Šta rade koordinatori intimnosti i kako bezbjedno snimiti scene seksa

Njihova uloga biće da glumci budu zaštićeni tokom snimanja scena seksa da bi se otklonila bilo kakva mogućnost prelaženja postavljenih tjelesnih granica, namjerno ili ne

6958 pregleda 0 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Kada uskoro započne snimanje filma „Zvečarke", reditelj Nikola Ljuca se nada da će se na setu, prvi put u srpskoj kinematografiji, pojaviti novi profesionalci - koordinatori intimnosti.

Njihova uloga biće da glumci budu zaštićeni tokom snimanja scena seksa da bi se otklonila bilo kakva mogućnost prelaženja postavljenih telesnih granica, namerno ili ne.

„U filmu postoji teška scena seksualnog zlostavljanja.

„Nema ničeg lepog u toj sceni, svima je neprijatno, a mora da se uradi precizno i sa jasnim koracima. Znam kako bih ja radio, ali bih želeo da se uključe koordinatori intimnosti", kaže Ljuca, u čijem će n filmu glavnu ulogu igrati Milan Marić, jedan od inicijatora uvođenja koordinatora intimnosti.

Marić i Ljuca će tako na delu ostvariti njihovu inicijativu da srpski film dobije koordinatore intimnosti, profesionalce koji u Holivudu počinju sve više da se pojavljuju od 2018. godine, a u Evropi ih skoro nema.

Prve reakcije na uvođenje nove profesije su, međutim, oprečne, kaže Ljuca za BBC na srpskom.

Dok glumci podržavaju, reditelji i producenti su skeptični, pribojavajući se cenzure, objašnjava.

„Seks je sastavni deo svačijeg života i na filmu zna da bude bitan deo priče koju želimo da prikažemo", kaže glumac Slaven Došlo za BBC na srpskom.

On smatra da je dobro imati koordinatore intimnosti tokom snimanja, „kao neku vrstu podrške".

„Nije loše da postoji neko ko zna sistem i koji bi mogao da pomogne glumcima da se osećaju sigurnije i slobodnije."

Glumica Nada Šargin ukazuje da se „u intimnim scenama ljudi ogole" i da „treba voditi računa da se svako oseća ispoštovano".

„Ako većina glumaca i reditelja veruje da su koordinatori intimnosti potrebni i ako postoje glumice koje su imale neprijatna iskustva da njihove granice nisu poštovane, svakako podržavam tu ideju", kaže ona za BBC na srpskom.

Producentkinja Jelena Mitrović „pozdravlja" inicijativu, ali upozorava da srpska kinematografija ima mnogo problema koji se moraju prvo rešavati.

Jedan od najvažnijih je hronični nedostatak novca, pa je pitanje hoće li biti sredstava za honorare ovih novih profesionalaca.

Firefly productions/BBC

Šta radi koordinator intimnosti?

Šture intimne scene u scenarijima ostavljaju previše prostora za međusobni dogovor glumaca, kao i sa rediteljem, smatra Ljuca.

Reditelji nekad ne znaju da objasne kako odglumiti neku scenu, dodaje.

„Čak i glumci koji nemaju problem sa vlastitim telom, imali su neprijatne situacije jer su sarađivali sa rediteljima koji ne umeju da komuniciraju.

„Kada se scena ne spremi kako treba, mogu da nastanu glupe i neprijatne situacije koje bi koordinatori intimnosti mogli da spreče", kaže Ljuca.

Amanda Blumental, jedna od pionirki u ovoj oblasti, rekla je da ovi profesionalci pomažu dogovoru reditelja i glumaca u vezi sa intimnim scenama.

„Kada pročitam scenario, reditelj mi kaže kakva je njegova kreativna vizija. U kolikoj meri glumci treba da budu obnaženi? Koju vrstu simuliranih položaja u seksu imaju na umu? Kakav je ton scene?", kaže ona.

Sledi poverljiv razgovor sa glumcima i njihovim dilemama.

„Ako reditelj nešto traži, a izvođač ne želi sam da kaže da se ne oseća prijatno, vraćam se kod reditelja i pričam u njihovo ime", objasnila je Blumental.

Psihoterapeutkinja Kristina Brajović Car kaže da na ovaj način „komunikacija može da bude pročišćena i uvažavajuća, bez narušavanja kreativnog potencijala".

„Koordinatori intimnosti ponekad mogu i da doprinesu da scenario bude napisan tako da uopšte ne dođe do nelagode", kaže Brajović Car, vanredna profesorka na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije.

Po pokretanju inicijative, Ljuca kaže da su „glumice bile veoma srećne."

„'Konačno', govorile su. Tako shvatiš koliko loših iskustava su imale" ukazuje on.

Međutim, prva reakcija reditelja bila je mahom kritička i svodila se na ocenu 'uvodite cenzore'.

Ljuca kaže da to nije tačno i nabraja strane serije i filmove u kojima su angažovani koordinatori intimnosti.

Lista je sve duža, a među njima je, na primer, serija „Normalni ljudi", sa nekim od „najautentičnijih scena intimnosti" do sada snimljenim, objašnjava.

Reuters

Šta kažu glumci i reditelji?

Slaven Došlo je prvi put snimao scenu seksa u filmu „Panama" sa glumicom Jovanom Stojiljković i kaže da je „bio veoma zbunjen" jer nije imao takvo iskustva.

„Bilo mi je veoma važno da se Jovana oseća sigurno i da znamo granice u okviru kojih se krećemo", kaže.

U razgovoru su, objašnjava, prevazišli prvobitne neprijatnosti i počeli da se bave samom scenom.

Došlo podseća da ono što se gledaocima čini kao čin koji traje zapravo nastaje kao rezultat niza tehničkih stvari.

„Kao i bilo koja druga scena, i intimne scene se raščlanjuju na delove koji se pojedinačno snimaju.

„Ono što deluje na ekranu vrlo konkretno i tečno, suštinski je snimano iz različitih uglova, to su samo detalji koji se izvuku pošto više puta ponovimo neke momente", objašnjava.

Reditelj Radivoje Raša Andrić gleda da izbegne „snimanje tih scena" u filmovima jer je „neprijatno svima, a i veoma komplikovano".

„Glumci se znoje od nervoze, stalno šminkerka mora da učestvuje, mnogo stvari ometa snimanje, energija glumaca i reditelja se troši da bi se prevladali prateći problemi zbog čega se gubi kvalitet".

Andriću je „važnije da se glumci dobro osećaju tokom snimanja od onoga što će biti krajnji proizvod".

Reditelj se priseća iskustva sa glumicom Sonjom Savić koja se dva sata pre snimanja scene seksa skinula na setu.

Rekla je prisutnima: „Ma nema veze, ja ću prva da se skinem da se naviknem i svi će onda da se naviknu i biće nam lakše", prepričava Andrić.

„Tako je i bilo.

„Ekstreman način, ali je bio veoma delotvoran. Ako će koordinatori intimnosti da pomognu glumcima, onda je to odlično", kaže Andrić, poznat po filmovima „Munje" i „Kad porastem biću kengur".

Ipak, misli da bi glumci i reditelji trebalo da umeju da se dogovore o svemu pre snimanja intimnih scena.

Glumica Nada Šargin kaže da je „važno je da glumci znaju šta žele a šta ne, i da budu spremni da sami to kažu".

„Dešavalo se da imamo različite ideje, ali smo uspevali da dođemo do nekog zajedničkog stava kako bi to trebalo da izgleda.

„Ako ne postoji sluh, onda je potpuno u redu da postoji neko poput koordinatora intimnosti ko će upozoriti i pomoći da se stav glumca čuje i razume", smatra Šargin.

Amanda Blumental kaže da koordinatori intimnosti pomažu da se zaustave i prekinu obrasci moći koji izvođače stavljaju u podređen položaj u odnosu na reditelje i producente.

Nada Šargin kaže da glumac „ima moć kada je spreman, kada mu odgovara uloga, i kada je spreman da da celog sebe u svakom kadru".

„Važno je i graditi odnos poverenja i sa rediteljima, drugim glumcima i celom ekipom.

„Svakako, i reditelj i cela ekipa treba da uliju glumcu poverenje, jer je glumac onaj koji se najviše izlaže i to mora da se poštuje", ukazuje.

Reuters

Intimne scene u jugoslovenskoj kinematografiji

Smatra se da je prvi domaći film u kojem je prikazano nago žensko telo bila melodrama „Sofka" (1948) u režiji Radoša Novakovića.

Nago žensko telo u filmu ratne tematike prikazano je i u drami „Ne okreći se sine" (1956) Branka Bauera.

Prve sadržajne intimne scene doneo je jugoslovenski crni talas i reditelji Dušan Makavejev, Živojin Pavlović i Želimir Žilnik.

U filmu Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" (1967), mlada glumica Eva Ras leži naga na belom čaršavu, a pored nje je crni mačor.

Ova scena je jedan od najupečatljivijih kadrova u kinematografiji crnog talasa.

Makavejev je nastavio da pomera granice filmom „Misterije organizma", u kojem se u kadru pojavljuje penis u erekciji.

I potonje generacije reditelja, od Živojin Pavlovića, Krste Papića, pa Lordana Zafranovića, Miše Radivojevića i Emira Kusturice, nisu se libili intimnih scena.


Glumcima potrebna veća zaštita

„Za glumce važi jedna posebna stvar.

„Oni su naučeni da nikada ne kažu da nešto neće ili ne mogu, jer je njihova profesija takva da moraju da daju celog sebe", kaže mlada glumica Anđela Rajić.

Ona je među prvih šest polaznika obuke za koordinatore intimnosti sa kojima rade stručnjaci iz različitih oblasti - reditelji, glumci, psihoterapeuti, teoretičari umetnosti, pravnici.

Dosadašnji rad opisuje kao „zanimljiv, kreativan, ozbiljan".

BBC

Pored studije glume, Rajić je diplomirala i psihologiju, pa je obuka tačka spajanja njene dve profesije.

„Živimo u svetu kada moramo da pronalazimo granice i pružamo podršku jedni drugima.

„Koordinatori intimnosti treba da budu most koji spaja želje, ideje, kreativnost reditelja i glumčeve potrebe. Ovo je profesija koja bila potrebna i koja ima budućnost", kaže.

Mnoge svetske glumice govorile su poslednjih godina o zloupotrebama tokom snimanja intimnih scena, poput Šeron Stoun koja je izjavila da nije znala unapred kako će izgledati poznata scena iz kultnog filma „Niske strasti".

Psihološkinja Kristina Brajović Car kaže da u Srbiji i dalje traje borba domaćih glumaca da zaštite njihova prava, privatnost i postave granice, dok iz sveta stižu dobri standardi u filmskoj industriji.

„Između naše lokalne potrebe i toga kako se industrija razvija da bi svi radili bezbedno, dajući na kreativan način maksimum, razvila se ideja da organizujemo prvi specijalistički program studija za koordinatora intimnosti u filmskoj industriji.

„Glumci su shvatili da treba da se založe za nešto i da deluju proaktivno", kaže ona.

Dodaje da je želja glumaca da se stvori „bezbedna atmosfera u kojoj je svima uživanje da rade bez straha i nelagode".

Advokatkinja Nikolina Vujinović, koja se bavi pravima intelektualne svojine u oblasti umetnosti, kaže da nije važan samo proces snimanja, već i ono što se dešava u postprodukciji.

„Postoje primeri da neko nije bio uznemiren tokom snimanja jer je znao šta je trebalo da se snimi.

„Ono što nije znao jeste da će se u postprodukciji scene biti izmontirane tako da se vide intimni delovi tela ili da će biti snimljen u nekim kadrovima koji daju drugačiji kontekst toj sceni", kaže Vujinović.

U pogledu zaštite intimnosti glumci ne mogu da računaju na pravni okvir, upozorava ona.

„Nikada nisam naišla na ugovor koji je definisao intimne scene tokom snimanja, ali i posle toga", kaže Vujinović.


Pogledajte video: Kako gledati performans


Neizvesna budućnost

Kristina Brajović Car navodi da su „skeptičnost, nepoverljivost i strah od promene" očekivani kada se pokreću promene i uvode nove stvari.

„Biće potrebno vreme.

„Zato smo pošli malim koracima. Želimo da pričamo o koordinatorima intimnosti, da ih što više približimo umetničkim krugovima".

BBC

Producentkinja Jelena Mitrović upozorava na brojne probleme srpske kinematografije - od nedostatka novca do povlastica datih servisnim stranim produkcijama, koje domaću stavljaju u nezavidan položaj.

„Bavimo se nečim što je tek uvedeno u velikim svetskim kinematografijama, a ne suštinskim problemima naše", kaže ona.

Mitrović vodi producentsku kuću Baščelik iza koje je više nagrađivanih filmova za koje se novac prikuplja nekoliko godina, a na konkursima za finansiranje često ih odbijaju iz, kako tvrdi, „raznih razloga".

„Dok god se inicijativa za koordinatore intimnosti ne unese u neki pravilnik i ne postane obavezujuća, neće se primeniti jer niko od nas neće imati novca da plati te ljude", kaže Mitrović, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Nikola Ljuca veruje da treba vremena, ali da će inicijativa zaživeti, jer će postati jasno kako koordinatori intimnosti mogu da doprinesu da film ili serija budu bolji.

„Kad radiš tuču, možeš da izađeš povređen, ali i nepovređen.

„Isto tako, kad radiš scenu seksa, možeš da ostaneš bezbedan, a možeš da budeš ozbiljno psihološki povređen, što bi koordinatori intimnosti trebalo da spreče", kaže Ljuca.


Pogledajte video: Marina Abramović za BBC


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: