Otkako je Kina 1978. godine počela da otvara i reformiše privredu, rast njenog BDP-a je u proseku bio iznad devet odsto godišnje.
Kad je pandemija kovida-19 poharala ono što je u međuvremenu postala globalna mašina rasta, zabeležila je najniži rast decenijama unazad - svega 2,2 odsto 2020. godine.
Naredne godine oporavila se i skočila na više od osam odsto, ali je 2022. godine uspela da poraste svega tri odsto.
Da li je, dakle, Kina sada ušla u duži period smanjenog rasta?
Ovde navodimo pet ključnih pitanja o tome šta je moglo da pođe po zlu sa kineskom privredom i šta to može da znači za nas u ostatku sveta.
- Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati
- Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
- Šta je BRIKS i koji su mu ciljevi
1. Šta se dešava sa kineskom privredom?
Kina je u januaru saopštila da je 2023. godine njena privreda narasla za 5,2 odsto, što znači da je, kad je u pitanju stopa rasta, ispred nje samo Indija od vodećih svetskih ekonomskih sila.
Kineska privreda je više nego pet puta veća od indijske.
Ali u samoj zemlji, ljudi to osećaju drugačije.
Tokom 2023. došlo je do neto odliva stranog ulaganju iz Kine prvi put u poslednjih pet godina; nezaposlenost mladih je u junu prošle godine dostigla rekordnih više od 20 odsto; a berza je početkom godine dostigla rekordni pad u poslednjih pet godina.
Mali broj ljutitih Kineza izražavao je nezadovoljstvo padom privrede u vlastitoj zemlji na Veibo nalogu američke ambasade u Kini tokom većeg dela protekle godine.
Jedan korisnik pozivao je u pomoć pošto je „nezaposlen dugo vremena i u dugovima".
Druga objava govorila je o gubitku novca na berzi i pitala se da li američka vlada može da „nam pozajmi malo raketa da bombardujemo Šangajsku berzu".
Ali su mnogi komentari kasnije obrisani, prema izveštajima zapadnih medija.
Lin Song, glavni ekonomista za Veliku Kinu u holandskoj banci ING, kaže da je razlog za slabiji oporavak Kine od pandemije kovida-19 taj što, „za razliku od većine drugih zemalja, Kina nije koristila ultra-agresivnu politiku stimulacije rasta".
Druge zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države primenile su vanredne planove za pomoć oporavka privrede od kovida.
Američki plan od 1,9 biliona dolara nudio je podršku nezaposlenima i dodatnu pomoć malim preduzećima, saveznim državama i lokalnim vladama tokom pandemije.
„Kineska ekonomska politika sve vreme je bila suzdržanija. Kao posledica toga, u Kini inflacija nije bila problem, ali je i ekonomski oporavak bio slabiji", objašnjava Song.
Vang Tao iz investicione banke UBS ističe drugi veliki razlog koji stoji iza slabog oporavka.
„Kina se nalazi usred najgoreg ekonomskog pada tržišta nekretnina u njenoj istoriji.
„Više od 60 odsto bogatstva kineskih domaćinstava je u nekretninama. Kad cene kuća opadnu, ljudi su razumljivo manje spremni da troše, naročito srednja klasa. Na primer, jasan pokazatelj toga je da je kupovina velikih aparata značajno opala", dodaje ona.
Problemi na kineskom tržištu nekretnina imaju ogroman uticaj, budući da ovaj sektor čini trećinu privrede.
Industrija se suočava sa ogromnom finansijskom stiskom od 2021. godine, kad su vlasti uvele mere ograničavanja koliko velike kompanije za nekretnine mogu da uzajmljuju.
Godinama je kineski sektor nekretnina dizao sredstva za nove projekte uzimanjem kredita od banaka, izdajući obveznice i prodajući kupcima nove domove unapred.
Ovaj poslovni model postojao je dugo vremena u mnogim zemljama, ali su se kineski investitori prezaduživali pozajmljujući previše novca.
Poslednjih godina, nekoliko velikih investitora nekretnina prestali su da otplaćuju dugovanja.
Mnogi Kinezi su unapred platili ovim investitorima za stanove koji tek treba da se izgrade ili su napola završeni, i sada se suočavaju sa mogućnošću da će izgubiti novac, što za neke predstavlja njihovu kompletnu životnu ušteđevinu.
Lokalne vlasti, koje su pozajmljivale milijarde da bi gradile infrastrukturu i oslanjale se na prodaju zemljišta za sticanje prihoda, takođe su se našle pod velikim pritiskom.
Njihov dug je dostigao 92 biliona juana (12,6 biliona dolara), ili 76 odsto kineske ekonomske proizvodnje 2022. godine, što je bio skok sa 62,2 odsto iz 2019. godine, prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Međutim, za Tijančena Šua, višeg ekonomistu Obaveštajne jedinice Ekonomista, „kineska privreda definitivno nije u krizi".
Njegov stav je da je kineski rast 2010-ih bio „napunjen" kreditom koji je potpirivao rapidnu ekspanziju, pa su nekretnine i infrastruktura doživeli bum.
„Dok Kina vrši rebalans tog modela, korekcija je praktično neizbežna", rekao je on za BBC.
„To deluje kao ogromna mašina koja se umorila i neke pukotine počinju da se vide na nekim njenim delovima."
- Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
- Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
2. Da li će kineska privreda preteći američku?
Kad je Kina postala druga najveća ekonomska sila 2010. godine, prema veličini BDP-a, došlo je do predviđanja da će ona prestići SAD, a većina je verovala da je samo pitanje vremena kad će se to i desiti.
To je zato što je došlo do impresivne ekonomske ekspanzije u zemlji: u dve decenije do 2010. godine, Kina je zabeležila dvocifreni godišnji rast u dva perioda: 1992-1995 i 2003-2007.
Pre usporavanja, najoptimističnije procene za kinesko preticanje Amerike bila je 2028, dok je pesimističnija bila 2032. godina.
Ali sada, kad se uzmu u obzir sve aktuelne ekonomske neizvesnosti, može li Kina to da postigne?
„Da, ali verovatno ne za još nekoliko godina", kaže profesor Li Čeng, osnivač i direktor Centra za savremenu Kinu i svet (CCCV) na Univerzitetu u Hong Kongu i bivši šef Kineskog centra pri Instituciji Brukings u Vašingtonu.
Šu daje konkretniji odgovor: 2040-ih, kaže on.
Profesor Li objašnjava da se SAD suočavaju sa brojnim neizvesnostima, među kojima su i njihovi predsednički izbori pred kraj godine.
„Ameriku ne čeka mirna plovidba, sa njenom brutalnom dvopartijskom podelom, rasnim napetostima, imigracionom politikom - čeka je veliki broj neizvesnosti koje moraju da se uzmu u obzir.
„Što se tiče Kine, pojavile su se nove prednosti, na primer, ona je u roku od nekoliko godina postala lider u industriji električnih automobila, što je iznenadilo mnoge."
„Ali loše vesti za Kinu su njeno ostarelo društvo. Poređenja radi, SAD, koje imaju veći natalitet od Kine i imigrantsku populaciju koja nadomešćuje radnu snagu, nalaze se pod mnogo manjim pritiskom."
Profesor Endrju Merta, direktor Kineskog globalnog istraživačkog centra SAIS na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD, pretpostavlja da i kinesko vođstvo ima nekih sumnji.
„Kina možda čak i ne želi da pretekne SAD kad je u pitanju rizik od ekonomskog iskliznuća.
„Imajući u vidu njenu nižu projektovanu stopu rasta, krizu sa stanovanjem i globalno rekalibriranje lanaca snabdevanja, čini se da kinesko vođstvo donekle strahuje od rizika i manje je sklono da se oprobava u odvažnim ekonomskim inicijativama koje bi promenile američku nadmoć."
- Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
- Rivalitet SAD i Kine podstiče ulaganja u svemirsku tehnologiju
3. Šta bi mogle biti posledice po Kinu?
Izraz „izgubljena decenija" - predviđeni produženi period ekonomske stagnacije - često se pominje kad se postavi ovo pitanje.
Iza brojki, Song veruje da povratna petlja efekta negativnog samopouzdanja unazađuje privredu - manjak samopouzdanja smanjuje ulaganja i potrošnju, što zauzvrat smanjuje korporativnu zaradu.
A to se ogleda u nižim cenama imovine, što se opet održava na slabije samopouzdanje, i tako dalje, ukrug.
„Potrebna je politika podrške da bi se izašlo iz ovoga."
Neki strahuju da bi kineski predsednik Si Đinping mogao da izvrši invaziju na Tajvan kako bi ublažio unutrašnje nezadovoljstvo.
Kina vidi osamostaljeni Tajvan kao otcepljenu pokrajinu koja će se jednog dana vratiti pod kontrolu Pekinga.
Profesor Merta veruje da bi to bio „više nego nepromišljen potez - ali očekujem sve veće zveckanje oružjem kao način da se zemlja ujedini oko zastave."
Profesor Li upozorava da „svako ko želi rat zbog Tajvana, bilo da su to političari u Kini, SAD ili Tajvanu, bolje neka dobro razmisli; ovaj rat će biti drugačiji od Ukrajine."
„To bi mogao da bude prvi rat uz pomoć veštačke inteligencije. Biće to visokotehnološki rat bez zadrške, rat mašina sa mašinama."
„Naravno, Tajvan je ključno pitanje za Kinu, ali kinesko vođstvo je takođe svesno da je rat poslednje pribežište, a ekonomska stagnacija nije dovoljan razloga za to."
Pogledajte video: Kineskinje koje ne žele decu
4. Kako će usporavanje uticati na svetsku ekonomiju?
Šu veruje da će ono uticati na svet na tri načina: preko robe, kineskog turizma i geopolitike.
„Kao prvo, pošto je Kina glavni uvoznik robe, usporavanje znači manju potražnju za njom, naročito onom koja se koristi u građevini, kao što su rude gvožđa i boksit.
„Kao drugo, povlačenje kineskih turista predstavljaće gubitak za velike destinacije - izlazni turizam će imati problema da se vrati na predpandemijske visine.
„Treće, usporavanje - naročito ako je praćeno krizom javnih finansija kod kuće - ograničiće sposobnost Kine da oblikuje geopolitiku putem pomoći i zvaničnih kredita."
Tokom poslednje decenije, Kina je pokrenula Inicijativu pojasa i puta da bi nametnula globalno prisustvo, preko velikog broja ulaganja i infrastrukturnih projekata.
Potpisala je ugovor sa 152 zemlje i uložila u više od 3.000 projekata.
Ali neki kritičari su takođe istakli da je Inicijativa pojasa i puta rezultirala „dužničkim klopkama", sa Kinom koja je preko Inicijative postala pozajmljivač prvog pribežišta za mnoge zemlje niskih ili srednjih primanja.
Izveštaj Svetske banke iz 2022. godine naveo je da je Kina najveći bilateralni kreditor Maldiva, Pakistana i Šri Lanke.
Najnovija obećanja Sija Đinpinga o ulaganjima, prema izveštavanju tokom sednica Nacionalnog narodnog kongresa u martu, značajno su bila umanjena u poređenju sa onima od ranije.
To sugeriše da su masovna ulaganja prema spolja neodrživa usred kineskog ekonomskog pada.
Ali Song ističe da će, čak i uz usporavanje, puka veličina kineske privrede i dalje omogućavati da ona bude veliki učesnik u globalnom rastu.
„Kina će i dalje najverovatnije biti zaslužna za 20 odsto ili više globalnog rasta u narednih pet godina."
- Kineske majke imaju moćnog saveznika u provodadžisanju - Komunističku partiju
- Kina otkupila evropsku tehnologiju pravljenja letećih automobila
5. Može li Kina ponovo da se vine u visine?
Song veruje da je sledeća faza za Kinu uspešno dovršavanje ekonomske tranzicije u rast većeg kvaliteta i penjanje uz lestvicu dodate vrednosti.
„Dve sednice Nacionalnog narodnog kongresa pokazale su da političari nastavljaju da budu usredsređeni na tu širu sliku i dugoročnije prioritete, koji će na kraju presuditi da li Kina može da se prebaci u narednu fazu."
Šu ima ove sugestije.
„Ključno je za Kinu da počne da se odnosi prema krizi nekretnina odgovornije.
„Kao drugo, trebalo bi da usmeri pažnju na potražnju, umesto da se usredsređuje isključivo na aspekt ponude u privredi.
„Kina bi, takođe, trebalo da liberalizuje više džepova privrede za privatne i strane firme, i da sprovede fiskalnu reformu kako bi osigurala dugoročnu održivost javnih finansija, nakon fiskalne ekspanzije koja je trajala više od decenije."
U međuvremenu, Song veruje da će se kinesko liderstvo usredsrediti na postizanje cilja od pet odsto rasta BDP-a zacrtanog na Nacionalnom narodnom kongresu.
„I iako smo videli umereno korisnije ciljeve fiskalne politike, i dalje moramo da vidimo primenu više stimulativnih politika u narednim nedeljama i mesecima da bi se postigao cilj rasta za 2024. godinu."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
