Put do najsevernijeg izraelskog grada Metule usamljena je vožnja, duž parčeta zemlje opkoljenog sa tri strane Libanom. To znači da je sa tri strane opkoljen i najmoćnijom libanskom oružanom grupom Hezbolah.
Vojnici na kontrolnom punktu na obodu Metule su sve meštani, uglavnom sredovečni rezervisti bez iluzija o tome kakva se sila nalazi sa druge strane granice.
Dok kiša pljušti po sumornoj, maglovitoj noći, jedan od njih, koji nije želeo da mu objavimo ime, prstom opisuje čitav krug, pokazujući na granicu i položaje Hezbolaha.
„Pola kilometra na zapad, skoro čitav kilometar na sever i još kilometar na istok. Hezbolah nas, dakle, opkoljava 300 stepeni."
Preostalih 60 stepeni, kaže on, obuhvata strmi put koji se spušta nazad do ostatka Izraela.
- Šta je Hezbolah, pokret iz Libana
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Kako izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze
Rat u Gazi koji je započeo posle napada Hamasa od 7. oktobra, a u kojem je ubijeno oko 1.300 Izraelaca, uglavnom civila, bio je poguban.
U izraelskoj ofanzivi koje je usledila do sada je poginulo više od 27.000 Palestinaca, uglavnom civila, prema Ministarstvu zdravlja pod kontrolom Hamasa, i došlo je do velikih razaranja u Gazi.
Granični sukob između Izraela i Hezbolaha koji je usledio postepeno se pojačavao, ali obe strane znaju koliko bi gore sve bilo kad bi eksplodirao u žestoki rat.
To je savršeno jasno ljudima koji stražare na obodu Metule.
Izraelski rezervista nastavlja: „Jeste, definitivno može da preraste u veliki rat a veliki rat sa Hezbolahom nije kao sa Hamasom, oni su prava vojska, veoma obučena, odlično opremljena i imaju mnogo iskustva, pravog iskustva iz Sirije."
Hezbolah je intervenisao u ratu u Siriji, boreći se na strani režima predsednika Bašara Al Asada.
Američki državni sekretar Entoni Blinken nema planove da poseti Metulu tokom aktuelne bliskoistočne turneje, ali dugi let iz Vašingtona i vreme provedeno po različitim prestonicama na Bliskom istoku mora da su mu već sumorno poznati do sada.
On se vratio u region peti put od 7. oktobra.
Blinken nije pokušao da umanji veličinu krize na Bliskom istoku.
Krajem januara, dok je stajao kraj generalnog sekretara NATO, rekao je da je situacija „neverovatno nestabilna".
„Rekao bih da ovako opasnu situaciju širom regiona nismo imali najmanje od 1973. godine, a vrlo verovatno još i od pre."
Kakvo poređenje.
Bliskoistočni rat iz 1973. godine prerastao je u jedno od najopasnijih konfrontacija supersila tokom Hladnog rata.
Dok je američki predsednik Ričard Nikson bio zaokupljen skandalom Votergejt, njegov državni sekretar Henri Kisindžer postavio je američke strateške snage u stanje najviše mirnodopske borbene gotovosti, Defkon 3, nakon izveštaja da SSSR premešta nuklearno oružje na Bliski istok.
- Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
- Netanjahu odbio Hamasovu ponudu za prekid vatre u tri faze
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
Pola veka kasnije, Blinken je govorio nakon što su paravojne formacije koje je obučio i finansirao Iran ubile trojicu američkih vojnika u bazu u Jordanu.
U međuvremenu, SAD, kojima je pomogla Velika Britanija u Jemenu, iz odmazde je započela tekuću kampanju vazdušnih napada.
Amerikanci se nadaju da su kalibrirali reakciju tako da stabilizuju situaciju, a ne da je pogoršaju, ali to uopšte nije izvesno.
Ratoborni kritičari predsednika Bajdena u Vašingtonu tvrde da akcija preduzeta do sada neće odvratiti Iran, koji pruža podršku Hezbolahu u Libanu i Hutima i Jemenu, kao i šiitskim paravojnim grupama u Siriji i Iraku.
Jastrebovi tvrde da će samo direktni napadi na Iran naterati Teheran da naredi posrednicima i saveznicima da se povuku.
Bajdenova administracija veruje da direktan napad na Iran rizikuje da se detonira u širi sukob na Bliskom istoku.
Tokom prethodnih poseta sekretara Blinkena, ovaj je iznova iskazivao američku podršku izraelskom ratu protiv Hamasa, ali i ozbiljne sumnje u način na koji se Izrael bori.
Vašington, bezuspešno, poziva na uzdržanost.
SAD nastavljaju da snabdevaju Izrael oružjem koje mu je potrebno za kampanju, uprkos njenim sumnjama u način na koji se ono koristi.
Amerika je imala nešto više uspeha u prisiljavanju Izraela da propusti mnogo veću količinu humanitarne pomoći za više od dva miliona palestinskih civila koji su zatočeni u katastrofi.
U oktobru prošle godine, izraelski lideri su se zarekli da ničemu neće biti dopušteno da uđe.
Uprkos tome, UN i grupe za pomoć aktivne u Gazi kažu da Izrael nije propustio ni približno onoliko koliko je potrebno.
Okoreli zvaničnici za humanitarnu pomoć sa dugim karijerama u pokušajima da pomognu civilima u ratnim zonama rekli su mi da nikad još nisu videli ništa ovoliko loše.
Jedan koji je bio unutar Gaze više puta u poslednjih nekoliko meseci (Izrael i Egipat, koji kontrolišu granice, ne dozvoljavaju novinarima da uđu) rekao je da „nikad nije video ništa ove veličine, razmera i dubine".
Blinkenov glavni prioritet je da obezbedi primirje u Gazi.
Predsednik Bajden mora da smiri Bliski istok, ne samo zbog strašnih rizika od neprekinutog i eskalirajućeg rata, već i zbog toga što ga ove godine kod kuće čekaju izbori.
Ankete pokazuju da ubrzano gubi glasove jer neki Amerikanci okrivljuju njegovu podršku Izraelu za humanitarnu katastrofu u Gazi.
Obnovljeni nalet diplomatije, koji obuhvata SAD, Katar, Egipat i Izrael, proizveo je široke parametre sporazuma, ali ne i njegove detalje.
Hamas je izneo vlastite uslove.
On želi proces u tri faze u trajanju od 135 dana, a koji bi omogućio razmenu talaca po stadijumima za palestinske zatvorenike u izraelskim zatvorima.
On ima dugi spisak zahteva.
Najznačajniji je da do kraja tog perioda Izrael mora da povuče snage iz Gaze i da rat bude okončan.
Sve je to odbacio izraelski premijer Benjamin Netanjahu posle sastanka sa državnim sekretarom Blinkenom.
Od početka rata, Izrael definiše pobedu kao uništenje Hamasa i bezbedan povratak talaca kući.
Nijedan od tih ciljeva još nije postignut.
Netanjahu je rekao da Izrael neće praviti ustupke Hamasu i ponovio tvrdnju da se njegove snage približavaju „potpunoj pobedi".
Poslednjih dana govorio je i da Izrael mora da ubije lidere Hamasa.
Blinken još veruje, rekao je on kasnije, da je taj sporazum moguć.
Njegov najveći izazov je da pokuša da smanji jaz između dijametralno suprotnih pozicija Izraela i Hamasa kako bi postigao neku vrstu primirja.
BBC ima informacije da je Hamas mnogo manje samouveren nego što je bio početkom rata.
Žestina izraelskog napada i stradanje toliko mnogo civila znači da se stanovnici Gaze zatočeni u ratu okreću protiv Hamasa, navodeći njegove lidere da shvate da moraju da probaju da pregovaraju.
U Izraelu, uprkos samouverenim izjavama premijera i njegovih saveznika, raste pritisak za sklapanje primirja kako bi se stvorili uslovi za povratak talaca.
To Blinkenu ne daje mnogo prostora za rad.
Svi su izgledi protiv primirja ukoliko jedna ili obe strane ne načine značajne ustupke.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
