„Dame i gospodo, ovo je Beograd", kaže španski komentator sa dozom neverice u glasu, dok halom Pionir leti na hiljade crvenih i belih konfeta.
U tom trenutku, praćeni zaglušujućom bukom i kišom papirića, košarkaši Crvene zvezde i Barselone, poređani u vrstu na sredini terena, mirno čekaju početak meča.
Godinu dana kasnije, Špance je fascinirala i pesma navijača Partizana u prepunoj Areni.
„Impresivno, Antonio... Neverovatno je kako se košarka doživljava u Srbiji, ljudi ovde žive za košarku", čulo se, dok u pozadini odzvanja „Da volim crno-bele".
Utakmice crveno i crno-belih u Evroligi, najjačem evropskom košarkaškom takmičenju, čiji je Zvezda deo više od decenije, a u koju se Partizan vratio prošle sezone i odmah stigao na prag Fajnal-fora (Final four), završnog turnira četiri najbolje ekipe, u poslednje dve godine postale su gotovo svetska atrakcija.
- Noć kada je Dejan Milojević leteo po košarkaškom terenu
- Kad rat svira kraj, produžeci se igraju u Beogradu: Kako je izraelska košarka nastavila život u Srbiji
- „Želimo da naši učenici budu kao on": Kako su reči košarkaša Nikole Jokića osvanule ispred osnovne škole u Denveru
- Priča o Pistol Pitu: Kako je NBA zvezda srpskog porekla zamađijala celu Ameriku
„Za prvi evroligaški derbi prošle godine, više me ljudi zvalo za karte nego za Fajnal-for 2022. u Beogradu", kaže Goran Šašić, direktor Udruženja trenera Evrolige, za BBC na srpskom.
„Na utakmice Zvezde i Partizana putuju ljudi iz celog sveta, čak i Amerikanci, pa i Englezi, koji nikada nisu bili ni na jednoj košarkaškoj utakmici u životu."
To je sve zato što su Zvezda i Partizan Evroligi doneli „sportsku i košarkašku tradiciju, veliki rivalitet, punu halu i atmosferu koja se retko gde viđa", smatra Aleksandar Rašić, nekadašnji košarkaš Partizana i reprezentativac Srbije.
„Liga je na taj način značajno dobila na atraktivnosti", kaže Rašić za BBC na srpskom.
Međutim, kako se aktuelna evroligaška sezona polako privodi kraju, sve je više spekulacija kakva bi mogla da bude budućnost srpskih klubova u Evroligi.
Opseg odgovora na to pitanje je veliki: od toga da bi beogradski „večiti rivali" mogli da postanu redovni članovi košarkaškog ekvivalenta fudbalske Lige šampiona, do toga da za jedan od dva beogradska kluba tamo možda više neće biti mesta.
A licenca
Početkom februara, na beogradski aerodrom „Nikola Tesla" sleteo je avion zbog kog su navijači beogradskih velikana celog dana grickali nokte.
Izvršni direktor Evrolige Paulijus Motiejunas i Dejan Bodiroga, jedan od najboljih evropskih košarkaša u istoriji i bivši reprezentativac Jugoslavije, a danas predsednik Evrolige, stigli su na susrete sa predstavnicima Crvene zvezde i Partizana.
Uh, to možda znači A licencu, nadali su se navijači.
Mistična A licenca, dugogodišnji san mnogih evropskih klubova, znači višegodišnji sporazum o učešću u Evroligi, bez obzira na rezultate u domaćem prvenstvu.
Taj status trenutno ima 12 od 18 klubova - Efes, Asvel, Baskonija, Bajern Minhen, Barselona, Fenerbahče, Makabi, Olimpija, Olimpijakos, Panatinaikos, Real Madrid i Žalgiris.
„Ako ste sigurni učesnik Evrolige, onda imate zagarantovane utakmice protiv najboljih evropskih klubova, samim tim su veći i prihodi, u klub dolaze bolji i atraktivniji igrači, pa tim postaje i konkurentniji za bolji plasman", navodi Rašić.
Crvena zvezda i Partizan plasman trenutno ostvaruju kroz regionalnu ABA ligu, čiji šampion bude pozvan u društvo najboljih u Evropi.
To u praksi znači da od nekoliko utakmica finalne serije mnogo toga zavisi, što donosi dodatne napetosti u ionako zategnute odnose klubova i navijača večitih rivala.
„Derbi je uvek derbi, bez obzira na stanje na tabeli, ali sigurno da bi A licenca za oba kluba možda malo rasteretila situaciju u ABA ligi", smatra Rašić.
Aris Barkas, urednik košarkaškog portala Jurohups, koji se najviše bavi Evroligom, kaže da je širom Evrope mnogo zainteresovanih za A licencu, ali da ne postoji konkretan odgovor šta je tačno potrebno da bi se ona dobila.
Jedno je sigurno - ne gleda se samo košarkaški ugao.
„Podjednako su važni novac, potencijal i tržište koji klubovi nose, šta će ta odluka doneti Evroligi u poslovnom smislu", navodi Barkas za BBC na srpskom.
„To je glavno pitanje koje i Zvezda i Partizan treba da ispitaju u bliskoj budućnosti."
- „Mnogi bi platili samo da ne dele pravdu na derbiju": Kako je biti sportski sudija u Srbiji
- A od kuma - pobeda u derbiju: Kako je košarkaš Partizana Matijas Lesor kumovao navijačkom paru
- Kad tri poena vrede mnogo više: Legendarni koševi Partizana
- „Oprostite mi što sam zaćutao za trenutak" - Partizanov bukvar
Druga opcija je vajld kard, to jest specijalna pozivnica.
Nju je prošle sezone dobio Partizan, evropski prvak iz 1992. i učesnik Fajnal-fora iz 2010, kada je Zvezda bila šampion ABA lige, pa su se crno-beli u Evroligu vratili prvi put posle sezone 2013/2014.
Ove godine, isto je prošla Zvezda, što je sve delom moguće i zato što u Evroligi, zbog invazije na Ukrajinu, nema ruskih klubova.
Posle susreta sa čelnicima Zvezde i Partizana, iz Evrolige je stiglo diplomatsko saopštenje.
„Svrha oba sastanka bila je razmena ideja, pregled tekuće sezone i procena buduće saradnje", naveli su, zahvaljujući se na gostoprimstvu.
Zoran Savić, generalni menadžer Partizana, izjavio je nedavno da crno-beli ispunjavaju sve uslove za A licencu, dok Nebojša Čović, prvi čovek crveno-belih, smatra da Zvezda i Partizan nju „odavno treba da imaju".
Zvezda i Partizan: Prednosti
Prvi evroligaški večiti derbi u istoriji, odigran sredinom decembra 2022. godine, rešio je košarkaš crveno-belih Nemanja Nedović trojkom u poslednjim sekundama meča.
Partizan se u već sledećem revanširao i savladao Zvezdu pred njenom publikom, dok su ove sezone večiti uspeli da odbrane domaći teren u derbijima.
Jedno je isto za sva četiri meča, kao i većinu ostalih u Beogradu u Evroligi - košarkaški svet je oduševljen i atmosferom i borbom na terenu.
„Čini se da nema rasprave da je Beograd najbolji grad za praćenje košarke", pisala je španska Marka posle poslednjeg evroligaškog derbija.
„Neverovatno je sa kojim intenzitetom i sa kojom emocijom se tamo proživljava svaki trenutak, posebno tokom derbija."
Detalji sa tribina i parketa tokom mečeva u Beogradu često postanu i viralni na internetu, a atmosferu neretko hvale i gostujući igrači.
Barkas smatra da to sve „promoviše igru", zbog čega „i te kako ima smisla da oba srpska tima budu deo Evrolige".
„Zvezda i Partizan su u Evroligu doneli svežinu i publiku, to je najvažnije", kaže za BBC na srpskom Bogdan Tanjević, nekadašnji košarkaški trener i prvak Evrope iz 1979. sa KK Bosna.
Prema podacima Evrolige, najgledaniji u prvom delu sezone bio je Partizan sa prosekom od 19.801 gledalaca, druga Zvezda sa 18.888, a treći je litvanski Žalgiris sa oko 15.000.
Goran Šašić iz Udruženja trenera Evrolige upravo te brojke „i nadrealne slike navijanja" ističe kao ključne argumente večitih rivala u borbi za A licencu.
„Drugi je da bi ugovor za televizijska prava mogao samo da progresivno raste na srpskom tržištu, a treći da marketing i zarada od promotivnog materijala oba kluba mogu da budu još mnogo veći i snažniji.
„Argument u tom smeru je i da je Zvezda među najbolje organizovanim klubovima u Evroligi, a da Partizan ima Željka Obradovića."
Dolazak Obradovića, najuspešnijeg evropskog trenera svih vremena, osvajača čak devet Evroliga, potpuno je 2021. pokrenuo crno-bele.
Sa njim na klupi, crno-beli su 1992. postali prvaci Evrope, pa navijači sanjaju da bi to moglo da se ponovi.
„Čekam tebe da ostvarim jedan davni san", poručili su mu navijači na jednom od mečeva.
Zvezda i Partizan: Mane
Neizvesne završnice košarkaških mečeva često znaju da samo nekoliko sekundi razvuku u minute, ali kraj nedavnog beogradskog duela Zvezde i Žalgirisa poprilično se odužio, čak i za te standarde.
Plotun upaljača, navijača nezadovoljnih jednom sudijskom odlukom, razleteo se po parketu, pa je utakmica na koji minut prekinuta.
Slične stvari viđene su i dan ranije, kada je Bajern Minhen iz Beograda odneo pobedu, pa je nezadovoljni navijač Partizana gađao igrače sopstvenog kluba.
Pristalice crno-belih su se krajem 2023. sukobile sa policijom u Španiji, tokom meča protiv Valensije, tako da Šašić „loše ponašanje navijača" vidi kao jedan od problema.
- Jedan daljinski, mnogo talenta i još više rada: Dražen Petrović, „košarkaški Mocart“
- Portret umetnika u mladosti: Bogdan Bogdanović, košarkaš, kapiten i lider horde
- Kako su čačanski klinci trenirali košarku sa srpskim herojem Mundobasketa
- „Dosanjani san“: Priča o prvom zlatu jugoslovenske košarke
Ipak, sagovornici BBC-ja kao najveću branu A licenci večitih ističu nešto potpuno drugo: prirodu potencijalnog širenja Evrolige.
Izvršni direktor Evrolige Motiejunas je više puta izjavljivao da će se prilikom odlučivanja o mestima u elitnom takmičenju pre svega misliti o „otvaranju novih tržišta".
Ne mogu svi da budu srećni, niti Evroliga može da razmišlja samo o interesu jednog regiona, dodao je nedavno, aludirajući na Balkan.
„Ideja širenja Evrolige do nedavno je, uz uključivanje novih tržišta, podrazumevala i potencijal rasta unutar tih tržišta", objašnjava Barkas.
To bi u praksi moglo da znači davanje evroligaških mesta klubovima iz Pariza i Londona, iako košarka tamo nije toliko popularna.
London Lajons, koji sa klupe predvodi Petar Božić, dugogodišnji kapiten Partizana, kao i KK Pariz, danas su deo Evrokupa, drugog po snazi evropskog takmičenja.
„U Londonu bi morali da angažuju bar 200 bobija (redara), da teraju pendrecima ljude u dvoranu ne bi li je napunili", kaže šaljivo Bogdan Tanjević.
Opcija koje se često pominje je i Dubai, jedan u nizu bogatih klubova sa Bliskog istoka, gde se poslednjih godina dosta ulaže u sport, pa je tamo otišao i veliki broj fudbalera.
Dubai se inače pominje i kao potencijalni novi član regionalne ABA lige.
Šašić navodi da se u Evroligi „poštuju samo biznis argumenti".
„Ne bih prosto rekao da se radi samo o novcu, već o biznis planu koje Zvezda i Partizan treba da prezentuju.
„Mislim da će sada u tom smislu biti mnogo ozbiljniji nego pre 10 godina."
Dejan Milojević: Sjajan primer života na terenu i van njega
Nebojša Čović, predsednik KK Crvena zvezda, izjavio je 2018. da crveno-beli upravo zbog finansija nisu bili u mogućnosti da dobiju A licencu.
Na pitanje koliko je Zvezda bila daleko od toga, odgovorio je: „Oko 10 miliona evra".
Međutim, u poslednjih nekoliko godina, večiti su doveli niz skupocenih pojačanja, najavljujući i napade na Fajnal-for, pa deluje da novac više nije problem.
Prema Čovićevim rečima, Zvezda ove sezone ima budžet od oko 15,5 miliona evra, dok Ostoja Mijailović, prvi čovek Partizana, navodi da budžet crno-belih iznosi oko 20 miliona evra.
U oba slučaja, deo dolazi od države.
Koliki, nije poznato.
„U Zvezdu i Partizan koliko ulažemo, to pas sa maslom progutao ne bi", izjavio je krajem 2023. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodajući da su u pitanju „ogromni novci".
„Ne postoji država u Evropi koja u jedan (košarkaški) klub ulaže polovinu onoga što mi ulažemo u jedan od ta dva."
Šašić i to ističe kao potencijalni problem.
Među vlasnicima klubova iz Evrolige ne postoji nijedan koji većinski finansira država, već su na njihovim čelima privatnici, dodaje.
„Oni žele što manje posla da imaju sa državama i drugačije bi gledali na Zvezdu i Partizan da su u privatnom vlasništvu."
Zoran Savić, generalni menadžer Partizana, u nedavnom intervjuu za Basket njuz, izjavio je da je ekonomska klima poslednjih godina „mnogo, mnogo bolja" i kao važnu stavku istakao da crno-beli više nisu „toliko zavisni od države".
„Trudimo se da svake sezone smanjimo njihovu pomoć i sami zaradimo više novca", naveo je Savić, iako ne spori da je država i te kako pomogla.
Mnogo je, smatra, od državne pomoći rizičnije kada vlasnici sve plaćaju iz svog džepa.
„Država neće da nestane, ona je večna", kaže.
Budućnost Evrolige
Kako će Evroliga izgledati u narednih pet godina, nije poznato.
Najavljuje se proširenje na 20 klubova, potencijalno i promena formata, ali nikakvi konkretni koraci nisu učinjeni ni po tom pitanju, ni kada je reč o licencama.
„Ne znamo ništa, niko ne zna ništa", naveo je Savić, dodajući da će klubovi sa licencama o svemu odlučivati u aprilu.
Oni, kako kaže, moraju da vide šta žele i gde žele da se šire.
„Novac je važan za sve, ali veoma je važno imati i novac i istoriju", rekao je Savić.
„Košarka je broj jedan u Srbiji, mislim da svakog dana dokazujemo da zaslužujemo da na duži period ostanemo u Evroligi."
Barkas je „prilično siguran" da proširenja neće biti naredne godine.
„Ruski timovi će biti van takmičenja najmanje još godinu dana i bio bih veoma iznenađen ako bude većih promena u sastavu Evrolige", smatra.
Tanjević za to vreme uživa u nastupima Zvezde i Partizana.
Navija, kaže i za jedne i za druge, i nada se da će dobiti A licence.
Ipak, potencijalno proširenje Evrolige ga u isto vreme i plaši.
Kao trener, zabrinut je za igrače koji ionako „imaju preveliki broj utakmica i treba ih više zaštititi".
„Samo su zbog zamora i Zvezda i Partizan nedavno igrali ispod nivoa - forma je jednako energija i obrnuto", deli Tanjević trenersku lekciju.
Šašić zato ima jasnu viziju budućnosti Evrolige kakvu bi voleo.
„Po dva predstavnika iz Srbije, Italije, Litvanije, Rusije i Izraela, tri iz Turske i Grčke i Dubai."
Voleo bi, kaže, da vidi i redovne prijateljske utakmice protiv NBA ekipa.
„Na primer, Denver protiv Zvezde, Atlanta protiv Partizana, Milvoki protiv Olimpijakosa ili PAO, kao i mečeve na drugim kontinentima, protiv Boke Juniors, na primer... To bi bili baš spektakli."
„Živa legenda dvorane Pionir": Neobična ljubav mačke Ljubice prema košarci
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
