„Sada je opasno. Smrt vreba sa svih strana", kaže nam Paul.
Nizak i mršav, u njegovim tridesetim, član je jedne od najnasilnijih kriminalnih grupa u Ekvadoru.
Veruje da je na spisku za odstrel suparničke grupe već godinu i po dana i da su molitve njegove majke jedini razlog što je još živ.
„Kao da me Bog ne želi gore, a đavo neće da me ubiju ovde dole", kaže.
- Tri ključne tačke koje objašnjavaju ekvadorski „unutrašnji oružani sukob“
- Vođa ozloglašene ekvadorske bande „ispario" iz zatvora, vojska guši pobune u kaznenim ustanovama
- Teror uživo: Naoružani napadači upali u TV stanicu u Ekvadoru
Paul (nije njegovo pravo ime) otkriva da je član bande oko pola njegovog života.
Kao o mnogi drugi, bandi se pridružio veoma mlad, kada je imao 15 godina.
Verovao je de će to biti život pun „zabave, žurki i devojaka".
Dok razgovaramo, vozimo se ulicama Gvajakila, najmnogoljudnijeg grada u Ekvadoru, gde do 20 bandi vodi krvave ratove za teritoriju i uticaj.
Paul se boji da će ga njegovi neprijatelji naći ako se na istom mestu duže zadrži, pa nastavljamo da vozimo i tako otežamo potragu za njim.
„Želeo sam da budem poštovan", kaže on.
Ali on i njegova banda su nesumnjivo odigrali ulogu u nasilju koje je promenilo Ekvadora.
Ekvador je nekada bio jedna od najbezbednijih zemalja u Latinskoj Americi, dom prašuma i put ka Ostrvima Galapagosu, ali se mnogo promenio u poslednjih pet godina.
Ekvador sada ima najveću prijavljenu stopu ubistava u Latinskoj Americi.
Policije je zabeležila oko 8.000 nasilnih smrti u 2023. godini, što je osam puta više nego u 2018. godine, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.
Po statistici, Ekvador je ispred Meksika i Kolumbije.
U januaru je Ekvador dospeo na naslovne stranice širom sveta zbog upada naoružanih maskiranih ljudi u TV stanicu tokom programa koji je emitovan uživo.
U isto vreme, bande su vršile otmice i detonirale eksplozivne naprave u više gradova, a zatvorenici su organizovali pobune.
Predsednik Danijel Noboa, koji je položio zakletvu samo dva meseca ranije, proglasio je vanredno stanje radi obračuna sa trgovcima drogom.
„Te narko-terorističke grupe nameravaju da nas zastraše i veruju da ćemo popustiti njihovim zahtevima.
„Nećemo pregovarati sa teroristima", naglasio je on.
Od tada je policija uhapsila više od 16.000 ljudi.
Vanredno stanje je ukinuto 8. aprila, ali je na snazi ostalo stanje takozvanog „unutrašnjeg oružanog sukoba", a vojska je zadržala posebna ovlašćenja.
Predsednik želi da uvede dodatne mere, kao što su stroža kontrola oružja i strože zatvorske kazne.
O njima će se glasati na referendumu 21. aprila.
- Atentat u Ekvadoru - kako su zatvorske bande zavele strahovladu
- Krvavi zatvorski obračun bandi u Ekvadoru - ubijeno 116 ljudi
Ljudi se boje da izađu na ulicu
Delovanje bandi poput Paulove utiču na svakodnevni život ljudi i dovelo je do porasta broja otmica i iznuda.
Zbog toga, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali kažu da su promenili način života i manje vremena provode napolju, posebno noću.
Vlada je uvela policijski čas tokom noći u nekoliko gradova, među kojima su Gvajakil i prestonica Kito.
„Imam sve više pacijenata koji pate od anksioznosti i napada panike", kaže nam Gabrijela Almeida, doktorka iz Kita.
Živi u zatvorenom bloku i promenila je svakodnevne navike da izbegne izlaske noću.
Kada ipak mora da izađe, čeka u domu dok joj ne stigne taksi i uvek porodicu obavesti kuda ide.
„Samo četiri bloka dalje od mog doma se desila otmica", kaže ona.
„Kada sam bila tinejdžerka, sećam se da sam gledala šta se dešavalo u Kolumbiji.
„Nismo verovali da tako nešto može da se dogodi u našoj zemlji.
„Mogu da vam ukradu novčanik u autobusu - takve stvari se dešavaju.
„Ali, nisam se bojala da će me ubiti. Živimo u noćnoj mori".
Samohrana majka malog dečaka počela je ozbiljno da razmišlja o preseljenju u Španiju.
„Želim da moj sin ima budućnost, da može da izađe na ulicu bez straha da će ga neko napasti ili oteti", objašnjava Almeida.
Centar trgovine drogom u Ekvadoru
Kao što je predsednik Noboa naglasio, mnogi su odgovorni za rast trgovine drogom, što odslikava i Paulova ispovest.
Kada se pridružio bandi, kaže da je prodavao marihuanu i kokain u njegovom komšiluku.
Međutim, od tada je svetska proizvodnja i potrošnja kokaina dostigla rekordne nivoe, pokazuju podaci a Kancelarije Ujedinjenih nacija (UN) za borbu protiv droge i kriminala.
Proizvodnja kokaina porasla je za skoro trećinu samo za godinu dana, od 2020. do 2021. godine.
Karteli sa sedištem u Meksiku, Kolumbiji i Albaniji počeli su da traže nova mesta za gde mogu da deluju.
A Ekvador, koji se graniči sa dva zemlje koje su najveći proizvođači kokaina u svetu, Kolumbijom i Peruom, i gde vlasti nemaju mnogo iskustva u borbi sa trgovinom narkoticima, bio je savršen izbor.
Tako je Ekvador pretvoren u svetsko čvorište za distribuciju narkotika.
Ovde se droga skladišti, priprema za prevoz - često se skriva u transportnim kontejnerima - i šalje do konačnog odredišta.
Bande igraju ključnu ulogu.
Paul nam objašnjava da je to značilo da je sa prodaje relativno malih količina droge počeo da trguje kilogramima kokaina.
Kaže da je njegova uloga bila skriva ilegalnu drogu među ostalim proizvodima.
Više od tri četvrtine robe koja se izvozi iz Ekvadora, među kojima su banane i škampi, šalje se iz luke Gvajakila na obali Tihog okeana.
U tim kontejnerima se skriva 90 odsto ilegalne droge, pokazuju podaci obalske straže Ekvadora.
Od uvođenja stanja unutrašnjeg oružanog sukoba, obalska straža je pojačala nadzor.
„U prošlosti smo imali posla sa običnim kriminalcima.
„Sada, svako koga ugledamo može da nosi oružje velike vatrene moći", kaže nam jedan od komandira obalske straže, dok se pridružujemo njegovom timu na čamcu koji nadzire luku i okoline vode.
Želi da ostane anoniman iz straha od odmazde bandi i nosi crnu fantomku da sakrije lice.
Njegov naoružani tim vrši do četiri patrole dnevno gliserom, tragajući za članovima bandi koji pokušavaju da sakriju drogu u kontejnerima naslaganim na ogromnim brodovima.
Problem sa korupcijom im je otežao zadatak.
Paul kaže da bi raniji ljudi u luci isključivali nadzorne kamere da kriminalcima omoguće da obave njihove nezakonite aktivnosti, a za to su dobijali veliki novac.
„Mnogi ljudi unutar sistema su korumpirani", priznaje komandir.
„Mogu da kažem da se ponekad droga stavlja u kontejnere na kontrolnim punktovima unutar luke, ali uglavnom kontejneri stižu sa već spakovanom drogom".
'Borba za teritoriju'
Veći obim prodaje je Paulu doneo „više novca i bolje oružje".
Prema podacima policije, količina zaplenjene robe je od 2020. godine porasla 58 odsto.
Ovi podaci govore o rastu količine oružje u zemlji, ali i ukazuje da još ima mnogo komada nezakonitog oružja.
Smatra se da su napetosti između bandi na ulicama, ali i u zatvorima, gde je u neredima 2021. godine stradalo više ljudi, potpirili nasilje.
„Svi žele što veću teritoriju.
„Teritoriju za prodaju droge, teritoriju za trgovanje drogom, pa čak i teritoriju za iznude i otmice", otkriva nam Paul.
Na pitanje zašto ne napusti bandu, odgovara da manje radi od kada se krije, ali da su momci koji ga traže „svuda".
Dodaje da održava vezu sa njegovom bandom koja mu pruža podršku, i ako je potrebno, dotura još oružja da se zaštiti.
Kaže da bi mogao da se preda policiji, ali tvrdi da „je jedini način da napusti bandu da ode iz zemlje", jer bande imaju njihove ljude i deluju i u zatvorima.
Pošto smo ga pritisnuli da nam otrkije više detalja o njegovim kriminalnim aktivnostima, nevoljno priznaje da je ubijao ljude, ali naglašava da sada žali što je uništio neke porodice.
„Kajem se zbog ubistava koje sam počinio.
„Kunem vam se, kajem se zbog sve štete koju sam počinio mnogim ljudima".
Borci za pravdu trpe nepravdu
Dok država pokušava da se uhvati u koštac sa bandama, ljudi koji su zaduženi da zločince privedu pravdi postali su meta.
Šest javnih tužilaca ubijeno je za manje od dve godine.
Jedan od njih je Sezar Suarez, koji je vodio istragu o napadu na TV stanicu i nekim slučajevima korupcije, poznatu kao slučaj Metastaza.
Ubijen je u Gvajakilu u januaru.
„Bio je veoma vesela osoba… džentlmen, i voleo je njegov posao", kaže jedna od njegovih koleginica, javna tužiteljka Mišel Luna.
Kada je imala šest godina, njen otac je bio žrtva prevare.
„U ranoj mladosti sam shvatila pravo značenje nepravde", kaže nam ona.
„I obećala sam sebi da ću se kada porastem boriti protiv toga".
Međutim, sada strahuje za sopstveni život i razmišlja da promeni posao.
„Ako ne dobijemo bolju zaštitu, moraću da podnesem ostavku".
Ona i njene kolege traže da se identitet tužilaca drži u tajnosti i da se saslušanja obavljaju na daljinu kako bi izbegli da budu u sudnici sa kriminalcima.
Državna tužiteljka Dijana Salazar, koja je dobijala pretnje, takođe istražuje veze trgovine drogom i državnih institucija u okviru slučaja Mestastaze.
Zahteva veću pomoć i podršku od policije i vojske.
Kada smo sve ove probleme predočili vlastima, rekli su nam da su „drastično smanjili" broj nasilnih smrti, „eliminisali moć organizovanih bandi" u zatvorima, sproveli istrage o slučajevima korupcije, i da dobijaju rat protiv „mafije".
Ali, problem su resursi.
„Kako je moguće da tužilac koji ima samo dva pomoćnika radi na do 5.000 slučajeva?", pita Mišel Luna.
Iako Luna do sada nije dobila pretnje, kaže da je to samo pitanje vremena.
Strahuje da svako ko pokuša da se obračuna sa nasilnim bandama u Ekvadoru sada postaje meta organizovanog kriminala.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
