovim izvođenjima u pesmama kao što su Hallogallo i Negativland.
Uz pomoć još jednog vizionara, producenta Konija Planka - krautrokovski odgovor na Sema Filipsa - ovaj zvuk je bio inspirisan Roterovom zaljubljenošću u večiti pokret.
,,Volim da se vozim auto-putem.
,,Ne prebrzo, to bi bila kompletno pogrešna slika, ali ja volim da žurim negde, bilo da se radi o dasci za surfovanje na velikim talasima ili jednostavno o osećaju za pokretom unapred", kaže on.
Iznenađujuće, ovakav osećaj je delom bio inspirisan i njegovom ljubavlju prema fudbalu i uspehu fudbalske reprezentacije Zapadne Nemačke koja je predstavljala onaj aspekt nemačke kulture koji nije bio umrljan i opterećen ratnim zločinima.
,,Postoji tu neka snažna veza.
,,Ja i dalje volim napadački stil u fudbalu, kada se svi zatrče i kada lopta krene napred, kada se pokažu visoke tehničke sposobnosti igrača i kada počne osvajanje terena, kada lopta krene da se približava golu".
Motorički takt i dalje razvijaju rok grupe koje se okušavaju u eksperimentalnoj muzici.
,,To je zaveštanje te muzike u kojoj su eksperimentalni delovi bili pokretljivi i promenljivi", kaže Aleksis Tejlor, pevač britanske elektro-pop grupe Hot Čip (Hot Chip), benda na koji su Noj! i krautrok izvršili veliki uticaj.
,,A kada to postane konstanta u vašoj muzici, onda i najmanje fluktuacije i promene mogu da zazvuče veoma uzbudljivo.
,,Takođe, ovde se radi o veoma primitivnom pristupu muzici. Mislim da je bilo jako pametno nešto tako učiniti jednostavnim".
Noj! su objavili još dve ploče nakon debija: Neu! 2 i Neu! 75.
Pesme sa ovog trećeg albuma, Hero i After Eight su imale uticaj i na pank pokret.
U međuvremenu, Roter je ponovo bio inovativan kada se udružio sa članovima grupe Klaster (Cluster) i oformio sastav Harmonija (Harmonia), još jedan revolucionarni nemački bend čiji su eksperimentalni zvučni pejzaži utabali put ambijentalnim eksperimentima Brajana Inoa.
- Dejvid Bouvi - potcenjeni glumački genije
- Godišnjica prvog singla Rolingstonsa: Kako je uticaj rokenrol velikana menjao jugoslovensku muzičku scenu
- Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“
Legendarni obožavalac
Dejvid Bouvi je već 1976. bio pod uticajem grupa Noj! i Harmonija.
Tokom berlinskog perioda i nastanka albuma Low i Heroes, Bouvi je razgovarao sa Roterom o nekoj vrsti saradnje.
,,Ako se osvrnete na njegovu karijeru, možete da primetite kako je tokom berlinske faze prodaja njegovih ploča opala", kaže Roter.
,,I vrlo je moguće da je neko tamo u menadžmentu smatrao da nije baš najbolja ideja da Dejvid sarađuje sa Mihaelom, on je imao neke lude ideje i možda bi uticao da Bouvijeva muzika postane još nekomercijalnija.
,,Posle tog razgovora, više se nismo čuli. Mnogo godina kasnije sam pročitao u nekom intervjuu kako je Bouvi rekao 'pozvao sam Mihaela, ali me je on odbio'. To je bilo baš kontradiktorno", kaže on smejući se.
,,Inspektor Poaro bi nam bio potreban da istraži šta se zaista tu desilo".
Pokret studentskog protesta, kao i imperijalna faza krautroka su se završili sa jednom čudnom paralelom.
Oba pokreta su do 1978. bila manje-više okončana.
Ken i Noj! su se raspali - kasnije su oba benda ponovo oformljena sa promenljivim rezultatima - a era protesta se polako ugasila.
Samoubistvo tri člana Frakcije Crvene armije u zatvoru oktobra 1977. posle otmice i ubistva nekadašnjeg esesovca Hansa Martina Šlajera, danas se smatra simboličnom kulminacijom pokreta.
Rudi Dučke je 24. decembra 1979. godine umro od posledica komplikacija koje su usledile nakon pokušaja atentata na njega.
Ali šta se desilo sa ostatkom te generacije iz 1968?
Balc kaže da su oni imali uspeha i da su nemačku kulturu odveli u liberalnije tokove, ali samo delimično: država nije bila svrgnuta, već je bila kooptirana.
,,Želeli su revoluciju, ali su dobili kulturne i društvene reforme. Ali i to je bilo važno. Rudi Dučke je tražio dugački marš kroz institucije sistema, ali ono što se desilo je bio marš u institucije, a ne kroz njih.
,,U tome je razlika, jer su svi oni postali profesori i doktori i ministri spoljnih poslova i cela ta generacija je postala deo nove elite. I naravno, i oni su doneli nešto novo. Pokvarili su se ulaskom u institucije, ali su neke stvari ipak promenili".
Uticaj koji je izvršio krautrok je mnogo jasniji.
Prodaja je svima osim Kraftverku bila skromna u to vreme.
Roter je umeo da kaže kako su bili andergraund andergraunda - ali je zaveštanje koje je ostavila njihova muzika oblikovalo današnju savremenu muzičku scenu.
,,Ono što sam ja izvukla iz krautroka je taj element igre", kaže Hana Pil, laureatkinja nagrade Merkjuri i nominacija za Emi za najboljeg kompozitora i producenta.
,,Bilo je to po prvi put da su ljudi počeli da kombinuju akustične instrumente i elektroniku. Mislim da se i danas u muzici i dalje istražuju ti elementi. Oni su u tom aspektu bili vrlo napredni".
,,Osnovni element je bio nedostatak umerenosti u svemu tome te 1971. godine", kaže Roter u osvrtu na opasku da su Noj! opstali i u današnje vreme, ,,kada smo Klaus i ja odlučili da budemo drugačiji, da ne idemo sredinom puta, već da uradimo nešto što će velikom broju ljudi biti konfuzno ili neprihvatljivo.
,,Ali to je bio odraz naših ličnosti, svim srcem smo bili u tome. To je nešto što i danas inspiriše muzičare, i to bi bila ta moja pojednostavljena analiza svega toga".
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
