Prizori bombardovanih ruševina grada Kana Junisa na jugu Gaze emitovani su i podeljeni širom sveta otkako je izraelska vojska početkom aprila povukla većinu trupa iz njega.
Dok se raseljeni Palestinci vraćaju kući i pokušavaju da spasu što se spasti može, vreba još jedna opasnost - neeksplodirana municija.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (UNOCHA) izvršila je procenu u Kan Junisu neposredno nakon toga.
„Ulice i javni prostori u Kan Junisu prekriveni su neeksplodiranom borbenom tehnikom, što predstavlja ozbiljan rizik po civile", kaže se u saopštenju.
„Tim je pronašao neeksplodirane bombe od 450 kilograma na glavnim raskrsnicama i u školama."
Vojni eksperti procenjuju da su Izraelske odbrambene snage (IDF) od početka sukoba bacile desetine hiljada bombi.
- Rat u Gazi: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Šest meseci kasnije: Koliko je Izrael blizu ispunjenja cilja uništenja Hamasa
UN imaju specijalan tim u Gazi koji raščišćava i čini bezbednom neeksplodiranu borbenu tehniku, poznat kao Minerska akciona služba UN-a (UNMAS) u državi Palestini.
Čarls (Mango) Birč je šef ovog tela UN-a i on kaže da u Gazi ima više ruševina nego u Ukrajini.
„Postoje eksplozivna sredstva svih vrsta od masovnih avionskih bombi do improvizovanih raketa i svega između", rekao je on u saopštenju.
Birč je kazao kako oni procenjuju da oko 10 odsto eksplozivnih sredstava ne uspe da bude aktivirano.
On je takođe rekao da Izrael koristi avionske bombe kako bi gađao „podzemne građevine" ili tunele ispod zemlje.
Pre napada Hamasa na Izrael, UNMAS je skoro dovršio uklanjanje 21 „duboko zakopane avionske bombe" iz Pojasa Gaze, ostatke prethodnih sukoba između militantne grupe i Izraela.
Uklanjanje svake bombe potrajalo je po mesec dana, ali onda se sve promenilo.
Birč se nalazio u severnoj Gazi kad se odigrao Hamasov napad na Izrael 7. oktobra.
Ekstremisti su ubili najmanje 1.200 Izraelaca i vratili više od 250 ljudi nazad u Gazu kao taoce.
Odmazda Izraela bila je brza.
Ministar odbrane Joav Galant rekao je da je IDF tokom prvih 26 dana rata bacio 10.000 bombi i projektila na Gazu Siti.
„Bila je to veoma teška situacija", rekao je Birč.
Krajem marta, uprkos pozivima grupa za zaštitu ljudskih prava i delova Demokratske stranke predsednika Džoa Bajdena, Vašington post i agencija Rojters izvestili su da je SAD odobrila prebacivanje u Izrael više od 1.800 bombi MK84 teških 900 kilograma i 500 bombi MK82 teških 220 kilograma.
Ove veće bombe prethodno su povezane sa vazdušnim napadima u Gazi koji su izazvali masovne žrtve.
U Gazi je poginulo najmanje 33.970 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.
Kampanja bombardovanja
Izraelske odbrambene snage (IDF) nikad ne otkrivaju konkretno koje oružje koriste u napadima.
Ali logično je zaključiti da su slike oružja na avionima koje dele u objavama na društvenim mrežama ista ona oružja koja koriste u udarima u ovom ratu.
Stručnjak za použje Brajan Kastner iz Amnesti internešenela kaže da se samo na osnovu razmera uništenja u Gazi može zaključiti da je Izrael bacao nenavođene bombe MK84 od po 900 kilograma.
„Izazov u vezi sa bombama MK84 je u njihovoj veličini jer teže oko 900 kilograma, od čega je polovina eksplozivni materijal a druga polovina čelik, a one mogu da pogode civile udaljene stotinama metara", kaže on.
„Stoga, one moraju da se prebace na neko drugo mesto i tu da se bezbedno deaktiviraju i uklone. Gaza je geografski mala, tako da to ume da bude veoma teško."
Ostavljanje neeksplodiranih bombi ispod ruševina u gusto naseljenim oblastima a da se bezbedno ne demontiraju ogroman je rizik, dodaje on.
BBC Trending na arapskom pitao je IDF koje oblasti Gaze su očistili od neeksplodiranih bombi.
„Žao mi je, ali ne možemo da zalazimo u detalje", rekao je portparol.
Kastner je rekao da rakete koje je ispalio Hamas možda imaju veću stopu omaški i takođe predstavljaju opasnost ako ostanu neeksplodirane u ruševinama.
On je takođe istakao Hamasov običaj da reciklira neeksplodirane izraelske bombe.
U slučaju avionskih bombi koje ne eksplodiraju i leže pod zemljom, tunel dug 10-15 metara mora da se iskopa do njih, rekao je Birč.
Stručnjak za eksplozive potom se spusti dole, ukloni fitilj i bomba se zatim uklanja.
Ali Birč kaže da je većina posla u Gazi sada uklanjanje „eksploziva sa površine".
„Nemamo predstavu o razmerama kontaminacije eksplozivnim zaostacima rata na severu Gaze, zato što nismo bili u prilici da izvršimo procenu", kaže on.
„Ovo je do sada nikad viđena operacija, ništa slično ovome nije se desilo verovatno od poslednjeg velikog konvencionalnog rata u Evropi."
Britanska nevladina organizacija Humanost i inkluzija (HI) nedavno je poslala dva stručnjaka za uklanjanje bombi u južni grad Rafu da procene situaciju.
Organizacija procenjuje da je tokom prvih 89 dana sukoba bačeno 45.000 bombi.
Organizacija koristi prosečnu stopu neaktiviranja bomrbi od 14 odsto i kaže da je moguće da čak 6.300 bombi nije proradilo i ostaje neeksplodirano.
„Kako se kontekst menja u Gazi, ljudi se često kreću unaokolo. Naš najveći strah je da kad se vrate u svoje domove - koji su oštećeni ili uništeni - pokušaće da uđu u dom da bi uzveli svoje stvari", kaže Sajmon Elmont, ekspert za uklanjanje eksplozivnih sredstava u HI-ju.
„Znamo iz drugih zona sukoba kao što su Raka ili Mosul da je u tim slučajevima rizik najveći."
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da je do 80 odsto civilne infrastrukture - među njima domovi, bolnice, škole, vodeni i sanitarni objekti - uništeno ili teško oštećeno.
Rekonstrukcija Gaze koštaće 18,5 milijardi dolara, prema proceni Svetske banke i UN-a.
Oni kažu da će i 26 miliona tona krša morati da bude uklonjeno u operaciji koja će trajati godinama, ako ne i čitavu deceniju.
UNMAS kaže da mu treba 45 miliona dolara da bi pripremio tu operaciju, a da je do sada dobio samo 5,5 miliona.
On se nada da će više sredstava biti dostupno jednom kad se rat završi.
UNMAS trenutno ima dvanaestočlano osoblje u Gazi koje raščišćava neekslodiranu borbenu tehniku da bi konvoji sa humanitarnom pomoći mogli da stignu do izgladnelih ljudi i takođe edukovali Palestince o opasnostima takve municije.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
