Više od milijardu ljudi širom sveta živi sa gojaznošću, pokazuju globalne procene objavljene u medicinskom časopisu Lanset (The Lancet).
To obuhvata oko 880 miliona odraslih i 159 miliona dece, prema podacima iz 2022. godine.
Najveće stope su zabeležene u Tongi i Američkoj Samoi za žene, te u Američkoj Samoi i Nauruu za muškarce, pri čemu oko 70 do 80 odsto odraslih živi sa gojaznošću.
Međunarodni tim naučnika kaže da postoji hitna potreba za velikim promenama u načinu kako se boriti protiv gojaznosti.
Gojaznost može povećati rizik od razvoja mnogih ozbiljnih zdravstvenih stanja, poput bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka.
Rangiranjem globalnih stopa gojaznosti (procenat populacije koja je klasifikovana kao gojazna, pošto se uzmu u obzir razlike u godinama), istraživači su otkrili:
- Sjedinjene Američke Države su na 10. za muškarce i na 36. mestu za žene;
- Indija je najniže na 19. mestu za žene i 21. za muškarce;
- Kina je 11. za žene i 52. za muškarce.
Viši istraživač, profesor Madžid Ezati, sa Imperijalnog koledža u Londonu, rekao je za BBC: „U mnogim od ovih ostrvskih država sve se svodi na odnos dostupnosti zdrave nezdrave hrane."
„U nekim slučajevima bilo je agresivnih marketinških kampanja koje promovišu nezdravu hranu, dok troškovi i dostupnost zdravije hrane mogu biti problematičniji."
Profesor Ezati, koji godinama prati globalne podatke, kaže da je iznenađen brzinom promene slike, jer se mnogo više zemalja sada suočava sa krizom gojaznosti, dok je broj mesta gde se manjak težine smatra najvećim problemom - opao.
- Upalio se alarm: Većina ljudi na svetu biće gojazno do 2035, pokazuje istraživanje
- Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma
- Žene koje se bore protiv „debelofobije“
Izveštaj, koji obuhvata period od 1990. do 2022. godine, otkrio je da je stopa gojaznosti učetvorostručena među decom i adolescentima.
U međuvremenu, kod odraslih, stopa se više nego udvostručila kod žena i skoro utrostručila kod muškaraca.
Istovremeno, udeo odraslih koji su klasifikovani kao pothranjeni je opao za 50 odsto, ali istraživači naglašavaju da to ostaje gorući problem, posebno među najsiromašnijim zajednicama.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) doktor Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da „nova studija naglašava važnost prevencije i upravljanja gojaznošću od rane do odrasle dobi, kroz ishranu, fizičku aktivnost i adekvatnu negu".
Dodao je da će za to biti potreban rad vlada i zajednica i da je „važno potrebna saradnja privatnog sektora, koji mora biti odgovoran za uticaj njihovih proizvoda na zdravlje".
Koautorka studije doktorka Guha Pradipa, iz Fondacije za istraživanje dijabetesa u Madrasu, kaže da postoji rizik od toga da veliki svetski problemi pogoršaju stanje.
„Uticaj pitanja poput klimatskih promena, poremećaja izazvanih pandemijom kovida-19 i ratom u Ukrajini rizikuju da pogoršaju stopu gojaznosti i neuhranjenosti, povećanjem siromaštva i cene hrane bogate hranljivim materijama", rekla je ona.
„Poslednji efekti ovoga su nedovoljno hrane u nekim zemljama i domaćinstvima i prelazak na manje zdravu hranu u drugim."
Mreža od više od 1.500 istraživača, u saradnji sa SZO, analizirala je merenja visine i težine oko 220 miliona ljudi starijih od pet godina.
Merna jedinica je bio indeks telesne mase.
Iako priznaju da je ovo nesavršena mera obima telesne masti, te kažu da su neke zemlje imale bolje podatke od drugih, oni tvrde da je najšire korišćena, što čini ovu globalnu analizu mogućom.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
