Još nas tri meseca deli od početka Olimpijskih igara u Parizu 2024. i dok se najbolji svetski sportisti pripremaju za borbu za olimpijsku slavu, mnogi će morati da se upoznaju sa zbunjujućim skupom propisa.
Ovo su neka od neobičnih pravila koja ih čekaju.
- Sve o Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu
- Medalje na Olimpijskim igrama biće od metala sa Ajfelovog tornja
- Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Parizu bez Rusa i Belorusa, odlučio MOK
Bez znojenja ili brade
Olimpijskim rvačima nije dozvoljeno da stupe na strunjaču preznojeni.
Sudija mora da proveri da li su takmičari mokri od znoja na početku meča i može ih poslati nazad da se osuše ako je potrebno.
Isto pravilo se primenjuje za sve masne ili lepljive supstance koje se nalaze na telu.
Nokti moraju biti kratko isečeni, a brade duže od pet milimetara nisu dozvoljene.
Slično pravilo po pitanju ograničenja ili odsustva brade važi i za boks.
Bosonogo trčanje
Pravila o obući za atletičare prilično su komplikovana u pogledu dizajna i materijala, jer upravljačka tela pokušavaju da uspostave ravnotežu između tehničkog napretka i sticanja nepravedne prednosti.
Ali sportisti uopšte ne moraju da ih nose - mogu se takmičiti u atletičarskim disciplinama bosi ili sa obućom na jednoj ili obe noge, prema Svetskoj atletskoj federaciji (World Athletics), krovnoj organizaciji ovog sporta.
Bosonogi sportisti su imali malo uspeha u atletskim disciplinama na prethodnim Igrama, ali je Etiopljanin Abebe Bikila bez obuće trijumfovao u maratonu na Igrama u Rimu 1960. godine.
Nema kretanja ispočetka
U ritmičkoj gimnastici, sportisti koriste opremu kao što su trake, obruči, palice i lopte.
Ali pravila kažu da ako se jedan od ovih predmeta zakači za plafon ili se polomi, gimnastičar mora da nastavi sa rutinom jer ne može početi iznova.
Gimnastičar neće biti kažnjen zbog gubitka ili lomljenja opreme, ali će teško doći i do savršenog rezultata.
Sudije će nastaviti da ocenjuju učinak i eventualne tehničke greške, a gimnastičari mogu da nastave tačku koristeći rezervne sprave koje su postavljene oko borilišta.
Nema prskanja
U vaterpolu, igrač može biti isključen iz igre zbog namernog prskanja po licu protivnika, ali budući da se radi o teškom i fizički zahtevnom sportu, deluje da je sudijama to najmanja briga.
Iako veliki deo „pometnje i grubosti" ove igre može biti zaklonjen vodom, pravila kažu da je sportistima zabranjeno da koriste bilo kakvu prekomernu silu, poput šutiranja, udaranja ili ovakvih pokušaja sa zlom namerom protiv suparničkog igrača ili zvaničnika.
To, naravno, ne znači da nikada nema faulova.
U neslavnom susretu Mađarske i Sovjetskog saveza na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. petorica igrača su izbačena iz bazena.
Samo nekoliko nedelja pre meča, sovjetski tenkovi i trupe su ušli u mađarsku prestonicu Budimpeštu - brutalno ugušivši antisovjetski ustanak.
Na stotine Mađara je ubijeno, a hiljade uhapšeno.
Međutim, do mađarske vaterpolo reprezentacije na trening kampu u Čehoslovačkoj, vesti nisu stizale, dok su o razmerama nasilja saznali tek kada su konačno stigli u Australiju.
Tokom meča bilo je udaranja nogama i šakama na obe strane dok su političke tenzije isplivale na površinu, zbog čega je ovo polufinale nazvano „krv u vodi".
Krvava maramica
Olimpijski rvači moraju da nose platnenu maramicu negde u dresu koja se zove kolokvijalno zove „krvavac" (bloodrag).
Parče tkanine se koristi za brisanje krvi od zadobijenih povreda tokom takmičenja - ili za čišćenje strunjače od bilo koje telesne tečnosti.
Kratki nokti
Na mnogim sportskim događajima od učesnika se zahteva da imaju kratke nokte iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga.
Tako, na primer, arbitar proverava da li su svi vaterpolisti isekli nokte na rukama i nogama pre nego što utakmica počne.
Široka i uvučena odeća
Takmičari na svim sportskim događajima imaju jasne specifikacije o tome šta mogu, a šta ne mogu da nose.
Vozači BMX bicikala moraju nositi komotnije dresove dugih rukava koji se protežu do zglobova.
Dres mora biti blizu struka ili uvučen u pantalone pre početka trke, prema krovnoj Svetskoj biciklističkoj uniji.
Glavni grad Francuske biće domaćin oko 10.5000 sportista koji će se nadmetati u više od 300 takmičenja za medalju.
Letnje olimpijske igre trebalo bi da počnu 26. jula u Parizu, a potom i Paraolimpijske igre koje se završavaju 8. septembra.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
