Policije Severne Makedonije i Srbije započele su istrage o snimcima na kojima se vide migranti bez odeće kako hodaju na hladnoći po mraku u pograničnoj oblasti između ove dve zemlje.
Snimke ljudi uglavnom iz Sirije i Bangladeša objavila je makedonska nevladina organizacija Legis, koja tvrdi da je srpska policija sredinom februara nasilno vratila migrante sa granice u selo Lojane u Severnoj Makedoniji.
Vraćanje migranata iz jedne države u drugu se dešavalo i ranije na ruti ka zapadnoj Evropi.
„Ovo sa skidanjem ljudi je prvi put i zato nam je bilo šokantno. To su videli i meštani sela, jer je tad jutarnja molitva i svi su bili zaprepašćeni.
„Slušali smo da se to dešava na granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali nismo svedočili da se nešto tako dešava kod nas", kaže Jasmin Redžepi iz Legisa za BBC na srpskom.
Snimci su autentični i napravljeni su za vikend 10. i 11. februara, a svedočio im je i saradnik Legisa.
BBC nije mogao nezavisno da potvrdi navode i snimke kojima raspolaže ova organizacija, a u međuvremenu ih je objavio i londonski Gardijan.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije demantuje da je postupalo mimo zakona, a iz makedonske policije su potvrdili da je započeta istraga.
- Amnesti: Zlostavljanje migranata na „Balkanskoj ruti"
- Hrvatska mora da plati odštetu porodici tragično nastradale devojčice iz Avganistana
- Ko su migranti, a ko izbeglice u Srbiji i šta im je donela 2020.
- Albanske bande regrutuju migrante za trgovinu drogom u Velikoj Britaniji
Desetine, nekim danima i stotine migranata i izbeglica sa Bliskog istoka i Azije na takozvanoj Balkanskoj ruti pokušava da nastavi put ka Evropskoj uniji preko Srbije.
Šta kažu policije?
Makedonski graničari pronašli su 11. februara „15 migranata iz Sirije, od kojih su neki imali povrede po telima", u selu Lojane, poručili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije za BBC na srpskom.
„Preduzimaju se mere da se slučaj rasvetli", kažu iz Ministarstva.
Srpska policija postupa „u skladu sa zakonskim propisima, poštovanjem načela humanosti, kao i uz poštovanje međunarodnih i nacionalnih propisa za zaštitu ljudskih prava", navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za BBC na srpskom.
Makedonska policija je poslala zahtev da se MUP Srbije izjasni u vezi sa događajima u Lojanu „gde su tokom noći i prepodneva tog dana zatečene dve grupe iregularnih migranata, koji su tvrdili da su ih srpski policajci navodno tukli, puštali službene pse na njih koji su ih izujedali, nakon čega su ih skinuli u donji veš i primorali da se pešice vrate u Severnu Makedoniju".
„Srpska policija je odmah po prijemu zahteva izvršila provere u Regionalnom centru granične policije prema Severnoj Makedoniji i utvrdila da u to vreme na tom području nije ni bilo naših policijskih patrola".
Granična policija ne koristi pse, tvrde iz MUP-a Srbije, kao i da granicu nadziru uz pomoć policajaca Austrije i Mađarske, u okviru sporazuma o saradnji od januara 2023.
„Pripadnici austrijske i mađarske policije do sada nisu prijavili nijedan incident niti zloupotrebe srpske granične policije", navode iz MUP-a Srbije.
Pogledajte raniji video: „Hrvatski policajci su nas tukli"
Šta kažu aktivisti?
Vraćanje migranata i izbeglica mimo propisa, koje je nekad i nasilno, naziva se pušbek (pushback).
Do njih najčešće dolazi kad Evropska unija sprema određena ograničenja za izbeglice na ruti i tako je od 2015, kaže Jasmin Redžepi, koji se godinama bavi njihovim pravima.
Poslednji slučajevi usledili su nekoliko dana posle samita EU i Srbije u Skoplju, podseća.
„Kasnije vidimo ne samo pušbekove, već budu i nasilni, a cilj je najverovatnije da se obeshrabre ljudi da dolaze.
„EU sada sprovodi rigoroznije mere u odnosu na migrante i vidimo da je možda spremna da prećuti ovakve incidente", kaže Redžepi.
Prijavljeno je još sličnih slučajeva vraćanja, ali bez skidanja odeće, dodaje.
Spornog vikenda je, ukupno oko 70 ljudi vraćeno iz Srbije u Severnu Makedoniju, a mnogi su se žalili na prebijanje, kaže Redžepi.
Dodaje da su ih srpske vlasti usmerile ka makedonskom selu asfaltnim putem, gde će ih sačekati meštani.
„Pretučeni, sa vidljivim povredama, neki su zatražili i medicinsku pomoć u Kumanovu", tvrdi on.
Deo grupe se vratio za Grčku, odakle su došli, a drugi su ostali u centru u Tabanovcima i pokušavaju opet istim putem ka Srbiji, kaže.
Migranti bi, prema procedurama, trebalo da budu vraćeni postupcima readmisije, ali se često dešava da se oni zaobilaze, pa se ljudi nekada vraćaju i nasilno, uz oduzimanje ličnih stvari i telefona.
„Ovo pravi dodatne bezbednosne probleme zemlji u koju se vrate, jer kad nemaju odeću, pare, telefone, moraju da se snalaze, a dešava se da uzimaju jedi od drugih, čime se povećava rizik od kriminala i sukoba", objašnjava Redžepi.
- Migranti u Evropi ginu u oružanim okršajima i saobraćajnim nesrećama
- Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima: Kako izbeglice i migranti iz Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope
- Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
Zašto je pušbek sporna akcija?
Pušbek podrazumeva niz državnih mera čiji je cilj da proteraju izbeglice i migrante sa njene teritorije, kao i da ih ometaju da pristupe pravnim procedurama na koja imaju pravo, objašnjava Keni van Minsel iz belgijske humanitarne organizacije 11.
Ne samo da je ovo nezakonito i predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava, već je često i nasilno, upozorava Minsel.
„Postoji čitav spektar vrsta nasilja: ljude tuku motkama, vezuju ili udaraju elektrošokovima. Graničari ponekad upere vatreno oružje u ljude i prete da će ih upucati", dodaje Minsel u pisanom odgovoru za BBC.
Teško je utvrditi koliko su česti ovakvi slučajevi jer su ljudi duboko traumatizovani, teško smognu snage da pričaju, pa ih retko prijavljuju, kaže.
Uobičajeno je da graničari uzimaju telefone ljudima i uništavaju ih, pa oni imaju manje mogućnosti da dokažu tvrdnje.
„Ipak, nasilje je toliko rašireno da više ne može ostati ispod radara", navodi aktivista.
U decembru 2023, Sami Barkal, sirijski izbeglica koji je snimio kako su hrvatski graničari tukli migrante tokom odvraćanja, doveo je hrvatske vlasti pred Evropski sud za ljudska prava.
Potrebno je da vlasti upravljaju granicom, ali ljudi koji traže zaštitu moraju imati pristup procedurama i imati mogućnost da se prijave na graničnim prelazima ako žele da podnesu zahtev za azil, objašnjava Minsel.
Prema podacima njegove organizacije, na spoljnim granicama Evrope samo tokom 2023. zabeleženo je 346.000 slučajeva pušbekova, ili 947 dnevno.
Pošto Srbija i Severna Makedonija nisu članice EU, nisu uključene u ovaj izveštaj, ali usvajaju istu praksu, upozorava Minsel.
„EU postavlja standard, ali druge zemlje kopiraju i to se nastavlja migrantskom rutom: Grčka gleda u Tursku, Turska u Iran, Iran u Avganistan.
„Kao rezultat toga, izbeglice se sve češće susreću sa nasiljem i zatvorenim vratima", kaže on.
- Više od 90 golih migranata na grčko-turskoj granici, UN šokirane
- „Umesto da nas spasu, potopili su brod“
- Britanski premijer: Hiljade albanskih migranata će biti vraćene kući
Sudski ishod
Sistemska proterivanja izbeglica i migranata su kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, presudio je Evropski sud za ljudska prava 2021. godine u slučaju turskog novinara protiv Bugarske.
U upresudi je navedeno da Bugarska nije pojedinačno ispitala rizik od mučenja i ponižavajućeg i neljudskog ponašanja.
Iste godine i pred istim sudom, Hrvatska je osuđena zbog kršenja ove konvencije u slučaju smrti šestogodišnje avganistanske devojčice Madine Husini.
Prema presudi, Hrvatska je odgovorna jer nije sprovela istragu i, između ostalog, za kolektivno proterivanje.
Dve godine kasnije, Hrvatska je ponovo osuđena za kršenje konvencije, kao i povredu prava na život, u slučaju požara u kojem je nastradalo troje ljudi, a jedna osoba je teško povređena.
Zbog snimaka nasilja prema izbeglicama i migrantima 2012. godine, koje je hrvatska policija proterala nazad u Bosnu i Hercegovinu, suspendovani su policajci koji su u tome učestvovali, ali su posle nekoliko meseci vraćeni na posao.
Holandski medij Lajt haus riports je 2023. objavio prepiske hrvatskih policajaca u neformalnoj grupi na aplikaciji Vocap, u kojoj su deljeni lični podaci više od hiljadu ljudi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske je u navedenim slučajevima tvrdilo da su optužbe bez dokaza.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
