Da bi prodavao vodu i zaradio za život, Stiv se potpuno oslanjao na svoje magarce.
Oni su vukli njegova kolica sa 20 kanistera do svih njegovih mušterija.
Kad su Stivovi magarci bili ukradeni zbog njihove kože, više nije mogao da radi.
- Tamo gde magarci uživaju i isceljuju
- Kako je uplakani magarac Mihajlo pronašao novi dom
- Veštačko meso: Koliko je vrla nova hrana blizu trpezama u Srbiji
Taj dan započeo je kao i svaki drugi.
Ujutro je napustio kuću na obodu Najrobija i otišao u polje po životinje.
„Nigde ih nisam video", priseća se on.
„Tražio sam ih čitav dan, čitavu noć i naredni dan."
Tri dana kasnije dobio je poziv od prijatelja koji mu je rekao da je pronašao skelet životinja.
„Bile su ubijene, zaklane, i nisu imale kožu."
Krađa magaraca poput ove postale su sve uobičajenije u mnogim delovima Afrike - i u drugim delovima sveta koji imaju veliki broj ovih tovarnih životinja.
Stiv, i njegovi magarci, kolateralna su šteta kontroverzne svetske trgovine magaraćom kožom.
Njeno poreklo je hiljadama kilometara od tog polja u Keniji.
U Kini vlada velika potražnja za lekovima tradicionalne narodne medicine koji se prave od želatina iz magareće kože.
Lek se zove „ejiao".
Veruje se da poseduje svojstva za poboljšanje zdravlja i očuvanje mladosti.
Magareća koža se prokuva dok se od nje ne dobije želatin, koji se potom melje u prah, pilule ili tečnost, ili se dodaje u hranu.
Aktivisti koji se bore protiv ove trgovine kažu da su ljudi poput Stiva, i magarci od kojih oni zavise, žrtve neodržive potražnje za tradicionalnim sastojkom ejiaoa.
U novom izveštaju, Magareće sklonište, koje vodi kampanju protiv trgovine od 2017. godine, procenjuje se da se u svetu svake godine ubije najmanje 5,9 miliona magaraca da bi se namirila ova potreba.
A ova dobrotvorna organizacija kaže da ta potražnja samo raste, mada BBC nije uspeo nezavisno da potvrdi te cifre.
Veoma je teško steći preciznu sliku o tome koliko tačno magaraca se ubija da bi se namirila industrija ejiaoa.
U Africi, gde živi dve trećine od 53 miliona magaraca iz čitavog sveta, postoji raznovrsna regulativa.
Izvoz magareće kože je legalan u nekim zemljama, a ilegalan u nekim drugim.
Ali visoka potražnja i visoke cene za kožu navode na krađu magaraca, a Magareće sklonište kaže da je saznalo da se životinje sele preko državnih granica da bi stigle do lokacija na kojima je trgovina legalna.
Uskoro bi, međutim, moglo da dođe do prekretnice, jer vlade svih afričkih država i vlada Brazila planiraju da zabrane ubijanje magaraca zbog smanjivanja njihove populacije.
Solomon Onjango, koji radi za Magareće sklonište iz Najrobija, kaže:
„Između 2016. i 2019. godine, procenjujemo da je ubijena oko polovine kenijskih magaraca radi trgovine kožom."
To su iste one životinje koje nose ljude, robu, vodu i hranu, kičma siromašnih, ruralnih zajednica.
I zato su razmere i rapidni rast trgovine kožom zabrinule aktiviste i eksperte, i navele mnoge u Keniji da učestvuju u demonstracijama protiv trgovine kožom.
Predlog za neograničenu zabranu u čitavoj Africi nalazi se na dnevnom redu samita Afričke unije, gde će se svi lideri država sastati 17. i 18. februara.
Govoreći o mogućoj zabrani u čitavoj Africi, Stiv kaže da se nada da će to pomoći da se zaštite životinje, „inače sledeća generacija neće imati magarce".
Ali da li bi zabrana širom Afrike i u Brazilu naprosto mogla da preseli trgovinu negde drugde?
Proizvođači ejiaoa su nekada koristili kožu magaraca uzgojenih u Kini.
Ali, prema tamošnjem Ministarstvu poljoprivrede i ruralnih poslova, broj magaraca u zemlji se strmoglavio sa 11 miliona 1990. godine na samo dva miliona 2021. godine.
Istovremeno, eijao je od uskostručnog luksuza postao popularan, naširoko dostupan proizvod.
Kineske kompanije su počele da traže izvore snabdevanja kožom u inostranstvu.
Klanice magaraca su otvorene u delovima Afrike, Južne Amerike i Azije.
U Africi, ovo je dovelo do sumornog natezanja oko trgovine.
U Etiopiji, gde je konzumiranje magarećeg mesa tabu tema, jedna od dve klanice magaraca u zemlji zatvorena je 2017. godine kao reakcija na javne proteste i nezadovoljstvo izraženo na društvenim mrežama.
Zemlje kao što su Tanzanija i Obala Slonovače zabranile su klanje i izvoz magareće kože 2022. godine, ali kineski sused Pakistan podržava trgovinu.
Pred kraj prošle godine, tamošnji medijski izveštaji su se na sav glas hvalili otvaranjem prve „zvanične farme za uzgoj magaraca" u zemlji „kako bi se uzgajale neke od najboljih sorti".
A to je i veliki biznis.
Prema stručnjakinji za kinesko-afričke odnose, profesorki Loren Džonston sa Univerziteta u Sidneju, tržište za ejiao u Kini uvećalo je vrednost sa oko 3,2 milijarde dolara 2013. godine na oko 7,8 milijardi 2020. godine.
To je postao razlog za zabrinutost među predstavnicima javnog zdravlja, aktivistima za dobrobit životinja pa čak i međunarodnim krivičnim istražiteljima.
Istraživanje je pokazalo da se pošiljke magareće kože koriste za trgovinu drugim ilegalnim proizvodima od divljih životinja.
Mnogi se brinu da će nacionalne zabrane gurnuti trgovinu dublje u ilegalu.
Za lidere država, tu je i fundamentalno pitanje: da li su magarci vredniji za privrede u razvoju mrtvi ili živi?
„Većina ljudi u mojoj zajednici su sitni zemljoradnici i oni koriste magarce za prodaju vlastite robe", kaže Stiv.
On je štedeo novac od prodaje vode da bi plaćao školarinu za studije medicine.
Fejt Burden, glavna veterinarka u Magarećem skloništu, kaže da su ove životinje „apsolutno ključne" za ruralni život u mnogim delovima sveta.
One su snažne, prilagodljive životinje.
„Magarac može da izdrži 24 časa bez vode i može da se rehidrira veoma brzo bez ikakvih posledica."
Ali pored svih njihovih kvaliteta, magarci se ne razmnožavaju lako ili brzo.
I zato se aktivisti plaše da ako trgovina ne bude zauzdana, magareće populacije će nastaviti da se smanjuju, lišavajući još više siromašne ljude sredstava za život.
Onjango objašnjava: „Mi nikada ne uzgajamo naše magarce za masovno klanje."
Profesorka Džonston kaže da su magarci „nosili siromašne" milenijumima.
„Oni nose decu, žene. Nosili su Mariju kad je bila trudna sa Isusom", kaže ona.
Žene i devojčice, dodaje ona, podnose najveći teret kad im se oduzme ova životinja.
„Jednom kad magarac nestane, onda žene praktično ponovo postanu magarci", objašnjava ona.
I u tome se krije gorka ironija, pošto se ejiao najviše prodaje imućnim Kineskinjama.
To je lek star hiljadama godina, za koji se veruje da ima brojne prednosti, od jačanja krvi do pomaganju pri snu i poboljšanja plodnosti.
Ali kineska TV serija iz 2011. godine po imenu Carica u palati, fiktivna priča o carskom dvoru, bila je ta koja je najviše podigla popularnost ovom leku.
„Bilo je to vrlo pametno 'prikriveno oglašavanje'", objašnjava profesorka Džonston.
„Žene u seriji su uzimale ejiao svaki dan da bi ostale lepe i zdrave zbog kože i plodnosti. To je postao simbol elitne ženstvenosti. Da ironija bude veća, taj lek sada uništava živote mnogih Afrikanki."
Stiv, koji ima 24 godine, brine se da je, kad je izgubio magarce, izgubio kontrolu nad životom i sredstvima za život.
„Prosto sam nasukan sada", kaže on.
Sarađujući sa lokalnim organizacijama za dobrobit životinja u Najrobiji, dobrotvorna organizacija Bruk radi na pronalaženju magaraca za mlade, poput Stiva, kojima su oni potrebni da bi imali pristup radu i obrazovanju.
Džaneke Merks, iz Magarećeg skloništa, kaže da što više zemalja bude usvojilo zakone za zaštitu magaraca, „to će teže to postati".
Džaneke Merks, iz Magarećeg skloništa, kaže da što više zemalja bude usvojilo zakone za zaštitu magaraca, „to će teže to postati".
„Voleli bismo da vidimo da kompanije za proizvodnju ejiaoa potpuno prestanu da uvoze magareću kožu i ulože u održive alternative, kao što je ćelijska poljoprivreda (proizvodnja kolagena u laboratorijama). Već postoje bezbedni i efikasni načini da se to radi."
Fejt Burden, zamenica generalnog direktora Magarećeg skloništa, naziva trgovinu magarećom kožom „neodrživom i nehumanom".
„Oni se kradu, potencijalno vode stotinama kilometara, drže u natrpanim oborima i potom ubijaju na oči drugih magaraca", kaže ona.
„Oni zavise od nas i naših glasova protiv te prakse."
Bruk je sada dodelio Stivu novog magarca, ženku koju je on nazvao Sreća-Radost, zato što oseća sreću i radost što je ima.
„Znam da će mi ona pomoći da ostvarim svoje snove", kaže on.
„A ja ću se starati da je ona zaštićena."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
